Kontekst oplakivanja
Šta ako naša moralnost i naša politika ne prestaju činom osude? Šta ako bismo, pored osude bezobzirnih zločina, poželeli izgradnju budućnosti u kojoj je nasilju ove vrste došao kraj?
Šta ako naša moralnost i naša politika ne prestaju činom osude? Šta ako bismo, pored osude bezobzirnih zločina, poželeli izgradnju budućnosti u kojoj je nasilju ove vrste došao kraj?
Reporteri i voditelji nazivaju Hamas nacistima u odvratnoj demonstraciji trivijalizacije i poricanja Šoe, a publika kliče. Hamas je učinio užasne stvari, ali oni nisu nacisti.
Nisam videla paralele između masovnog ubijanja Jevreja u Nemačkoj i užasnog masakra nad Jevrejima počinjenog 7. oktobra. Građani Izraela nisu ljudi bez države koje nema ko da zaštiti.
Unutrašnji rat konzervativaca iznedrio je dramatičnu liberalizaciju poljskog društva. Utišali su se čak i protivnici evropskih vrednosti iz opozicije, da ne bi time podržali omraženu partiju.
Pre samo nekoliko decenija, razgovor o Izraelu vodio se u okvirima sporazuma „zemlja za mir“ i dvodržavnog rešenja. Bila bi šteta prepustiti Putinu i Kini ulogu posrednika koji sluša obe strane.
Tri greške koje je Christine Lagarde učinila obavljajući funkciju predsednice Evropske centralne banke svakako nisu glavni uzrok jačanja desničarskog populizma u Evropi, ali su mu značajno doprinele.
Nije li odvratno slaviti prakse koje siromašne čine još siromašnijim i gladnijim, samo da bi se prikupilo više novca da se siromašnima pomogne da prežive siromaštvo i glad?
Svako ko želi oslobađanje 210 otetih mora hrabro da ustane protiv kopnene invazije na Gazu i da svom snagom pritisne izraelsku vladu da oslobodi palestinske zatvorenike.
Uprkos tome što su na više načina bili nepošteni, ovi izbori bi mogli da zaustave i preokrenu potonuće Poljske u izborni autoritarizam kakav Viktor Orbán primenjuje u Mađarskoj.
Mnogi su prigrlili krajnje uprošćeno shvatanje odnosa dominantnih i marginalizovanih grupa, koje nameće američku koncepciju rase u situacijama gde ona zapravo zamagljuje realnost.
Reći da Hamasov napad predstavlja palestinsku borbu znači omalovažiti palestinski narod i borbu za slobodu i prava. Hamas predstavlja izdaju palestinskih nada, koliko i pretnju Jevrejima.
Za razliku od većine Izraelaca, oni istovremeno upijaju dva toka traumatičnih vesti: brutalnost i razmere Hamasovih napada i protok informacija u realnom vremenu o bombardovanju i opsadi Gaze.
Ako izraelska vlada misli da iskoristi pobedu da pripaja teritorije, silom menja granice, proteruje stanovništvo, ukida prava, ispunjava svoje mesijanske fantazije – moramo to odmah da znamo.
U poređenju sa ratom u Ukrajini i širenjem sukoba na Bliskom istoku, 30 muškaraca i trećerazredni političar u panciru ne deluju naročito bitno. Ali učili smo istoriju nebitnih sukoba na Balkanu.
Skoro svaku vojnu operaciju poslednjih decenija pratili su protesti arapske zajednice. Ulice mešovitih gradova Izraela ovog puta ostale su mirne. Nije to obična tišina.
Možete li nedvosmisleno i bez relativizacije osuditi pokolj civila, koji je izgleda bio proračunato sadistički i svirep? Možete li da podržavate palestinski cilj, a da ne pravdate terorizam Hamasa?
Ne može biti kompromisa sa palestinskim i izraelskim ekstremistima: borba protiv njih podrazumeva punu odbranu palestinskih prava i posvećenost borbi protiv antisemitizma.
Nemoguće je prinuditi ljude da žive u stanju poniženja i nemoći, a onda očekivati da ustanu protiv duboko ukorenjenog džihadističkog pokreta koji im obećava i patriotski ponos i versko iskupljenje.
Pre 30 godina, trilogija „Tri boje“ reditelja Kšištofa Kješlovskog otpočela je svoj bioskopski život. Svaki film završava se krupnim planom lica koje kao da istovremeno plače i osmehuje se.
Stanovnici Gaze hitaju da nabave hranu usred izraelskog napada, opraštajući se od voljenih u slučaju da ih više nikada ne vide. Porodice beže iz jednog kraja u drugi da bi izbegle bombardovanje.
Neki od naših drugova s levice i dalje umanjuju masakre nad izraelskim civilima, dok ih neki čak i slave, kao da to dokazuje njihov žestoki anticionizam.
S obe strane ograde su fanatici fiksirani na božanska obećanja i rat iz 1948. Palestinci bi da preokrenu ishod tog rata. Jevrejski fanatici upozoravaju i arapske građane Izraela da su greškom ovde.
Iako je nije smislio, Netanjahu je usvojio politiku razdvajanja Gaze od Zapadne obale i dodao joj održanje Hamasa na vlasti.
Činilo se da je debata o multikulturalizmu zauvek pala u zaborav. Sve dok je britanska ministarka unutrašnjih poslova nije ponovo iskoristila u trci za vođstvo torijevaca.
Treba liti gorke suze za izraelskim žrtvama, ali treba plakati i nad Gazom – čiji su stanovnici većinom izbeglice koje je stvorio Izrael i koja nikada nije doživela nijedan dan slobode.
Umesto grube represije, novi autokrati koriste špijunski softver da identifikuju disidente. Umesto tajnih agenata, šalju finansijsku inspekciju u nevladine organizacije ili medijske kuće.
Trudo je okrivio Indiju za ubistvo na kanadskoj teritoriji, optužujući je za kršenje suvereniteta Kanade. Ciljana ubistva pripisuju se i Ukrajini.
Dok sam čitao knjigu sećanja Lee Ipi Slobodna, zapanjila me je sličnost njenog života i života Viktora Kravčenka, sovjetskog službenika koji je prebegao tokom boravka u Njujorku 1944.
U tehno-feudalizmu pozicija pojedinca je neodrživa. Ljudi su upleteni u mreže digitalnog kapitala koji nas obučava kako da ga obučimo da nas kontroliše.
Sećam se da sam tamo, nekoliko dana kasnije, kada su pobunjeni studenti počeli da komuniciraju s javnošću isticanjem velikih transparenata, prvi put video ispisane reči „Dole crvena buržoazija“.
U Izraelu se smatra da levica nema osećanja, da samo vernici imaju osećanja koja se mogu povrediti. Na trgu se pokazalo da ih i mi imamo. Njihove vrednosti su oskrnavljenje? Naše su već odavno.
Cara verovatno nikad ne bi zadovoljila čak ni glavna uloga u društvu s dobrim glumcima. U svakom trenutku samo on je morao biti u centru pažnje.