Glineni golub mira

Za razliku od slobodnog okupljanja veteranskih militanata u Zagrebu, komemoracija u Glini zabranjena je prije nego je održana. Bude li ipak upriličena, ne treba očekivati da će policajci okupljenima donositi zemičke i kavu.

Anti zid

Ma da l’ je moguće? Moguće je, kako da ne: prošlo je ravno 25 godina, četvrt veka. Tačnije 9. novembra 1989. godine pao je, raspao se Berlinski zid, simbol totalitarističkog srama.

Kažiprst u 5 do 5

U amalgamu tržišta i autoritarne politike, sve nekomercijalne emisije su politički nepodobne i tržišno neisplative. Tu se radi i o državi koja se tržištem služi kao mehanizmom kontrole, i o tržištu kome autoritarizam služi za smanjenja troškova.

ALFA I OMEGA

Dugo je SNS pokušavala da osvoji vlast u Kragujevcu. Bila je to stvar prestiža i ambicije pre svega predsednika Nikolića, zavičajnog političara, koji je izgubio podršku baš u Kragujevcu u vreme svoje tranzicije ka SNS-u.

Opanak

Glave mnogih poslanika obuvene su u opanke. Jedan od njih, iako je nosio šimi cipele, primećen je pre neki dan na ulazu u važnu instituciju u Beogradu – na pitanje portira ‘Izvol’te, gde idete’, on je odgovorio ‘Ja sam poslanik’.

Da li znate

Prvo su razvukli Penzioni fond, a sada su se bacili na Fond nacionalnog blagostanja. Bez trunke stida oni metodom banditske podele plena uništavaju Fond deleći novac svojim drugarima koji ih podržavaju na vlasti.

Protiv straha

Stvarnost je zaista bolno jednostavna: s jedne strane, ova vlada ne ume da upravlja državom; s druge strane, umesto što iščekuju spasitelja, građani bi morali sami da se pobrinu za svoje živote.

Zlatno doba špijunaže

Razgovor sa Lorom Poitras, autorkom filma “Citizenfour”: Bez Snoudena, svi bismo još uvek živeli u neznanju o količini informacija koje država prikuplja. Promenio nam je svest o opasnostima nadzora. Posle njega makar bolje shvatamo prirodu mraka koji nas okružuje.

S onu stranu autocenzure

Naslovne strane Blica nije moguće opisati drugačije nego kao otvoreni poziv na linč glumca Gorana Jevtića. Da li autocenzura više nije dovoljna, već novinari moraju ponuditi nekoga za žrtvu kako bi umirili gladno stvorenje i eventualno spasili sebe?

Ua, prosvetari!

Stiče se utisak da su prosvetni radnici paraziti na državnim jaslama koji troše novac, a ništa ne proizvode. Država bi najradije nastavnički posao proglasila društveno-korisnim radom, za koji ne treba izdvajati novac iz budžeta.