Centrizam bez procedure nema smisla. Ako neka od partija odbacuje sama demokratska načela, insistiranje na održavanju jednake distance čini nas saučesnicima u napadu na demokratiju.

Najrealističniji pogled će ovaj skup tumačiti kao uvod u stvaranje bloka država koje će SAD koristiti u svom ideološkom pohodu i sve oštrijem geopolitičkom sukobu sa Kinom i Rusijom.

Zadužbina je velika SF avantura, ali bolje se čita kao delo političke teorije – dijalog mladog Amerikanca sa prosvetiteljskim istoričarem o nadi i krahu jedne imperije. Njena TV verzija manje je uspešna.

Razgovor: A na Zemlji kako ide? – Hvala lepo, tako-tako. Jesu li oni štenci porasli? – Jesu, hvala, i te kako. A oblaci? – Put putuju. A vulkani? – Vatru bljuju. A reka? – Otiče. A vreme? – Protiče.

Već nekoliko godina se spremam da pokušam da na što prostiji način opišem kako su zaista funkcionisala socijalistička preduzeća kojima su upravljali radnici, kao što je bio slučaj u Jugoslaviji.

Ova priča otkriva prinudu održavanja imidža autoritarnih režima nasuprot transparentnosti javne sfere na zapadu. Nijedan od ovih pristupa ponaosob ne rešava naše ozbiljne probleme.

Kada su pre desetak godina evropski političari odlučili da zanemare problem neodrživih dugova, taj vreli krompir završio je u krilu centralne banke, koja od tada zapravo prikriva trajno stanje bankrota.

Centralne banke strahuju da će podizanjem kamatnih stopa mnoge države gurnuti u bankrot i ozbiljnu recesiju. Zato mera povećanja kamatnih stopa mora biti podržana sa još dva važna poteza.

Intervju o autorovoj novoj knjizi: Od nas se traži da ne nudimo brza rešenja, da ne budemo žrtve, da ne optužujemo budalasto (na primer zli zapad) i da se ne bavimo teorijama zavera.

Zašto danas čitati Filosofiju palanke? I zašto je čitati u prevodu pod naslovom The Philosophy of Parochialism? Šta ona ima da ponudi čitaocima izvan Srbije i bivše Jugoslavije?

U poslednje vreme sam pisao o teškoćama s kojima se suočavaju SAD. Ali svakome je potrebna pauza. Zato ću se sada pozabaviti veselijom temom: izgledima za izbijanje ekonomske krize u Kini.

Članstvo u britanskim sindikatima opalo je sa 13,2 miliona 1979. na 6,2 miliona 2016. U sindikate je učlanjeno manje od četvrtine radnika. Radnici u gig ekonomiji po pravilu nisu članovi sindikata.

Za vreme Trampa proglašena je poslednjom branom liberalnog poretka. Čak se i Alexis Tsipras, grčki premijer koga je primorala da prihvati teške mere štednje, divio njenoj iskrenosti i poštenju.

U junu se u našoj zgradi vodila rasprava da li da se rayyih al-moteur („odmor generatora“) odredi noću ili tokom dana. Struju iz nacionalne mreže smo imali samo jedan sat dnevno.

Sebastijan Kurc je po ugledu na Viktora Orbana nemilosrdno napadao nezavisne medije i pravosuđe dok je, kao Silvio Berluskoni, sebe prikazivao kao nevinu žrtvu zavere zlih levičara.

Rast nejednakosti u Kini, podstaknut dubokim promenama zemlje, bio je dramatičniji nego u SAD. Ta činjenica je skrivena ogromnim rastom dohotka.