Tri scenarija za kraj rata
Rat u Ukrajini uzurpirao mi je život: svoje dane provodim uz novine, blogove i tviter naloge vojnih stručnjaka. Da bih to prekinuo pokušao sam da zamislim kako bi ovaj rat mogao da se završi.
Kako izgubiti hladni rat
Evropa i Amerika su bez premca u držanju predavanja drugima šta je moralno ispravno i ekonomski razumno. Ali poruka koja zaista stiže glasi: slušajte šta vam govorimo, ne gledajte šta radimo.
Ruska književnost i rat u Ukrajini
Od 24. februara 2022. kada je ruska vojska napala Ukrajinu, zlokobna slika Rusije u diskursu ukrajinskih masovnih medija poprimila je razmere apsolutnog zla: Rusija je Mordor, a Rusi orci.
Igre moći i inflacija
Traži se krivac za nagli rast cena. Da li su inflaciju izazvale centralne banke koje su predugo ubacivale previše novca u sistem? Ili je kriva Kina u koju se preselio najveći deo fizičke proizvodnje…
Novi premijer
Lapid je postao 14. izraelski premijer i prvo što mi se desilo je da su mi naoružani pripadnici obezbeđenja Šabaka zabranili da u svom jutarnjem trčanju prođem pored njegove kuće.
Kraj neoliberalizma?
Termin neoliberalizam neizbežan je u raspravama na zapadu. Obično se koristi kao uvreda, sinonim za kapitalizam krvavih kandži i očnjaka. Ali istoričari osporavaju takvu upotrebu bar od 2018…
Put Rusije ka premodernosti
Dugo će se debatovati da li je približavanje Rusije i zapada zaustavila zapadnjačka arogancija ili ruska inkompatibilnost. Putin je liberalizaciju zamenio za tradicionalizam.
Neuspešni eksperiment
Nije slučajno što apsolutnu većinu u Knesetu čine desničari. Razumevanje uzroka okupacije i aparthejda postepeno se širi, a jačanje desničarskih radikalnih elemenata upravo je reakcija na to.
Pacifizam je pogrešan odgovor na rat u Ukrajini
Poziv da se Putinu dozvoli da „sačuva obraz“ ne znači prihvatanje sitnog teritorijalnog kompromisa u Donbasu, već Putinove imperijalne ambicije.
Ukrajina u EU
Verovatno je da će entuzijazam za proširenje uskoro opasti. Ukrajina i Moldavija mogle bi se naći u čistilištu u kom veći deo zapadnog Balkana boravi već gotovo dve decenije.
Orvelova dvomisao kao načelo našeg doba
Čudovišnim vojnim budžetom ozbiljno ćemo naškoditi sami sebi i ugroziti svet trošenjem ogromnih resursa koji će nam biti neophodni u ozbiljnoj egzistencijalnoj krizi s kojom se suočavamo.
Poslednja šansa za demokrate
Usred inflacije, pandemije, globalnog zagrevanja, oružanog nasilja, napada na pravo na abortus, rata u Ukrajini – američki narod želi da se Kongres suprotstavi moćnim privatnim interesima.
Druga strana američke izuzetnosti
SAD su demokratija u kojoj kritičari otvoreno kritikuju spoljnu politiku svoje zemlje. Ali to je slaba uteha onim zemljama koje Amerika u geopolitičkom nadmetanju sa Kinom tretira kao svoje pione.
Defederacija Rusije
Ja ne pozivam na raspad Ruske Federacije, već ga predviđam; u tome je razlika. Raspad se mogao izbeći: bilo je dovoljno ne pokrenuti rat sa Ukrajinom. Ali revanšizam je bio jači od opreza.
Tempus fugit
Transkript nastupa na Lennart Meri konferenciji: Period koji je počeo mirnim ujedinjenjem Nemačke završava se pokušajem Rusije da nasilno podeli Ukrajinu. Gde smo pogrešili u tih 30 godina?
Evropska čudovišta
Bila je 1990. godina kada je hevi-metal sastav Scorpions objavio „Vetar promene“, pesmu punu nade posvećenu kraju Hladnog rata: „Neka tvoja balalajka zapeva / Ono što moja gitara želi da kaže“.
Putinovi pravi ciljevi
Po svim indikatorima rat Rusije protiv Ukrajine je neuspešan, a zapad je jači nego ranije. Da li to znači da je Putinov plan propao? Možda jeste, a možda on ostvaruje svoje prave ciljeve.
Žaljenje kao učenje
Učenje je glavni zadatak mozga u žalosti, koji je dugo zasnivao svoje proračune na pretpostavci da će voljena osoba biti tu. Šta se događa kad predviđanja našeg mozga postanu sasvim pogrešna?
Zamor zapada i Putinova pobeda
Putin ne sme kontrolisati Crno more i izgladnjivati Afriku i Bliski istok. Ne treba mu omogućiti da pali i gasi grejanje po Evropi. Važno je da se Ukrajinci bore duže nego što to njemu odgovara.
Neosvojive kapije Irana
Likvidacije koje se u poslednje vreme događaju u Iranu pokazuju da je Izrael u ovoj zemlji prešao na taktiku izazivanja haosa. U fudbalskom žargonu to se zove yalla balagan (počinje zabava).
Pitanje doma
Kada mi poljski vojnik u crnoj uniformi ponudi šolju supe, jer misli da sam izbeglica iz Ukrajine, shvatam da Evropa još nije shvatila. To je pitanje bez odgovora. Vojnik je teško naoružan. Smeši se.
Antiratna dilema
Moram da primetim da je američka javnost više angažovana zbog rata u kome Amerika zvanično ne učestvuje, nego zbog ratova koje smo tako brutalno i bezuspešno vodili u protekle dve decenije.
Američka desnica u Mađarskoj
Američki konzervativci su ove godine svoju konferenciju prvi put održali van SAD, u Budimpešti. Viktor Orban je bio glavna atrakcija, uz prateće vokale lidera evropske ekstremne desnice.
Od diletantizma do rata
Prikaz memoara Andreja Kozirjeva, Jeljcinovog ministra spoljnih poslova: Bio je najproameričkiji ministar u istoriji Rusije, iako izgleda ne shvata glavnu kontradikciju američko-ruskih odnosa.
Mir za Ukrajinu
Pošto je jasno da ulazak u Putinov bunker negde u Moskvi ne može biti deo razumnih planova zapada, moramo se zapitati kako bi ta konačna pobeda Ukrajine trebalo da izgleda.
Zeitenwende – Habermas o krizi nemačkog identiteta
Habermas je optužen da brani potrošenu tradiciju zapadnonemačke politike, da je Putinov potrčko, da je ostao zarobljen u starom shvatanju nuklearnog rata…
Zapadna dilema
Putin je naterao zapad da bira između dva zla: poraza Ukrajine i eskalacije sukoba u Treći svetski rat. S jedne strane, Hladni rat nas je naučio da se u ratu protiv nuklearne sile ne može pobediti…
Crvena linija
Poslednjih nedelja zapadna javnost je opsednuta pitanjem šta se dešava u Putinovoj glavi. Zapadni komentatori nagađaju da li mu ljudi iz užeg okruženja govore istinu. Da li je bolestan ili poludeo?
Daleki sever
Malo zemalja na svetu se može pohvaliti principijelnom spoljnom politikom. I sada dve takve zemlje, Švedska i Finska, ulaze u vojni savez koji ima dugu istoriju osvajačkih ratova i ratnih zločina.
Amerika i Haški sud
Zbog duge istorije izbegavanja odgovornosti, američke optužbe da ruske snage vrše ratne zločine u Ukrajini izgledaju kao zgodan adut protiv neprijatelja, a ne kao potvrda univerzalnih principa.
Aristotel u Ukrajini
Aristotel bi rusku invaziju na Ukrajinu svakako označio kao delatan uzrok – neposredni pokretač rata – ali bi smatrao da se za njegovo dublje razumevanje mora ući u materijalnu istoriju Evrope.
U mašini
Šest večeri nedeljno Vladimir Solovjov, jedan od dominantnih glasova ruske propagande, okuplja u tv studiju grupu komentatora na rundu naizgled slobodne diskusije koja traje dva sata.
