Izbori u Pakistanu 18. 02. 2008. transformisali su politički krajolik zemlje. Poreknuti su izveštaji o predizbornim mahinacijama, a niko nije obratio pažnju na to kako je Mušaraf pokušao da obezvredi izborne rezultate.

Sanjajući o nacionalnom jedinstvu, Barak Obama želi da bude iznad podela zemlje i vodi kampanju izbegavajući niske udarce. Hilari Klinton, koja još uvek veruje u opoziciju levica–desnica, ne ustručava se od plovidbe po nemirnim vodama. 

U najslavnijim danima iz sovjetskog perioda, strašni moskovski zatvor Lefortovo služio je kao usputna stanica do Gulaga za političke zatvorenike poput Jevgenije Ginzburg, Vladimira Bukovskog i Natana Šaranskog.

Vreme događanja je 2008. godina, mesec januar. To nije Rusija Aleksandra Solženjicina. To je Rusija Vladimira Putina.

Ako zaista verujete da se Britanija sastoji od mešavine “kultura” koja mora da se očuva, unapredi i poštuje kao sama sebi svrha, onda je nadbiskupov predlog o uvođenju šerijatskog zakona u Britaniju savršeno logičan.

Film “Katin” Andžeja Vajde, prikazan na ovogodišnjem festivalu Berlinale, govori o sovjetskom masakru iz 1940. godine kada je ubijeno 22 000 poljskih oficira. 

Samo u Evropi postoji bar dva tuceta aktivnih secesionističkih pokreta, i niz drugih koji agituju za nezavisnost širom planete. Svi oni, upozoravaju stručnjaci, biće ohrabreni proglašenjem nezavisnosti republike Kosovo. 

Represivni režimi igraju na kartu naše nelagodnosti zbog kolonijalne prošlosti, ali mi moramo da se založimo za one vrednosti kojima teže ugnjeteni narodi. 

Avganistanski Senat je povukao potvrdu smrtne kazne za Sajeda Perveza Kambakša, studenta optuženog za bogohuljenje zato što je sa interneta skinuo izveštaj o stanju ljudskih prava žena.

Hitleru su se vojnici zaklinjali njemu lično, da će mu, kao “vođi nemačkog Rajha i naroda”, biti bezuslovno odani. 

Otkako je prvi potpredsednik ruske vlade Dmitrij Medvedev sredinom decembra zvanično objavio da će se kandidovati na predsedničkim izborima, medijska mašina za pravljenje novog nacionalnog heroja radi punom parom. 

Hrabri g. Sarkozi je podigao telefonsku slušalicu i čestitao g. Putinu na tome što je tako uspešno uništio demokratske institucije i pohapsio protivnike, među kojima i mene, koji su javno pokazivali svoje neslaganje s njim. 

Sedam kandidata – sa Hilari Klinton, Barakom Obamom i Džonom Mekejnom na vrhu, Majkom Hakabijem, Mitom Romnijem i Rudijem Đulijanijem u sredini, te Džonom Edvardsom na dnu – još uvek je u trci za mesto sledećeg predsednika SAD. 

Buto je oličavala snove i tragedije svog naroda i nacije više od bilo koje druge javne ličnosti. Pakistan je jedina zemlja na svetu koja sam svoj postanak duguje islamu. 

Doktori su proglasili smrt Benazir Buto. Tog trenutka se verovatno ugasila poslednja nada za mirnu budućnost u Pakistanu. 

Retorika vlade koja kaže da će učiniti sve izuzev vojnog sukoba kako bi sprečila nezavisnost Kosova, pokazuje da se ona i dalje nalazi u stanju poricanja – kao što pokazuje i koje su granice demokratske politike.

Pridnjestrovlje, tračica teritorije stešnjena između Moldavije i Ukrajine, prava je glavolomka za Evropu.

Takođe je od suštinske važnosti da se naglasi da su ova hapšenja samo vrh ledenog brega. Takve stvari se dešavaju širom Rusije na dnevnoj bazi.

Opcija koju su nekad koristili glasači da daju glas protiv svih ruskih partija – zaokruživanje ponuđenog izbora „protiv svih“ na listiću – sada je ukinuta.

I šta bi uopšte dopisnik s Bliskog istoka mogao da piše u subotu ujutru osim da se sve gušća tama iz sata u sat spušta na Bliski istok. Pakistan. Avganistan. Irak. „Palestina”. Liban.

Dvostruko označavanje na Kosovu ponekad deluje sasvim apsurdno, pošto su ponegde albanski i srpski nazivi identični. Poruka – ime je možda isto, ali ono ne označava istu stvar. Postoji jedna albanska, i jedna srpska stvarnost.

Ono što se zbiva u Pakistanu je bez presedana. To je prvi slučaj državnog udara – kako u Pakistanu tako i u svetu – koji je usmeren protiv pravosuđa i nezavisnosti koju je ono počelo da stiče.

Teroristički napadi od prošle nedelje, demonstracije protiv generala Mušarafa, kao i način na koji su ih policija i vojska nasilno razbili, daju povoda za brigu.

Jasno je da iranska kultura nema mnogo sličnosti sa drugim kulturama s malim natalitetom, kulturama poput skandinavske ili one na severu Mediterana.