Dva lažova

U Rusiji su za putinsku laž stvoreni maksimalno podesni i komforni uslovi. Donald Tramp nije ništa manji lažov od Putina, ali na njegovu žalost u Americi su uslovi za laganje neuporedivo lošiji.

Mural u Beogradu Kosovo je Srbija sa Putinom i Trampom

Laganje u Helsinkiju

Putin i Tramp su višestruko slični: i jedan i drugi vole moć, ne vole parlamentarnu demokratiju i ljute se kada ih neko poziva na odgovornost. I jedan i drugi neprestano lažu, ali stil laganja im je različit.

VI Svetski festival omladine i studenata u Moskvi 1957.

Gutljaj slobode

Spadam među srećnike koji žive dovoljno dugo da bi me fudbalski dani koji su veselo tekli ulicama mog rodnog grada živo i precizno podsetili na jedno drugo, davno prošlo uzbudljivo moskovsko leto 1957.

Razlaganje demokratije

Već je postalo kliše reći da su problemi uvek ili premali ili preveliki: jednom kada postanu autentično egzistencijalni, dakle kada počnu da se tiču opstanka ljudske vrste, demokratija se na neki način parališe.

Da li smo dobri Evropljani

Istraživanja su otkrila indikatore zajedničkog evropskog identiteta kod građana EU i neočekivano visoku spremnost da se podrže evropske politike koje bi podrazumevale redistribuciju preko državnih granica.

Američka protivrečnost

Filozof Stenli Kavel koji je umro početkom jula nije tvrdio da je sve što smatramo istinom nužno istinito, ali da je uvažavanje onoga što nam je bitno neophodan uslov ozbiljnog mišljenja.

Austrija – 6 meseci desne vlade

Roditelji na radu u Austriji dobijaće porodičnu pomoć u iznosu koji zavisi od troškova života u mestu u kome žive njihova deca. Mnogim građanima istočne Evrope koji rade u Austriji to će bitno umanjiti primanja.

Kraj globalizacije

Moguće je zamisliti scenario koji izvrće premisu iz čuvenog filma Zbogom, Lenjine! Umesto komunistkinje koja se budi iz kome u novoj, tržišno uređenoj Nemačkoj, zamislimo tehnokratu iz doba Blera i Klintona.

Bankrot nacionalizma

Ključni konflikt ove decenije može se definisati kao nacionalizam protiv globalizma, a ne kao populizam protiv elitizma. Jačanje nacionalnih osećanja je glavni pokretač političkih događaja.

Evropsko poricanje stvarnosti

Evropski establišment je izdao dva saopštenja koja bi mogla biti važna da su iole tačna: jedno je objava kraja grčke dužničke krize, a drugo francusko-nemački sporazum o redizajniranju evrozone.

Iza maske

Zapadni model borbe za ljudska prava se od drugih modela izdvaja po generalnom nemaru za ekonomska i socijalna pitanja, to jest za prava na rad, obrazovanje, socijalnu pomoć, zdravstvo, stanovanje, hranu i vodu.

Ekonomska Arkadija

Prva knjiga koju sam ovog leta pročitao i odlučio da prikažem je veoma uspešna Ekonomija šuplje krofne Kate Raworth. To je ambiciozno delo koje želi da promeni način na koji ekonomisti razmišljaju.

Putinovo novo odelo

Sva udvorička štampa i slugeranjski kremaljski analitičari s loše skrivenim oduševljenjem pišu o onome o čemu je poslednjih godinu i po dana Putin maštao – o rusko-američkom sastanku na vrhu.

Udarna pesnica

U otporu prema Pokretu pet zvezdica propustili smo pravu opasnost. Mislim na (Severnu) Ligu Mattea Salvinija, mnogo bolje organizovanu snagu prividno pripitomljenu godinama vladavine uz Berlusconija.

Evro i demokratija

Kada je predsednik Italije sprečio postavljanje evroskeptika Paola Savone na mesto ministra finansija u vladi koju je predložio savez Pokreta pet zvezdica i Severne lige, da li je zaštitio ili ugrozio demokratiju?

Potcenjivanje Kine

Osim ako BDP nije još manje pouzdano merilo nego što većina kritičara tvrdi, Kina jeste prva ekonomija sveta. Uprkos tome i dalje čitamo članke koji najavljuju da će Kina prestići SAD za desetak godina.

Predsjednik i imigranti

Petogodišnjeg Hozea iz Hondurasa su američki imigracijski službenici odvojili od oca, nakon što su njih dvojica prešli granicu u El Pasu. Otac je prebačen u logor, a Hoze u porodicu u Mičigenu.

Jubilej Minhenskog sporazuma

U svom pristupnom govoru u parlamentu novoizabrani premijer Italije Đuzepe Konte je izjavio da podržava ideju revizije evropskih sankcija protiv Rusije, jer one „ugnjetavaju mlado građansko društvo Rusije“.

Novi Evropljani

Evropa postaje antimuslimanska dok postaje muslimanska. Ni multikulturalna Britanija ni svetovna Francuska nisu rešile problem muslimanske integracije. Dok bude tako islam će kod Evropljana izazivati nelagodu.

Tržišna policija

Država garantuje tržišne odnose i svojinska prava, pri čemu pokazuje nezgodnu težnju ka socijalnoj pravdi i ekonomskom planiranju. Zato je bolje da mesto moći bude skriveno od politike, kao u lavirintima Brisela.

Kako zaustaviti Trumpa

Njegova administracija postiže dobre ekonomske rezultate u zemlji. On je izdejstvovao smanjenja poreza na prihod i dobit o kakvima republikanci pre nekoliko godina nisu mogli ni da sanjaju. I to nije sve.

Intelektualci, politika i poštenje

Nečasni pojedinci mogu imati različita uverenja, ali sistematsko izluđivanje (gaslighting), to jest insistiranje da je gore dole ili crno belo ubedljivo je više rasprostranjeno na desnoj strani spektra.

U Berlinu

U nedelju 27. maja sledbenici ekstremno desničarske partije Alternativa za Nemačku (AfD) okupili su se u centru Berlina. Da su izbori danas, ova partija bi verovatno dobila više od sadašnjih 14 odsto glasova.

Klimanje

Mnogi su se uzbudili: austrijski novinar je 11 puta prekinuo Putina. Taj bezobraznik je Putinu postavljao provokativna pitanja (zamislite). I još je naspram njega sedeo prekrštenih nogu. Kako se samo usudio?

Prestrojavanje levice

Levica treba da shvati da je evrozona postala sredstvo suzbijanja rasta u južnoj Evropi u korist Nemačke. To treba i javno da kaže, jer je to istina. Ovako taj moćni argument prepušta gomili rasista i galamdžija.

Operacija uskrsnuće

U slučaju Babčenko služba bezbednosti Ukrajine je u uslovima masovnog emitovanja lažnih vesti primenila „igru sa smrću“. Nisam uveren da će u informacionom ratu protiv Rusije to Ukrajini doneti pobedu.

Izgubljena tela

Neverovatno je da je kulturnoj istoriji 20. veka potreban podsetnik da je Beket bio član francuskog pokreta otpora i da je svoja remek dela napisao neposredno posle Drugog svetskog rata i Holokausta.

Istina, laži i književnost

Treba da obnovimo veru naših čitalaca u raspravu zasnovanu na činjenicama i da se posvetimo onome u čemu je fikcija uvek bila najbolja – izgradnji saglasnosti pisaca i čitalaca o tome šta je stvarnost.