Da li ćemo zimus dobijati ruski gas ne zavisi od nas nego od Ukrajine. A ni Južni tok ne zavisi od nas nego od Bugarske. Hoću da kažem da ništa – ni Južni tok, ni gas za ovu zimu – ne zavisi od nas, niti od naših dobrih osnosa s Rusijom.
Sa Lorin Bekol je, mogli bismo reći, konačno umro film noir zasnovan na ženskoj zlobi. Ona je sistematski dekonstruisala nameru Holivuda i otvarala potpuno nove horizonte za demoralisane, neurotizovane i u potrošački kalup sabijene žene ne samo u Americi, nego i drugde u svetu.
Svemoćni premijer je za optužbe protiv njegove desne ruke, ministra unutrašnjih poslova, rekao da „su nešto najgluplje što je ikada čuo“. Niko iz nauke se ne usuđuje da proveri ove čak i laicima uverljive optužbe o lažnim doktoratima. U tom bi se slučaju verovatno razotkrile i druge važne ličnosti čime bi se urušio celi sistem.
Čak iako Hamas koristi civile kao ljudske štitove, to nema nikavog značaja za pitanje da li je operacija Zaštitna oštrica bila srazmerna.
Evo predloga levici: umesto savezništva i zaštite muslimanske desnice, šta kažete na priznanje činjenice da smo svi suočeni sa formiranjem konzervativnog fronta u kojem će Vašington i Muslimanska braća pre biti saveznici nego neprijatelji, dok ljudska prava nisu bitna ni jednima ni drugima?
Zašto je tabloidima zamereno to što ne saosećaju sa drugim ljudskim bićem? Pa, zaboga, oni žive od tuđe nesreće, oni opstaju zahvaljujući tome što nekoga čini srećnim da sazna nešto o tuđoj nesreći. Šta je problem u tome što su i ovoga puta samo radili svoj posao?
700.000 Banaćana svakodnevno koristi hemijski i bakteriološki neispravnu vodu, a situacija nije ništa bolja ni u okolini Kraljeva, Trstenika, Kruševca… Imamo više od 4.000 nekontrolisanih deponija, a polovina od 2,5 miliona domaćinstava u Srbiji nije povezana na kanalizaciju.
U vesti o kampu gde Ziloti uvežbavaju maloletnike u upotrebi oružja, najopakija je igumanija kojoj je cilj da odbije decu od kompjutera dajući im puške u ruke. U kontekstu svetske eskalacije mržnje i ubijanja srpski topovski bejbi-bif ipak nije za ono: „Ma pusti budale“.
Putin Zapadu hoće da kaže kako sankcije protiv Rusije ovde nikoga ne uzbuđuju. I to je, naravno, blef. Kao pravi kockar, on povećava ulog, ne bi li tako zbunio protivnika. Vi nas ograničavate, a mi ćemo u odgovor na to sami sebe još više ograničiti. Ništa nam ne možete!
Plan da se političkom izolacijom i ekonomskim pritiskom ponizi Rusija, očigledno nije promišljen do kraja. Čak i kada bi to uspelo, šta bismo onda sa Rusijom? Kako da u evropskoj kući živimo sa poniženim narodom?
Paralelno sa baukom o bankrotu države koji služi za amortizaciju socijalnog bunta, u javnosti se sve intenzivnije razvija priča o odnosu sa Rusijom. Ta priča ima svoja dva lica. Jedno predstavlja priču o ruskoj moći a drugo o milosrđu.
Kada Izrael najavljuje svoje napade na borce ili vojna postrojenja, koji bi mogli odneti živote civila, to pokazuje da on smera na nepovređivanje civila, bar ako im to daje vremena da pobegnu. Ovo nam još ne bi moglo reći da li je zadovoljen zahtev srazmernosti u ratovanju.
Nama osim ili umesto moralnog uzora u koji se prometnula Srpska napredna stranka treba opšti pravni akt: nijedan državni funkcioner ne može primati više od jedne plate, vsjo!
Brzina kojom su se u ovih nekoliko meseci udaljili Rusija i Zapad prosto oduzima dah. Ako je Gabor Steingart u pravu, onda bi zaista trebalo da se zabrinemo: „Ratovi počinju tako što ih ljudi zamišljaju“.
Bonitetna agencija Standard & Poor’s objavila je izveštaj koji potvrđuje stav MMF-a da visok stepen nejednakosti koči rast. Dosta je curilo naniže, vreme je da krene naviše.
Možda neznanje jeste blagoslov, kažem ja sebi, i mislim na ljude koji ne mare previše šta se dešava u svetu. Moj otac je govorio da može da zamisli dva načina da se reši svoje zavisnosti od novina: da ode u manastir ili u ludnicu.
Vučić nikako nije zadovoljan ponašanjem građana, pa je rešio da nas prevaspitava. Umesto da navijamo za njega, mi pakosno navijamo za kamen koji on, kao naš Sizif, gura uzbrdo.
Kad politička elita kaže da su preduzetnici budućnost, misle na tajkune. Samo je zbog premijerovog imidža Mišković izbačen iz dvougla države i krupnog kapitala.
Od svih Putinovih saradnika se zahtevalo da sve zapadne sankcije podnose bodro i uvereno. Kad odjednom začusmo plačni glas Genadija Timčenka, njegovog najbližeg finansijskog saradnika.
U vreme dok je Kameron prošle godine izdvajao 50 miliona funti za “sećanje na lekcije” iz 1914, planirao je da krene u rat sa Sirijom. Pitam se koja li ga je lekcija tome naučila?
Savremeno međunarodno pravo dosta duguje terapeutskom stilu koji je svoj vrhunac dosegao 1914. Međunarodno pravo je i danas prožeto idejom o sebi kao polju razrešenja kolektivnih nagona za ponavljanjem prošlosti.
Marseljeza u kojoj se pominje reč “građanin” nikla je u zenici aktuelnosti, sred krvavog prevratništva, dok mi je ono “Bože Pravde” uvek ličilo na nekakav kilavi popadijin pesmuljak. U biti, tamo gde nema građanina već podanika rađa se lakrdija i sa njom sestrica zlo.
Kao ni svaki drugi neoliberal, Lakićević nema problem sa nesistemskom i nadustavnom, „takoreći nekontrolisanom“ političkom moći, on samo žali što nedostaje volja da se ta moć upotrebi na „pravi“ način.
Kada je Grčka bila na ivici bakrota, Argentina je navođena kao primer uspešne strategije otpisa dugova. Sada na njenom slučaju vidimo kako inostrani poverioci koji poseduju manje od 1% obveznica mogu da gurnu državu dužnika u novu krizu.
Adam Kertis je jedan od mojih omiljenih blogera. Prilog Now then na Peščaniku se savršeno uklapa u taj model – uživanje, kratak trenutak sreće sa razumom, iluzija da ga je još nešto ostalo u svetu.
Prvo je Srbija brutalnim ubistvom izgubila premijera, onda se on izgubio iz zaostavštine svojih naslednika, da bi se ubrzo izgubio i bol za njim. A sada se izgubio i svaki obzir.
Blog Mijata Lakićevića – Vučić zna da njegovo biračko telo njemu nije ni dalo podršku za reforme, nego da hapsi, preti i, uopšte, trenira strogoću, ali da „u sistemu“ ništa suštinski ne menja.
Režim za globalnu autorizaciju novog leka s pravom je rigidan. Međutim, mnoge novije viralne infekcije su toliko smrtonosne i ubijaju svoje žrtve tako brzo da epidemija već počne da opada kada se lek pusti u promet.
Aplauz koji je propratio Vučićevu opasku o plaćanju struje pokazuje da većina naših parlamentaraca misli da ako Albanci ne plaćaju struju, ne smeju uživati ni ljudska ni manjinska prava. Nedostajao je još samo Šešeljev kamion sa bajatim sendvičima.
Školegijum
Robinzon svoju ljudskost dokazuje kroz demonstraciju svoje civilizovanosti, u čemu mu autor spremno izlazi u susret podastirući mu urođenika Petka. Junakinji Marlene Haushofer nisu potrebna „niža“ bića da sačuva ljudskost, potrebni su joj priča i razlikovanje između dobra i zla.
Država je zakucala poslednje eksere na kovčeg socijalnog dijaloga i poslala jasnu poruku da je kolektivno pregovaranje uzaludno trošenje vremena – može se obrisati jednim potezom države.
