Inscenacija iz Staljinovog doba
Postoje različiti oblici stabilnosti. Drvo je stabilno: ono živi, neki njegovi delovi odumiru, drugi izrastaju. To je stabilnost putem promena.
Burmanski vojni diktatori iz senke
Pre dve nedelje u Burmi su počeli protesti koji su u jednom trenutku izveli na ulice 100 000 ljudi. Vojna hunta je odgovorila oružjem i represijom. Stižu izveštaji o hapšenju, mučenju i ubijanju budističkih sveštenika koji su na čelu protesta.
Ahmedinedžad na Kolumbiji
Posetivši Njujork da bi govorio pred Savetom bezbednosti UN, iranski predsednik Ahmedinedžad je posetio i prestižni američki univerzitet Kolumbija, što je izazvalo oštre reakcije i proteste.
Naše crnje
Ako ih i nismo otvoreno mrzeli, bilo je to prosto stoga što ih nismo ni smatrali dostojnim naše mržnje, pa smo ih naprosto podnosili s nadmenošću koja je bila gotovo kolonijalnih razmera.
Kultura nasilja
Aprila 1968. godine vatra je pojela frankfurtske robne kuće Šnajder i Kaufhof. Podmetnuli su ga umetnici, i oni koji su u međuvremenu digli ruke od umetnosti, a pridružila im se i ćerka jednog sveštenika.
Neopipljiva bogatstva
Fokusiranje na značaj društvenih i političkih institucija predstavlja dramatičan zaokret u pristupu Svetske banke koja je do sada bila obuzeta finansiranjem mega-projekata u siromašnim zemljama. Većina tih projekata su se pokazali kao propast.
Put iz Danciga
Pre godinu dana Ginter Gras je priznao da je pred kraj rata pripadao oružanim snagama SS-a i time izazvao pravu pometnju u Nemačkoj.
Pucnji koji su oborili sistem
Podižući vojnu granicu koja odvaja Istočnu i Zapadnu Nemačku i izdajući naredbu da se puca u begunce, vođe Socijalističke partije su pucale u vlastiti sistem.
Turska i Jermeni – Hrant Dink
Ljudi koji su na ovoj teritoriji živeli 3 000 godina, i koji su na ovom mestu stvorili svoju kulturu i civilizaciju, iščupani su iz zemlje na kojoj su živeli, a oni koji su to preživeli, raštrkani su širom sveta.
Koja strana je leva?
Objavljivanje knjige What’s Left? Britanskog kolumniste Nika Koena poslužilo je kao povod za pretresanje pitanja kako levica treba da se odnosi prema ratu u Iraku i američkoj politici uopšte. Koen u svojoj knjizi sumira stanovište levičara koji podržavaju Bušovu administraciju, a njegov kolega, koji je u međuvremenu promenio poziciju, iznosi kritiku.
Žene i terorizam
Muslimanske teroristkinje spremno prihvataju sve oblike potčinjenosti koje njihovo tradicionalističko okruženje od žene traži, i upravo to im, paradoksalno, omogućava da stupe u tradicionalno mušku arenu politike i revolucionarne borbe.
Dirigovana demokratija u Rusiji (IV)
Ruska inteligencija je bila kratko na vlasti 1991. godine, ali njena ideologija je bila primitivna, a ciljevi naivni.
Dirigovana demokratija u Rusiji (III)
Broj naučnika je pao za gotovo dve trećine. Rusija trenutno troši 3,7 odsto BND na obrazovanje – što je manje nego u Paragvaju.
Dirigovana demokratija u Rusiji (II)
Rusija je savršeno normalna zemlja, s obzirom na njen nivo razvoja. Izuzetna je samo po istorijskom hendikepu koji je morala da prevaziđe kako bi stigla do te pozicije.
Dirigovana demokratija u Rusiji (I)
O Putinovom usponu na vlast, razlozima popularnosti i autokratskom modelu vladavine. O tome gde je zavrsila liberalna elita i zasto u Rusiji ne postoji javnost.
Smrt, majstor iz Rusije (2)
28. maja 2002. godine NATO je poželeo dobrodošlicu predsedniku Putinu. Mesec dana kasnije, njegov glavni vojni tužilac optužio je Litvinenka u odsustvu za veleizdaju, zbog toga što je odao stare tajne KGB vladama NATO zemalja.
Smrt, majstor iz Rusije (1)
Nije važno da li su ova ubistva u Putinovom ličnom interesu ili ne. On ostaje samo predstavnik KGB, koji ga je i doveo na vlast, i on mora da poštuje pravila organizacije.
Džihadizam budala
Poslednjih godina je primetno približavanje levice i islamizma. Međutim, i kratak osvrt na zamršenu istoriju njihovog odnosa dovoljan je da pokaže kako istorijskog opravdanja za takav savez nema, kao što ni na konceptualnom planu između ta dva stanovišta praktično nema dodirnih tačaka.
Predskazivanje vlastite smrti
Prenosimo esej koji je Ana Politkovska napisala dva meseca pre smrti, i nije stigla da ga vidi objavljenog.
Turska i Jermeni – Orhan Pamuk
Pitanje masakra nad Jermenima je sada važnije nego što je bilo sedamdesetih, budući da su stasale generacije koje o tome ne znaju ništa, odnosno koje su možda čule samo o jermenskim zločinima protiv Turaka.
