Deformacije u ekonomiji su nastale i kao posledica trijumfalizma Zapada posle kraja Hladnoga rata. Tržišni kapitalizam je istisnuo sve druge sisteme i osvojio svet.

Poznati su nam religiozni korijeni američkoga društva, u potrazi za apsolutnom slobodom vjerski inspirirane savjesti. Drukčiji i možda naporniji laicizam Evrope otkriva i jedan drukčiji smisao države.

Kažu mi ljudi kojima verujem da Barak Obama ne može da se izvuče i iz Iraka i iz Avganistana, a da osvoji drugi mandat.

Banke su tražile od Kongresa da im dozvoli da špekulišu novcem klijenata i 1999. su se izborile za to. Milijarde dolara slile su se na već pregrejanu berzu; bilo je to kao ubrizgavanje ogromne doze amfetamina.

Hakeri su ukrali hiljade imejlova jednog uglednog klimatologa i time doveli u pitanje samit u Kopenhagenu.

Banalno zvuči, ali za predsednika se treba boriti. Za naše prilike je to naravno neobično i može da bude veoma komplikovano.

Farid Zakarija: Oduvek sam smatrao da su rangiranja koja Ameriku svrstavaju na prvo mesto pouzdana, ali ispostavilo se da nije tako.

U našoj je kulturi odnos lice/tijelo obilježen fundamentalnom asimetrijom koja želi da lice ostane najčešće golo, dok je tijelo po pravilu pokriveno.

U odnosu na veličinu svoje privrede, Kina ne troši dovoljno. Potrošnja čini samo 35% BDP-a, što je dvaput manje od procenta u Americi.

Mnogi na Zapadu su mislili da Sovjetski Savez želi da od Avganistana stvori još jedan svoj satelit. Ali „komunističke“ ideje revolucionara nisu došle iz Sovjetskog Saveza, nego iz Amerike.

Građani Švajcarske na referendumu podržali predlog zabrane izgradnje minareta na teritoriji te zemlje.

Postavljanje raspeća u učionicama narušava ljudska prava – ova oštra presuda Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu izazvala je talas negodovanja. Evrohrišćani se pribojavaju postepenog razaranja njihovih osnovnih vrednosti, političari iz nemačke CSU (Hrišćansko-socijalne unije) smatraju da se time dovode u opasnost kulturni temelji Evrope, dok u Italiji tvrde da se time zanemaruje „naše…

Kažu mi da su očajni komesari NATO-a razmatrali mogućnost postavljanja visokog predstavnika za Avganistan, kao na Balkanu.

Benjamin je verovao da je moguće promeniti prošlost. Mi danas bolje vidimo prošlost nego robovlasnici američkog Juga u 19. veku.

Charles Simić – U jesen 1958. kasno uveče prišao mi je starac i rekao: „Gospodine, pišem knjigu svog života i potrebno mi još 10 centi da je završim.“ Dao sam mu svoj poslednji dolar.

Hruščov je za sve promašaje krivio Staljina; danas ulogu Staljina igra Jeljcin, partiju zamenjuje simbioza birokratije i oligarhije, a ulogu neprijateljske Amerike opet igra Amerika.

Nejednakost među ljudima je činjenica. Dejvid Bekam zarađuje više od vas, pa šta? Smatram da je ovo bitno pitanje, jer je nejednakost vid kršenja ljudskih prava, a pozivanje na prihode slavnih ljudi samo dimna zavesa.

Iznenađuje iznenađenost koju je pobudila namjera da se proširi uzimanje otiska prstiju svih Roma, čak i djece, nastanjenih u Italiji. 

Prošle nedelje premijer Putin je novinarima lično pročitao telegram švedske vlade, kojim ona potvrđuje svoju odluku da izda ekološku dozvolu za izgradnju gasovoda Severni tok.

U vojnoj bazi Balad smešteno je 28.000 američkih vojnika. Tu su: aerodrom, dve elektrane i dva postrojenja koja dnevno prečiste 7,2 miliona litara vode za tuširanje, bazene i golf terene.

Došlo je do banalizacije nasilja: ljudi se uzbude samo ako im bomba eksplodira pred nosem. 

Svaki je narod bankrotirao na poseban način, pa nije svejedno što to za Nijemce znači Hitler i Auschwitz, za Španjolce građanski rat, za Srbe silovanja u logoru Omarska.

Od 11. septembra tektonske ploče ispod američke obaveštajne zajednice su se ispomerale, oborivši direktora CIA sa vrha lestvice i zamenivši ga direktorom tri puta veće Agencije za nacionalnu bezbednost.

Peticija za prekid sudskog procesa i oslobađanje Lebedeva i Hodorkovskog.

Škrtost nije grijeh kao ostali. Ružna je, ne fascinira, ne razgaljuje maštu, ne omogućuje identifikaciju. Najradije bismo sklonili pogled.

Pre nekoliko godina sam u knjizi „Oni ne bi ni mrava zgazili“ pisala o Biljani Plavšić kao pozitivnom primeru žene koja je smogla hrabrost da prizna svoja nedela počinjena tokom rata.

Evropa je velikim novčanim davanjima ojačala samo korumpirane elite u Bosni, a ne i tu slabašnu državu – vreme je da Brisel nešto preduzme u vezi sa tim.

Umro je Claude Lévi-Strauss (u sto prvoj godini). Objavljujemo razgovor u kojem je Lévi-Strauss kratkim odgovorima opisivao kakve mu asocijacije pobuđuju riječi koje mu je predlagao sugovornik Dominique-Antoine Grisoni.

Od rane mladosti, Domovino, držao sam se dušom i telom onog hektičnog hoda, neodređenog, grozničavog, zahtevnog hoda Omara Šarifa u nepreglednoj masi ljudi, dok traži svoju Laru.