Dugovi
Procena je da je manji trošak da Grčka bankrotira, nego da se nastavi sa finansiranjem njenih obaveza… Dodatak o moralnoj šteti odbijanja rezolucije o genocidu…
Procena je da je manji trošak da Grčka bankrotira, nego da se nastavi sa finansiranjem njenih obaveza… Dodatak o moralnoj šteti odbijanja rezolucije o genocidu…
U poslednjem intervjuu, Varufakis je članove Trojke nazvao „teroristima“: verbalnom agresijom je odgovarao na strukturno nasilje poverilaca. Uspeo je da im bar na rečima bude jednak.
Levica je odustala od svoje osnovne političke premise – jednakosti, i prihvatila desničarsku tezu o nejednakosti kao osnovnom pokretaču napretka. Time je izgubila najveći kapital koji je imala – intelektualce.
U temelje Evropske zajednice ugrađen je otpis nemačkih dugova. Danas Grčkoj treba omogućiti dugoročnu otplatu smanjenog duga.
Srpski sabor „Zavetnici“ ogranizovao je u centru Beograda izložbu „Britanska genocidna politika“, gde su prikazane „fotografije ratnih zločina Velike Britanije od kraja 19. veka do današnjih dana“.
Ako bi Beograd bio istorijski izvor, koje bi nam poruke o prošlosti mogao preneti? Da li bi on bio slika ne samo istorije srpskog urbanizma, već i srpske političke istorije?
Врхунац мог настојања да схватим несхватљиво била је моја посјета Сребреници прије коју годину. Било је то за мене, Србина из БиХ, од неописиве важности.
Uporedo sa svađalačkom inicijativom da novine štampane ćirilicom ne plaćaju PDV i nasilničkom akcijom skidanja latinice sa KCB-a, sprovodi se i inicijativa za ćirilizaciju proizvoda i reklama.
Grčki Ne-dan, sa svim što dolazi sutra ujutro, daje nemilosrdnu perspektivu ogromnih napora da se stvari koliko-toliko poprave. Grcima sledi najteže – od mogućnog puča do iscrpljivanja i gubljenja značaja Sirize.
Varufakis je teoretičar igara, pa su novinari njegove postupke mesecima poredili sa pokerom. On je nedavno ponovo opovrgao ove tvrdnje: „Mi ne blefiramo. Mi se čak ni ne pravimo da blefiramo“.
Sporazum će na kraju biti potpisan. Grčka će ostati u Evropi i evrozoni, a njena vlada će prihvatiti mere štednje. Referendum je nastavak loše pozorišne predstave: i jedna i druga strana i dalje glume.
Hajde da ne razgovaramo o Grčkoj – to je jako depresivno, nego o nečem drugom. Na primer o Finskoj, koja je sušta suprotnost korumpiranoj i neodgovornoj zemlji sa juga, pravi uzorni član EU.
Teško da postoji nešto što bi se moglo nazvati ”united economists”. Možda se premijeru samo čini gledajući televizije i čitajući štampu da ga ekonomisti ”ujedinjeno” podržavaju i hvale.
Tri godine nakon objavljivanja spornog rada, Siniša Mali pokušava da uz “izvinjenje” objavi korekciju, u kojoj lakonski utvrđuje da mu je promaklo da citira 15 delova teksta koje je kopirao iz tuđih radova.
Posle višečasovnog struganja latiničnog logoa Kulturnog centra Beograd, stakleni zid na Trgu Republike je ostao oguljen, a sa njega sastrugane sve primese neustavnog pisma.
Izmenama i dopunama Zakona o radu od prošle godine, uvedena je norma čiji je cilj da teret predugih radnih sporova zbog nezakonitog otkaza prebaci sa poslodavaca na zaposlene.
Kada bi Evropljani glasali o politici štednje, glasali bi protiv nje. Ali njima nije ponuđena drugačija Evropa. I ako se pitaju „institucije“, tako će i ostati. Zato je Grčka dobila ponudu koju ne može da prihvati.
Grčka treba da glasa protiv zahteva Trojke, uz spremnost njene vlade da zemlja napusti evrozonu. Pri tome vas molim da shvatite da većina priča o grčkom rasipništvu i neodgovornosti nije tačna.
Do maja ove godine, preko 13 hiljada ljudi je tražilo azil u Srbiji, u kojoj trenutno boravi i oko 60 hiljada iregularnih migranata. To zahteva policajce sa integritetom. Neki od njih ga izgleda nemaju.
Predsednik vlade nije objasnio kako je u toku jednog dana sprečen ulazak 615 migranata u Srbiju. Da li ih je granična policija razdvajala po boji kože, obliku lobanje ili je odokativno ocenjivala ko im se dopada a ko ne?
Na adrese aktiva biologa i univerzitetskih profesora stigao je mejl izdavačke kuće Eden, u kom se nudi besplatna dostava knjige „Evolucija ili stvaranje“. Ne morate ni poštarinu da platite.
U poslednjih godinu dana, Centru za promociju nauke (CPN) često se poklanjala pažnja, ali vest o imenovanju novog direktora ove institucije prošla je sasvim nezapaženo.
Ideja da je Grčka delimično zaslužila svoju sudbinu, odraz je poretka u kojem je bogatstvo pobedilo demokratiju. Treba se usprotiviti narativu od koga nam je svima loše.
Do sada nisam pročitao nijedan naslov koji glasi: „Merkel spasava banke“, što bi bio pravi opis onoga što se u Evropi događa od 2010. Nedostaju i naslovi kao što je: „EU i MMF planiraju državni udar u Grčkoj“.
Moderna evropska verzija tržišnog staljinizma, u obliku u kojem se primenjuje u Grčkoj, ima tri glavna toka. Prvi je usmeren na penzije, drugi na tržište rada, treći na privatizaciju.
Svet oko Evrope pun je destabilizovanih država. To što u grčkom slučaju još izigravaju pregovore, sednice i uopšte situacije u kojima ne govore puškoautomati i dronovi, stvar je – za sada – pogodne lokacije.
Onda su oni u roku munja skočili se od stola i zalaufali su se prema vratima od zahoda. Tamo je sa crnim flomasterom pisalo „WC dr. Franjo Tuđman“.
Vladine mere štednje, te smanjivanje plata i penzija, uz povećavanje svih poreza i dažbina, prirodno dozivaju levicu, koja bi odbacila i nacionalizam i (neo)liberalni kapitalizam.
Ne radi se o novcu, već o zloupotrebi „rokova“ radi kažnjavanja Grčke. Zašto Evropa to čini? Zašto su njeni lideri protiv referenduma i nekoliko dana odlaganja roka sledeće otplate kredita?
Za moju generaciju, identitet Evrope određen je padom Berlinskog zida. Tada sam imao 14 godina. Ne želim da novi simbol Evrope bude zid između Mađarske i Srbije ili zid nepoverenja između evropskih zemalja.
Nisu se razvijali scenariji o tome šta raditi ako u Srbiju stigne na primer 60 hiljada migranata. Nezvanična statistika kaže da ih je baš toliko sada u Srbiji. Po broju ljudi, to je jedan Paraćin.
Politiku štednje na kojoj insistira nemačka vlada, Amartja Sen je uporedio sa lekom koji sadrži mešavinu antibiotika i otrova za pacove. Grčka vlada sve vreme izbegava otrovne delove ovog leka.