Komunikacija i stvarnost
Iz nove knjige „Mediji, ideologija i kultura“: Društveni akteri u komunikaciji praktikuju svoju moć izgradnje društvenosti… Isključivanje iz komunikacije je jednako isključivanju iz zajedništva.
Povratak u osamdesete?
Počelo je kao letnja šala: laburisti pod toplotnim udarom žele levičara za predsednika partije, aktivistu koji više voli ulične proteste od političkih funkcija.
Nenad Dimitrijević – intervju
Nacionalizam je oblik borbe za vlast i oblik pravdanja vlasti, a ne samo kulturni sentiment. Nacionalistička fikcija u rukama represivnog aparata postaje prvorazredna politička činjenica.
Mišin samostrel
Dobrodošli na internet izdanje Sabranih dela Miodraga Miše Stanisavljevića, koje objavljujem povodom desetogodišnjice njegove smrti… Baksuzluk je bio njegova osnovna karakterna osobina…
Zašto prodati Telekom, a kako PKB
Glavni argument protivnika prodaje Telekoma je da se radi o profitabilnom preduzeću. Ali njegov glavni konkurent po zaposlenom ostvaruje 10 puta veći profit.
Đevđelija
Granična policija stoji sa strane dok oni pokušavaju da uđu u voz i za 10 evra se prebace do Tabanovaca na granici sa Srbijom. Kada stignu tamo, pokažu im u kom pravcu je Srbija i oni idu dalje.
Mali ljudi i ciganska sreća
Kao što nema javnog spomenika posvećenog krumpiru ili riži (iako krumpir i riža, a ne vojskovođe, hrane čovječanstvo), tako nema spomenika podignutog u slavu malog čovjeka.
Virus se širi
Trend umanjenja prava zaposlenih karakterističan za Srbiju, kao virus se proširio i na naše komšije u Bosni i Hercegovini. Šta zaposlenima daje, a šta uzima Zakon o radu Federacije BiH?
Zašto nemamo punu PayPal uslugu?
Zabrana poslovanja u devizama u državi u kojoj dinar nije ni sredstvo štednje, ni kreditiranja, ni plaćanja nepokretnosti ili naplate zakupnina – postala je nesprovodiva.
Oliver u raljama normalizacije
“Dok je Ivanović iza rešetaka, i sloboda za Srbe je iza rešetaka”, opominje Đurić koji sebe vidi pre svega u ulozi zvaničnog podbunjivača srpske manjine na Kosovu.
48 sati premijer
Pošto nam premijer već tri godine priča koliko mnogo radi, najzad se neko setio da to i dokaže. Ne poligrafom, nego dokumentarnom emisijom. I ne na državnoj, nego na privatnoj TV Prva.
Licemeri
Pogledajte ove dve vesti: Nemačka je na grčkoj krizi zaradila 100 milijardi evra i ovo je najuspelija godina nemačke industrije oružja. Njihov zajednički imenilac je da Nemačka profitira na patnji drugih.
Ne vređajte krave!
Natalija Dević je u građenju svog uspeha upotrebila već više od četvrt veka uspešan recept. Lik je došao u Beograd da tu zaigra na kartu koja sigurno uspeva – prostaštvo, zasnovano na mržnji prema drugome.
Kineska verzija Svetske banke
Ruska vlast srlja ka tome da što pre postane vazal Kine, sve u nadi da će joj po cenu nezavisnosti, pa čak i teritorijalne celovitosti, Kina pomoći da što duže ostane na vlasti.
Plastična stolica – monoblok
Ostavljene bilo gde, da se prljaju jer ne mogu trunuti, ove stolice podsećaju na grobove savremenog sveta, u kojem neosetljivost prema ljudskoj vrsti doseže dosada nepoznate razmere.
Gase vatru benzinom
Inovacija je u tome što Vučić sada radikalski huliganizam oblači u odelo velikog državnika mirotvorca, o čemu će pevati on lično i njegove sluge.
Kad bi svi mrtvi na svetu…
Radio Slobodna Evropa
Tad bi sve / Ratne se žrtve /
Osećale / Jednako mrtve, /
O tad bi svi / Živi na svetu /
Poželeli mret.
Javno i privatno
Kada Mikser pronese slavu Beograda svetom, teškom mukom isplati neprofitne projekte kao što su pozorišne predstave, klizalište za decu ili humanitarni rad, onda se pojavi lokalna kulturna Siriza.
Sreći preti nesreća
Zaposleni liče na cirkuske akrobate koji sleđenim osmehom prikrivaju napor. Nusprodukt veće produktivnosti uz taj veštački osmeh na licu su depresije i kardiovaskularni problemi.
Glib devedesetih
Treba se nadati, uprkos svim njegovim izjavama, da će predsednik vlade Srbije ipak razborito odustati od svog predloga o jednom zajedničkom danu sećanja na sve žrtve ratova iz devedesetih.
Šizofrenija i mi
“Ako poverujem u boga, onda počnem da razgovaram sa njim i on razgovara sa mnom. Čim poverujem u nešto, ono mi se obraća. Dakle, ne verujem ni u šta.“
Digitalna politika
Laburisti su ovladali novim tehnologijama informatičke revolucije, ali da bi pridobili glasače treba da redefinišu ulogu države u političkoj ekonomiji digitalnog doba.
Pamet na pola koplja
Hrvatsku smo porazili tri puta u tri dana. Proslavu tih pobeda smo odložili zbog Dana žalosti, ali sada, kada je prošao, možemo da – nastavimo sa danima patetike.
Svetlana Bojm (1959-2015)
Za njom ostaje nepresušni eros saznanja, koji su nam dejstvujuće mašine socijalističkih obrazovnih sistema dale na početku. Kad mislim na talente Svetlane Bojm, kozmos mi pada na pamet.
Kooperativa Longo mai (3)
Letnja lektira – REČ: Eksperimentalna utopija ne govori u ime svih i ne obraća se svima, ona prihvata činjenicu da drugi žive drukčije. Njena vrlina je prihvatanje razlike.
Sam sebi najgori neprijatelj
Stvar je u tome što nam sposobnost samostalnog razmišljanja nije data sama po sebi; ona je ideal, nju postižemo uz ogroman napor. A tom naporu se opiremo.
Priče koje ne možemo da vidimo
Iskustvo čitanja liči na uobičajeno predstavljanje onog što nije neposredno prisutno. Čitalački proces reaktivira obrasce prošlog iskustva da bi u našem duhu stvorio nove priče, pseudosećanja.
Populizam i demokratija
U Engleskoj se dešava nešto nečuveno. Laburisti bi u septembru mogli da izaberu pravog levičara za lidera. Čoveka koji bi da ukine atomsko naoružanje i izađe iz NATO-a.
Kooperativa Longo Mai (2)
Letnja lektira – REČ: Da ne bude nesporazuma: nikad se nismo uljuljkivali iluzijom da možemo da živimo u autarhiji, jer to više nije moguće. Ipak, uspeli smo da očuvamo svoju nezavisnost dvadeset godina.
Kasno je za zvona
Kad vi pompezno slavite dvadeset godina „Oluje“, mi ćemo vam uzvratiti pompeznim prolivanjem naših krokodilskih suza nad stradalništvom srpskog naroda.
Tri laži
Ovo nije bio Dan sećanja na žrtve, nego dan obnavljanja i snaženja ratnohuškačke retorike. Ispod krinke mirotvorstva i dalje se ovde oglašavaju okoreli ratni huškači.
Kooperativa Longo mai (1)
Letnja lektira – REČ: Longo mai nije monolitan blok s „jedinstvenom mišlju“, već federacija kooperativa u kojoj živi između 150 i 200 osoba sa svojim idejama i vizijama.
