Yale University je odbio da štampa crteže proroka Muhameda. Google u Kini ne dozvoljava pretraživanje Tiananmena.

Službenici Frans telekoma obamrli su od zaprepašćenja kada su saznali za dvadeset treće samoubistvo u svojim redovima u poslednjih osamnaest meseci.

Ključna tačka Obaminog govora o novoj finansijskoj regulativi sadržana je u izjavi: „Normalno stanje nije dovoljno za spokoj.“

Vreme je da se prestane sa spekulacijama na temu razmene koju Vašington predlaže Moskvi prilikom glasanja za sankcije protiv Teherana.

Svaka politika koja zahteva da homoseksualci žive ili u celibatu i bez ljubavi, ili pak u neprestanom skrivanju, jalova je i nehumana, da i ne pominjemo – nerealna.

Možda je bilo naivno nadati se da će se prljavi napadi stišati kad Obama postane predsednik.

Vreme za prepirke i igre je isteklo. Sada je vreme za akciju. Sada moramo spojiti najbolje ideje obeju partija i pokazati američkom narodu da možemo završiti ono zbog čega su nas izabrali.

Ovi danas lažu bezgranično, s nadahnućem i s razbludnim uživanjem. Lažu bez gnjavatorske ideologije i bez instituta marksizma-lenjinizma. Lažu bez stida.

Ubrzo nakon terorističkih napada 11. septembra, izraz moralna čistota stupio je na političku pozornicu s desna. U Americi je taj izraz postao još popularniji uoči izbora 2004, koji za republikance nisu predstavljali samo pobedu njihovog kandidata, već i pobedu moralne čistote.

Poljska nije Zapad. Ona ne samo da zna šta je komunizam, već mu oseća ukus, miris i prepoznaje ga na dodir.

U Rusiji je broj ljudi koji žive ispod granice siromaštva od 18,5 miliona u prošloj godini skočio na 24,5 miliona u aprilu 2009.

Kada smo zabrinuti za naš identitet, ne brine nas toliko ono što smo nasledili, već ono što će naši potomci naslediti od nas. Ne toliko ono što jesmo koliko to šta će oni postati.

Prvi i najrašireniji prigovor istopolnom braku jeste da je ovaj nemoralan i neprirodan. Drugi prigovor insistira na tome da je osnovna svrha državno odobrenog braka – razmnožavanje i podizanje dece.

Na ulazu u naselje Srednja Ahtuba u blizini Volgograda, nedavno je osvanuo reklamni baner s nasmejanim licem čoveka crne kože, u beloj košulji s kravatom.

Čitajte poslednjih šest poglavlja Dhammapade, jednog od najznačajnih i najpopularnijih spisa iz budističke religijske književnosti u kojima se na jezgrovit i jednostavan način izlažu osnovni elementi Budinog učenja u prevodu sociologa religije Milana Vukomanovića.

Mora da je to u prirodi Albanaca – potreba da se istorija pogleda iznutra, kao kod dece koja hoće da saznaju kako radi igračka.

Čitajte Dhammapada-u, poglavlja XI-XX, jedan od najznačajnih i najpopularnijih spisa iz budističke religijske književnosti u kojima se na jezgrovit i jednostavan način izlažu osnovni elementi Budinog učenja u prevodu sociologa religije Milana Vukomanovića.

Gde jedan pisac želi metaforički da bude pokopan? U knjigu, u čitaoca. Da bude pokopan u ovoj zajedničkoj zemlji. Pisac može da se rodi u jednoj zemlji a da piše u drugoj – ali čiji je to pisac? Čitaočev – koji možda živi u sasvim drugoj zemlji i u sasvim drugom vremenu.

Uvek mi je preostajala ona mogućnost koju su iskoristili Konrad i Kafka – da svojom genijalnošću samog sebe izdignem u univerzalnu stratosferu. Ali, izgleda da su uslovi koje treba da ispunjavate za tako nešto pomalo preoštri.

Da li književnost ima veze sa izgradnjom nacionalnog identiteta? To nas dovodi do pitanja: šta je nacionalni identitet? U Britaniji smo opsednuti tim pitanjem, posebno otkad je uveden obavezan test za imigrante koji konkurišu za britanski pasoš.

Prvih deset poglavlja Dhammapada-e, jednog od najznačajnih i najpopularnijih spisa iz budističke religijske književnosti u kojima se na jezgrovit i jednostavan način izlažu osnovni elementi Budinog učenja u prevodu sociologa religije Milana Vukomanovića.

Da li će nakon rata s Gruzijom doći do rata s Ukrajinom? Mnogi će reći da takav rat nije moguć. Rat s Gruzijom je takođe izgledao kao nemoguć.

Problem „nacionalne književnosti“. Postoji li tako nešto? Da li bi trebalo da postoji? Ako ne, zašto ne?

Masovna ubistva civilnog stanovništva tokom 30ih i 40ih godina prošlog veka predmet su nejasnih rasprava o sećanju i merilo zajedničkih moralnih vrednosti Evropljana.

Kao ideja, ili pre kao ideal, Evropa nesumnjivo ima božanske pretenzije, bar kad je u pitanju sistem vrednosti: ona definiše sebe preko onog što nije ili bar tvrdi da nije, ona neprestano povlači razliku između sebe i nečeg drugog.

Mada se avgust u Rusiji obično isčekuje s nekom mutnom uznemirenošću, danas već i deca znaju da se početkom ovog meseca zemlja može naći u drugom talasu krize.

Nacija je histerični i panični informacioni sistem koji sebe neprestano uzbuđuje, kod samog sebe izaziva stres, pa čak mora i da se teroriše i dovede do panike kako bi samog sebe impresionirao i kako bi se­be uverio da zaista postoji.

U Rumuniji postoje dve javne institucije koje bi trebalo da proučavaju zločine i zloupotrebe počinjene za vreme komunističkog režima. Međutim, to nam saznanje nije od neke vajde.

Ugljenisana olupina patrolnih kola na Majorki i oštećena fasada policijske kasarne na kopnu predstavljaju sumornu rođendansku poruku kojom ETA, baskijska militantna grupa, slavi 50 godina svog postojanja.

Isus je rekao da mu poverava misiju obnavljanja crkve i da će mu biti dozvoljeno da poseti drugi svet sa svojim bezbrojnim rajevima i paklovima…Ovde nacionalisti bujaju; kažu da ih pokreće opravdana ili čista namera da neguju najbolje argentinske osobenosti.

Uprkos tome što u Evropi ima četrdeset različitih nacionalnih kultura, ipak postoji nekakav zajednički identitet.