Sa približavanjem godišnjice Ruske revolucije možemo očekivati tri vrste reakcija: osudu iz redova konzervativaca; divljenje i žaljenje među liberalima; entuzijastično slavlje. Ja ću ipak slaviti.

Odluku Ksenije Sobčak da se 18. marta 2018. pojavi u trci za novog predsednika Rusije treba shvatiti kao deo kremaljske specijalne operacije pod imenom Predsednički izbori.

Ekonomije se globalizuju, a nacionalne vlade centralizuju. Kao rezultat toga, regionalni identiteti postaju ratoborni, ne samo u Kataloniji, već i u Škotskoj, na Korzici, u Flandriji, Šleziji, Venetu…

Umro je antropolog Vjačeslav Vsevolodovič Ivanov. Bio mi je mentor na doktorskim studijama. Neko se jednom našalio: Latinjina je odlično obučena za rusku ekonomiju – učila je mitologiju kod Ivanova.

Nema se šta zameriti ideji da svaki narod ima pravo da odlučuje o svojoj budućnosti. Problemi nastaju kada je u igri više od jednog naroda: katalonsko samoodređenje isključuje špansko samoodređenje.

Deset mi je godina. Nad gradom se vije nerazgovetni huk praznika. Televizor trešti. Za govornicom – Hruščov. U sobu zaviruje komšinica, čila žena čudnog imena Ganja.

Možda je sukob između španske države i regionalnih vlasti u Kataloniji upravo ono što nam je potrebno da bismo udahnuli novi život posustalom evropskom projektu.

Ruski državni mediji su rezultate nedavnih izbora u Nemačkoj doživeli kao pravi praznik. Doduše ne toliko svečan i himničan kao onaj povodom izborne pobede Trampa, ali ipak.

Moja majka je toliko volela Ameriku da se dva puta udavala za Amerikance. „Tvoj otac mi je poklonio divan mali revolver“. Njoj je to bio glamurozan detalj, kao mentol cigarete – pravi damski pištolj.

Ovaj slučaj je uporediv sa jugoslovenskim zbog asimetričnog federalizma dve države. Jugoslavija nije mogla da se nosi s otcepljenjem Slovenije, a da se pritom ne raspadne. To brine i špansku vlast.

Smisao njegovog kratkog izlaganja je upozorenje civilizovanom svetu da nas je napala kriminalno-huliganska korporacija, nešto nalik na bandu somalijskih pirata, koja se krije iza imena države Rusije.

Davne 2013, Jose Manuel Barroso je najavio novi projekat. Bilo je to pre izbegličke krize, pre ruske invazije na Ukrajinu, pre brexita, pre terorističkih napada u Parizu, Briselu, Londonu i Barseloni.

Monah Viratu je inspirator poslednjeg etničkog čišćenja u Mjanmaru. Tajms ga opisuje kao „lice budističkog terora“, a Amartja Sen progone Rohindža muslimana naziva „puzećim genocidom“.

U romanu je ceo univerzum ispao iz zgloba. Čudovište je proizvod kosmičkog zla. A novi To je film u kojem se obična deca bore protiv nekog klovna koji je zaposeo njihov grad.

Ruska vlast je odnegovala do sada nezabeleženu pojavu – pravoslavni terorizam. Ili, ako je nekome više po volji, pravoslavno-monarhistički terorizam. I to u slavu nikog drugog do Nikolaja II Mirotočivog.

Izbori u Nemačkoj su 24. septembra, a nemački mediji više izveštavaju o Irmi nego o Angeli. Isto važi za poraz Bajern Minhena od Hofenhajma u Bundesligi i koncert Rolingstounsa u Hamburgu.

Svaka generacija veruje da je ona izmislila seks. Skloni smo da promene kroz koje u životu prolazimo od detinjstva do zrelog doba i starosti doživljavamo kao nešto sasvim jedinstveno i neponovljivo.

Može izgledati da je pamćenje prosto reprodukovanje slika, zvukova i misli, ali ono je pre uspostavljanje složenih veza među mnoštvom čulnih nadražaja pojedinca koji pamti, a te veze uspostavlja hipokampus.