Iran nije sasvim zatvoreno društvo. Promena se oseća u teheranskom vazduhu, a njoj je doprinela i iskrenost američkog predsednika.

Svake novine koje ovaj proces nazivaju izborima, i koje ponekad pominju mitinge, istraživanja javnog mnjenja i prebrojavanje glasova, služe samo tome da zasmeju ajatole.

Iranski izbori održani 12. juna nisu bili ni slobodni ni pošteni, ali sama mogućnost da se glasa protiv Ahmadinedžada izazvala je ogromnu izlaznost.

Za razliku od Hitlera i Staljina, vlade zemalja izvoznica sirovina nemaju nameru da pokore moderni svet. One žele da se izoluju od njega, jer ne žele da izgube vlast i novac.

Dok se teorija po kojoj se neki u društvu uzdižu, a neki propadaju često naziva socijalnim darvinizmom, bili bismo puno bliži istorijskoj uzročnosti ako bismo darvinizam nazvali biološkim kompetitivnim kapitalizmom.

Pravi konzervativizam je legitiman, verovatno neminovan i sigurno široko  rasprostranjen stav suprotstavljanja drastičnoj promeni. Sve do nastanka socijalizma njegova suprotnost je bio liberalizam.

Kada se previše zadužite i stvorite lažni prosperitet, vi budućnost uvodite u sadašnjost. To nije prava budućnost, već neka njena groteskna silikonska verzija. Zaduživanjem kupujete iluziju prosperiteta koji niste zaista zaradili.

Ova kriza je pokazala koliko je Putin malo učinio na poboljšanju uslova života ruskih građana. Putin nije ništa uradio da poboljša poslovno okruženje u zemlji, koje je užasno i postaje sve gore. Najšokantnija je neverovatna korupcija koja vlada u Rusiji.

Odlično se sećam kako se u sovjetsko vreme govorilo o modernizaciji. Vrlo ubedljivo, sve dok uz tu progresivnu muziku nismo stigli do konzervi humanitarne pomoći iz Holandije.

Sve je postalo pitanje časti. Da su se povukli, studenti bi pokazali da se boje. Da nije uspeo da uspostavi red, Deng bi pokazao slabost vlade.

Beleške Aleksandra Genisa, ruskog pisca iz Njujorka, sa književnog skupa u Novom Sadu: Ljubav sa Srbijom je kao sudbina koja mi nešto poručuje, ali ja ne znam šta.

Razumljivo je priželjkivanje povratka na sitno bankarstvo iz pedesetih. Nažalost, jedini način da se to postigne bio bi povratak na privredu iz pedesetih.

Jedna od najpodlijih zamki koje vrebaju marksističke teoretičare sastoji se u potrazi za trenutkom Raspada, trenutkom kad je povijest marksizma krenula nizbrdo: je li se to desilo već kod ranog Engelsa ili je raspad započeo već kod Marxa? 

Raspisuju se konkursi za upis 65.000 novih studenata, što već sada čini dve trećine ukupnog broja rođenih u 1990.

Priliv novca iz zalivskih i drugih država, urbanizacija populacije i porast broja visokoobrazovanih, kod miliona Pakistanaca stvorili su potrebu za novim identitetom.

Avganistanci imaju urođen smisao za haos. Taj haos predstavlja naročiti mentalni poredak, nedokučiv strancima.

Karači je trgovinski centar u kojem živi 16 miliona stanovnika. Naseljen je gušće od Bombaja. To je i pakistanski medijski centar – idealna pozornica za terorizam.

Ovo je jedno od svedočenja koje su The Sunday Timesu dala dvojica oficira specijalnih jedinica koje su se borile protiv Čečena.

Uoči 9. maja, Dana pobede nad fašizmom, a na Hitlerov rođendan, u Moskvi je izrečena kazna zatvorom zbog borbe protiv fašizma antifašisti Alekseju Olesinovu.

Ako do 2003. niste znali da SAD primenjuje torturu nad onima koji su nazvani „neprijateljskim borcima“, znači da niste obraćali pažnju.

Još jedan bilans početka mandata američkog predsednika. 

Na početku predizborne kampanje 2006, Berluskoni je izjavio: „Ja sam Isus Hrist politike. Ja sam strpljiva žrtva, sve podnosim, žrtvujem se za svakoga.“

Izrečena  je presuda vlasnicima sajta thepiratebay.org. Bogate korporacije misle da su pobedile. Kada odrasli postanu nesposobni, dolazi vreme dece. Drugačiji svet je moguć.

Antizapadni stav dve nacije je neuporediv: u jednom slučaju se radi o bolu nekada moćne supersile, a u drugom o umerenom islamizmu i frustracijama vezanim za pregovore o pristupanju EU.