Zašto je delu francuske omladine fundamentalizam toliko privlačan? Rešenje tog problema svakako nije “bombardovanje muslimanskih zemalja”. Tu se radi o neuspehu Republike da ispuni svoja obećanja o slobodi, jednakosti i bratstvu.
Korišćenjem kratkih replika, jednim šaržerom može biti rešena sudbina pet ili šest diskusija. Dva šaržera dovoljna su za rešavanje svih ideoloških nesuglasica na teritoriji do jednog hektara.
Ta levica je odustala ne od antiklerikalizma, već od antikolonijalizma, antiimperijalizma, antikapitalizma, a pre svega od onoga što svemu ovome leži u osnovi – od ideala jednakosti.
Potvrđeno je Benjaminovo zapažanje da je „svaki uspon fašizma svedočanstvo neuspele revolucije“. Isto važi i za tzv. islamski fašizam: njegov uspon je posledica nestanka sekularne levice u muslimanskim zemljama.
Priče o slabosti levice u Srbiji dosadile su i bogu i ljudima. Zanimljivije je pojavu koju one označavaju situirati u neke kontekste. Pritom ovaj tekst neće nastati kao sistematičan napis…
Filipović kaže da relativizujem zločin kada kažem da su braća Kouachi samo ubice. Ako za nekog kažete da je zločinac jer je počinio ubistvo – kako ste time bilo šta relativizovali?
Charlie Hebdo je imao jasne stavove protiv svake bigotnosti – nekih ČETRDESET godina. Jezik za zube, levičari od juče, pročitajte ponešto!
Pobjeda Kolinde Grabar Kitarović na predsjedničkim izborima u Hrvatskoj odlična je vijest za ljevicu. Jedini je problem što ljevica u današnjoj Hrvatskoj praktički ne postoji.
Konsenzus o žrtvama prvog reda ometa nas da obratimo pažnju na otmice i ubistva u Meksiku, ubistva stotina dece (i više od 10 novinara) u Gazi, masakre u Centralnoafričkoj Republici…
Kad utvrdimo da među žrtvama nema naših, kao što ih nije bilo u pariskom masakru, prelazimo na sledeće bitno pitanje. Da smo mi oni, odnosno da su oni mi – da li bi njima bilo žao nas?
Ubistvo novinara časopisa koji je objavljivao karikature Muhameda je par excellence primer politički motivisanog zločina. Apsolutno se ne slažem sa Ilićevom konstatacijom da je ovo samo ”obično” ubistvo.
Vučelić i Radun podržali Vučića, na prvi pogled u njegovom obračunu sa Evropskom unijom. A u suštini, u njegovom obračunu sa pojedinim medijima, i u gušenju medijskih sloboda.
Posebno hvala Facebook i Twitter zajednici na podršci u vreme junskih napada na sajt. Bili ste nam partner, dali nam izlaz, nismo bili sami – to se ne zaboravlja.
Nemamo pravo da se kitimo časnim epitetom „Je suis Charlie“, ako istrajno ćutimo ili do apsurda relativizujemo raspadanje same forme (o suštini više nema ni pomena) parlamentarne demokratije u Srbiji.
Novosti
Do jučer su mu takvi, uključujući zadrigle desničare i napuhane crkvene dostojanstvenike, sistematično kopali grob, da bi ga danas upisivali u martirologij „zapadnih vrijednosti“.
Ovaj crtež je moja reakcija na užas koji je zadesio moje kolege u Parizu.
Umesto prizivanja matrice 11.9.2001, treba se zapitati kako bi novinari i karikaturisti Charlie Hebdoa, sa svoje svesno izabrane i dosledno branjene pozicije na margini, reagovali na krvoproliće od 7.1.2015.
Ima li smisla prodavati uspešno preduzeće u državnom vlasništvu? Uspešno ovde znači profitabilno. Ima, ukoliko se taj novac može uložiti u neko drugo preduzeće. Recimo, u obrazovanje.
Danas ćemo u Agenciji za privatizaciju prisustvovati javnom otvaranju ponuda devet (ili deset) zainteresovanih kupaca smederevske Železare. Ne zna se ko će biti stvarni kupac, mada je to već unapred poznato.
Ako je Zapadu potreban sukob sa islamom jer mu je potreban neprijatelj, možda će krenuti u rat protiv terorizma. Ali onda je terorizam već pobedio. Rešenje je – zaboravite islam. Naš problem je nešto drugo.
U Beogradu nikome ne bi palo na pamet da se muslimanima podsmeva karikaturama. Možda nam paljenje džamija ili poneki genocid nisu strani, ali karikature – nikad! Fuj!
Izvršitelji su, doduše, klicali Alahu, ali Šarli ebdo je uvek bio izložen mržnji. I danas, nad mrtvim genijima satire, glasovi u Francuskoj mrmljaju da ih je stigla pravična kazna.
Masakr u Parizu je manifestacija pogleda na svet u kome nema mesta za argumente i ideje, koji priznaje samo jednu istinu i svoje istomišljenike. To je negacija našeg najvažnijeg dostignuća – slobode govora.
Nije samo loše stanje državnih finansija razlog zbog kojeg se Vlada Srbije ponovo odlučuje da proda deo ”porodične srebrnine”. Razlog je i sve lošije poslovanje Telekoma.
Pored toga što je poslanicu uputio urbi et orbi, predsednik države se kao pravi srpski domaćin pobrinuo i da se u predsedništvu Srbije nađe badnjak. I to ne bilo kakav, već osveštani badnjak.
Godišnje liste događaja su topografija vremena koje je prošlo. Određeno mesto ili čak jedna ulica može da predodredi promene u nekom društvu.
Domazetka je raskobečila oči prema njima i pitala je: „Šta vi to radite, za gospu blaženu?!“ Bezmalinovićka je rekla: „Evo cilu veče gledamo tv-duel presjedničkih kandidata!“
U Kragujevcu živi oko 150.000 ljudi ili osam stanovnika po torti. To znači da su torte doslovno preplavile grad, ali je kragujevačkom gradonačelniku bilo potrebno čitavih deset dana da to sazna.
Razgovor za magazin Breath, objavljen pod naslovom Weltschmerz is my business + novogodišnja čestitka Raši Todosijeviću od umetnika Srbije.
Ako ste se i vi polakomili pa naivno pristali da uđete u 2015. godinu, znajte da ćete je konzumirati na sopstvenu odgovornost.
Hteo sam da pokažem kako bi trebalo da se radi u Srbiji kad se prave veliki strateški poslovi. Taj ”nauk” neko može da popije kao riblje ulje, a ako neće, možda će kasnije morati da guta ricinus.
Smatra se da se „standardi“ postavljaju iznad dostignutih nivoa kvaliteta. U praksi, oni se obično postavljaju niže od dostignutih nivoa, da bi ih privatni kapital lakše „preskočio“.