Negiranjem veze između odbojnosti prema demokratiji kod nemačkih elita pre 1914. i nemačkog puta u Prvi svetski rat, u stvari je pokušaj da se Versajski ugovor proglasi uzrokom svih zala. Ako je nemačka kriva „samo“ za Drugi svetski rat, onda nije daleko ni tvrdnja da je Hitler bio „samo velika greška“ nemačke istorije.
Sada među ekonomistima vlada skoro opšta saglasnost da stezanje fiskalne politike najčešće ozbiljno smanjuje proizvodnju i podiže nezaposlenost, kada su kamatne stope na donjoj granici: rasprava se vodi samo oko toga koliko.
Palestinski odgovor na ubistvo Deifove supruge i sina biće potpuno isti kao što bi bio izraelski u obrnutoj situaciji. Neće biti zamene za Deifovu ženu i dete, ali sigurno ima zamene za Deifa. Nijedna zamena nije bila umerenija od svog prethodnika.
Stidim se svog neznalačkog i agresivnog parlamenta, svoje agresivne i nekompetentne vlade, rukovodećih političara – pristalica nasilja i verolomstva – koji se upinju da budu supermeni. Stidim se zbog svih nas, zbog našeg naroda koji je pogubio moralne orijentire.
Iznenada nalazimo Iran sa Sjedinjenim Držvama, Kurde sa Izraelom, Turke i sirijsku vladu Bašara al Asada, zapadnu Evropu i Rusiju, i svi oni na svoj način teže istom cilju: da spreče širenje i učvršćivanje kalifata Islamske države.
O ključnim odlukama koje se tiču naše ekonomije pregovara se tajno, i daleko od očiju građana, bez mogućnosti rasprave. I takve odluke zadaju koordinate za nesputanu vladavinu kapitala. Ovo ozbiljno sužava prostor za odluke demokratski izabranih političkih predstavnika.
Naša odiseja je sa ekonomskog gledišta bila samo odlaganje bankrota. Španski privatni sektor će decenijama grcati pod teretom dugova. Zaduženost Italije raste vrtoglavom brzinom. Grčka je danas bankrot kao i pre šest godina. Slutimo da nas ova politika nikud ne vodi, ali probleme i dalje guramo pod tepih.
Uterati strah u kosti, naterati sve te svoje rugobe da daju izjave kako nuklearni rat samo što nije počeo, a onda se pojaviti pred publikom i predstaviti se kao neporočni vegetarijanac, prosto dušica od čoveka, takoreći „čisti Evropljanin“. A omču će moći da zategne i sutra.
Rusija ne samo što ima potencijal za razorni vojni odgovor, nego može odgovoriti i zaplenom ekonomske imovine u Rusiji i energetskim pritiskom na Evropu. Upravo zato su sankcije uvedene samo pojedincima i kompanijama.
Herzog uspeva da na elegantan način pokaže da je liberalna politička misao potpuno suprotna od ideje o robotima koji mehanički maksimiziraju svoje prednosti, a koje mnogi zagovornici slobodnog tržišta vide na delu ne samo u ekonomiji već i u svim drugim sferama života.
Zaustavljanje nove krize biće teško u svetu u kojem su trgovina i finansijska tržišta postali oružje u diplomatskom ratu i u kojem antiglobalističke stranke s desnice i levice imaju značajno veću podršku – dok globalni poredak izgleda već iscrpljeno i ofucano.
U ovom konfliktu je upitno da li vojna sredstva uopće mogu doprinijeti njegovom rješavanju. Samo pogled u međunarodno pravo nam može ukazati na put ka trajnom miru između Izraelaca i Palestinaca; mir koji može nadživjeti sljedeći prekid vatre, putem ukidanja okupacije.
Fudbalski savez Rusije je jedini sportski savez koji u svoje članstvo nije primio klubove sa Krima i iz Sevastopolja. I bez obzira na već davno izglasani ustavni zakon po kojem su preuzete ove oblasti, s ruskim fudbalom se one još uvek nisu orodile.
Ako bi se Vašington primorao da postane deo „međunarodne zajednice“ i poštuje međunarodno pravo i norme, to bi bila najveća pomoć tragičnim palestinskim žrtvama dugogodišnjeg nasilja i ugnjetavanja.
Krajnja desnica je vrlo raznolika i kreće se od otvoreno nacističkih stranaka do integrisanih buržoaskih sila. Zajednički su im šovinistički nacionalizam, ksenofobija, rasizam, mržnja prema imigrantima i Romima, islamofobija i antikomunizam.
Nemačka bi trebalo da igra novu ulogu u svetu. To otprilike ovako izgleda: podržavamo kijevsku vladu koja puca na sopstveno stanovništvo, Izraelu isporučujemo raketne bacače i nuklearne podmornice, a sada hoćemo da intervenišemo u Iraku.
Ovde imamo Dvejna, radnika u porodici sa dve plate, koji je držao korak ispred ofšoringa i automatizacije, radio četiri decenije i umro bez ikakve ušteđevine, sa neotplaćenim stambenim kreditom većim od vrednosti kuće i 6.000 dolara zaduženja na kreditnoj kartici.
Viktor Orban je najavio raskid sa liberalnom demokratijom i pokazao koju je stranu odabrao u novoj geopolitičkoj i ideološkoj borbi između Rusije i Zapada. Podržao je Putinov model vladavine i preuzeo vodeću ulogu u procesu političke regresije u istočnoj Evropi.
Ako se dozvoli širenje talasa antisemitskih incidenata evropski Jevreji će se uskoro naći u nezavidnom položaju. Već sada ima evropskih gradova u kojima Jevreji na ulici ne nose tradicionalnu kipu i traže od svojih prijatelja iz Izraela da ne govore glasno na hebrejskom.
Hebrejski izraz yorim u’vochim, u doslovnom prevodu „pucanje i plakanje“, koristi se kao podrugljiv opis običaja izraelske levice da jadikuje nad strahotama ubijanja Arapa, dok ponašanje njene zemlje i armije čiju uniformu i dalje nosi ostaje nepromenjeno.
Svemoćni premijer je za optužbe protiv njegove desne ruke, ministra unutrašnjih poslova, rekao da „su nešto najgluplje što je ikada čuo“. Niko iz nauke se ne usuđuje da proveri ove čak i laicima uverljive optužbe o lažnim doktoratima. U tom bi se slučaju verovatno razotkrile i druge važne ličnosti čime bi se urušio celi sistem.
Čak iako Hamas koristi civile kao ljudske štitove, to nema nikavog značaja za pitanje da li je operacija Zaštitna oštrica bila srazmerna.
Evo predloga levici: umesto savezništva i zaštite muslimanske desnice, šta kažete na priznanje činjenice da smo svi suočeni sa formiranjem konzervativnog fronta u kojem će Vašington i Muslimanska braća pre biti saveznici nego neprijatelji, dok ljudska prava nisu bitna ni jednima ni drugima?
U očima populiste ne postoji legitimna opozicija. Ko god je protiv lidera automatski je i protiv naroda. To je i objašnjenje njegove nedavne zaprepašćujuće izjave: „Mi smo narod. Ko ste vi?“
Bliski Istok, koga je Zapad vekovima osvajao i izrabljivao, ponovo tone u haos. Bushovi ratovi protiv terora pokazali su se kao „programi za stvaranje terorista“. U ovom regionu je pre rata u Avganistanu bilo nekoliko hiljada terorista. Sada ih ima stotine hiljada.
Putin Zapadu hoće da kaže kako sankcije protiv Rusije ovde nikoga ne uzbuđuju. I to je, naravno, blef. Kao pravi kockar, on povećava ulog, ne bi li tako zbunio protivnika. Vi nas ograničavate, a mi ćemo u odgovor na to sami sebe još više ograničiti. Ništa nam ne možete!
Plan da se političkom izolacijom i ekonomskim pritiskom ponizi Rusija, očigledno nije promišljen do kraja. Čak i kada bi to uspelo, šta bismo onda sa Rusijom? Kako da u evropskoj kući živimo sa poniženim narodom?
Kada Izrael najavljuje svoje napade na borce ili vojna postrojenja, koji bi mogli odneti živote civila, to pokazuje da on smera na nepovređivanje civila, bar ako im to daje vremena da pobegnu. Ovo nam još ne bi moglo reći da li je zadovoljen zahtev srazmernosti u ratovanju.
Brzina kojom su se u ovih nekoliko meseci udaljili Rusija i Zapad prosto oduzima dah. Ako je Gabor Steingart u pravu, onda bi zaista trebalo da se zabrinemo: „Ratovi počinju tako što ih ljudi zamišljaju“.
Bonitetna agencija Standard & Poor’s objavila je izveštaj koji potvrđuje stav MMF-a da visok stepen nejednakosti koči rast. Dosta je curilo naniže, vreme je da krene naviše.
Možda neznanje jeste blagoslov, kažem ja sebi, i mislim na ljude koji ne mare previše šta se dešava u svetu. Moj otac je govorio da može da zamisli dva načina da se reši svoje zavisnosti od novina: da ode u manastir ili u ludnicu.
Od svih Putinovih saradnika se zahtevalo da sve zapadne sankcije podnose bodro i uvereno. Kad odjednom začusmo plačni glas Genadija Timčenka, njegovog najbližeg finansijskog saradnika.
