Došao sam do šokantnog otkrića – poljski intelektualci postoje! Postoji sloj obrazovanih ljudi koji ne samo da neguju svoje profesionalne veštine već ih pitanja od opšteg interesa, pitanja važna za njihovu zemlju, za Evropu, za svet – živo interesuju.
Imamo čoveka koji zna (sve) o političkim ubistvima u Rusiji. To je čovek koji je primetio da ljudi kojima je stalo do ljudskih prava kao šakali kruže oko zapadnih ambasada.
Obeleženi smo prošlošću do te mere da možda nikad nećemo moći da o njoj razgovaramo jezikom normalnog, slobodnog sveta. Umemo da razlučimo šta je hrabrost a šta kukavičluk, ko su žrtve a ko zločinci, ali ne znamo ko je slobodan a ko nije.
Dok se Obama bavio glupostima i u Moskvi sastajao sa opozicijom i studentima, Putin se sreo sa kudikamo važnijim čovekom nego što je nekakva opozicija i neki tamo studenti.
U Kini se za poslednjih 20 godina nešto krupno promenilo. Ne samo što je komunistički režim odbio da sledi sovjetske rođake na putu ka smetlištu istorije, već je i osmislio snažan povratak na scenu.
Sajt thepiratebay.org se prodaje. Samo pre mesec dana, činilo nam se da je ova vest nekakva neslana šala. Ali danas, ona je postala realnost.
Scene napada Ujgura na Han Kineze iz Urumćija koje kineskim medijima služe za selektivno izveštavanje pokazuju da je etnički gnev dostigao novi, ozbiljniji nivo.
Savet UN za ljudska prava usvojio je rezoluciju koja osuđuje „versku klevetu“ kao kršenje ljudskih prava, uprkos zabrinutosti mnogih da bi to moglo da posluži kao opravdanje ograničavanju slobode govora.
U centru Moskve, u blizini ambasade SAD, obožavaoci Majkla Džeksona su podigli Zid plača. U Rusiji to nije prikazala nijedna televizija.
Na pitanje u čijem posedu bi trebalo da budu četiri južna Kurilska ostrva međunarodno pravo ne daje nedvosmisleni odgovor.
Kao odgovor na poziv za zabranu javnog isticanja nacističkih simbola, grupa konzervativnih članova evropskog parlamenta zahtevala je da se isto primeni i na komunističke simbole..
Samo vlast koja prezire svoj narod može da se vozika po Moskvi u ovakvom voznom parku.
Ukrajinski žandarmi i letonska rezervna policija, rumunski vojnici i mađarski železničari, poljski zemljoradnici, holandski službenici, francuski gradonačelnici, norveški ministri…
Hatami, Musavi i Rafsandžani ne predlažu ukidanje Islamske republike i njenu zamenu sekularnom demokratijom. Oni su na zadatku spasavanja Islamske republike promenom njenog stava prema svetu.
ODZB je ruski pandan NATO-u, vojno-politički savez koji čine: Jermenija, Belorusija, Kazahstan, Kirgizija, Ruska Federacija, Tadžikistan i Uzbekistan.
Iran nije sasvim zatvoreno društvo. Promena se oseća u teheranskom vazduhu, a njoj je doprinela i iskrenost američkog predsednika.
Svake novine koje ovaj proces nazivaju izborima, i koje ponekad pominju mitinge, istraživanja javnog mnjenja i prebrojavanje glasova, služe samo tome da zasmeju ajatole.
Vodeći engleski istoričari komentarišu uspeh ekstremne desnice na poslednjim evropskim izborima.
Iranski izbori održani 12. juna nisu bili ni slobodni ni pošteni, ali sama mogućnost da se glasa protiv Ahmadinedžada izazvala je ogromnu izlaznost.
Za razliku od Hitlera i Staljina, vlade zemalja izvoznica sirovina nemaju nameru da pokore moderni svet. One žele da se izoluju od njega, jer ne žele da izgube vlast i novac.
Dok se teorija po kojoj se neki u društvu uzdižu, a neki propadaju često naziva socijalnim darvinizmom, bili bismo puno bliži istorijskoj uzročnosti ako bismo darvinizam nazvali biološkim kompetitivnim kapitalizmom.
Sveti Kuran kaže: “Budi svestan boga i uvek govori istinu”. To ću danas pokušati – da govorim istinu, svestan velikog zadatka koji nas očekuje.
Pravi konzervativizam je legitiman, verovatno neminovan i sigurno široko rasprostranjen stav suprotstavljanja drastičnoj promeni. Sve do nastanka socijalizma njegova suprotnost je bio liberalizam.
Kada se previše zadužite i stvorite lažni prosperitet, vi budućnost uvodite u sadašnjost. To nije prava budućnost, već neka njena groteskna silikonska verzija. Zaduživanjem kupujete iluziju prosperiteta koji niste zaista zaradili.
Ova kriza je pokazala koliko je Putin malo učinio na poboljšanju uslova života ruskih građana. Putin nije ništa uradio da poboljša poslovno okruženje u zemlji, koje je užasno i postaje sve gore. Najšokantnija je neverovatna korupcija koja vlada u Rusiji.
Odlično se sećam kako se u sovjetsko vreme govorilo o modernizaciji. Vrlo ubedljivo, sve dok uz tu progresivnu muziku nismo stigli do konzervi humanitarne pomoći iz Holandije.
Sve je postalo pitanje časti. Da su se povukli, studenti bi pokazali da se boje. Da nije uspeo da uspostavi red, Deng bi pokazao slabost vlade.
Ovog meseca se navršava 10 godina od završetka rata na Kosovu. Posle teksta poznate nemačke novinarke Franciske Augštajn u Zidojče Cajtungu, pod naslovom Kada su ljudska prava naučila da pucaju, oglasio se albanski pisac Beća Cufaj.
Beleške Aleksandra Genisa, ruskog pisca iz Njujorka, sa književnog skupa u Novom Sadu: Ljubav sa Srbijom je kao sudbina koja mi nešto poručuje, ali ja ne znam šta.
Razumljivo je priželjkivanje povratka na sitno bankarstvo iz pedesetih. Nažalost, jedini način da se to postigne bio bi povratak na privredu iz pedesetih.
Konačno smo dobili predsednika koji zna šta treba da se uradi u Avganistanu i Pakistanu. Nevolja je u tome što mnoge od stvari koje treba uraditi nisu u nadležnosti Amerike.