Kad bi svi mrtvi na svetu…
Radio Slobodna Evropa
Tad bi sve / Ratne se žrtve /
Osećale / Jednako mrtve, /
O tad bi svi / Živi na svetu /
Poželeli mret.
Javno i privatno
Kada Mikser pronese slavu Beograda svetom, teškom mukom isplati neprofitne projekte kao što su pozorišne predstave, klizalište za decu ili humanitarni rad, onda se pojavi lokalna kulturna Siriza.
Sreći preti nesreća
Zaposleni liče na cirkuske akrobate koji sleđenim osmehom prikrivaju napor. Nusprodukt veće produktivnosti uz taj veštački osmeh na licu su depresije i kardiovaskularni problemi.
Glib devedesetih
Treba se nadati, uprkos svim njegovim izjavama, da će predsednik vlade Srbije ipak razborito odustati od svog predloga o jednom zajedničkom danu sećanja na sve žrtve ratova iz devedesetih.
Šizofrenija i mi
“Ako poverujem u boga, onda počnem da razgovaram sa njim i on razgovara sa mnom. Čim poverujem u nešto, ono mi se obraća. Dakle, ne verujem ni u šta.“
Pamet na pola koplja
Hrvatsku smo porazili tri puta u tri dana. Proslavu tih pobeda smo odložili zbog Dana žalosti, ali sada, kada je prošao, možemo da – nastavimo sa danima patetike.
Svetlana Bojm (1959-2015)
Za njom ostaje nepresušni eros saznanja, koji su nam dejstvujuće mašine socijalističkih obrazovnih sistema dale na početku. Kad mislim na talente Svetlane Bojm, kozmos mi pada na pamet.
Kooperativa Longo mai (3)
Letnja lektira – REČ: Eksperimentalna utopija ne govori u ime svih i ne obraća se svima, ona prihvata činjenicu da drugi žive drukčije. Njena vrlina je prihvatanje razlike.
Priče koje ne možemo da vidimo
Iskustvo čitanja liči na uobičajeno predstavljanje onog što nije neposredno prisutno. Čitalački proces reaktivira obrasce prošlog iskustva da bi u našem duhu stvorio nove priče, pseudosećanja.
Kooperativa Longo Mai (2)
Letnja lektira – REČ: Da ne bude nesporazuma: nikad se nismo uljuljkivali iluzijom da možemo da živimo u autarhiji, jer to više nije moguće. Ipak, uspeli smo da očuvamo svoju nezavisnost dvadeset godina.
Kooperativa Longo mai (1)
Letnja lektira – REČ: Longo mai nije monolitan blok s „jedinstvenom mišlju“, već federacija kooperativa u kojoj živi između 150 i 200 osoba sa svojim idejama i vizijama.
Populizam i demokratija
U Engleskoj se dešava nešto nečuveno. Laburisti bi u septembru mogli da izaberu pravog levičara za lidera. Čoveka koji bi da ukine atomsko naoružanje i izađe iz NATO-a.
Fusnota
U fusnoti Nacrta građanskog zakonika stoji da u javnoj raspravi treba svestrano sagledati mogućnost zakonskog regulisanja istopolnih zajednica, posebno uvažavajući pravno relevantna mišljenja.
Da li je vrhovni sud skrenuo ulevo?
Najdramatičnije je bilo to što je u uzastopnim odlukama donesenim prošle nedelje Sud proglasio da parovi istog pola imaju ustavno pravo na sklapanje braka.
Sav taj džez
Tamo gde ima preduzetništva, ima i mecenarstva. Tamo gde ima pojedinca, ima i društva. Tačnije, tamo gde ima slobodnog pojedinca ima i slobodnog društva.
Slučaj – javni sektor
Biće moguće proizvoljno otpuštanje, posle čega će se primati neki novi, poželjni zaposleni. Jedini cilj takvog otpuštanja je stvaranje partijski homogenog javnog sektora, a ne efikasnog i odgovornog.
To, kume!
Nova reklama za Lav pivo je kao da ju je pravila ova vlast. Tačno nas tako vide. I tačno to misle o nama. I tačno nam to rade.
Kvadrat
Lakim potezom ručnog zgloba, Maljevič je na Crnom kvadratu sve sveo na „nulti oblik“. Ispalo je da je nula kvadrat. To otkriće je jedan od najstrašnijih događaja u istoriji umetnosti.
Kako su Cipras i Siriza nadigrali Merkel i Evrokrate
Referendumsko „ne“ može da preživi samo ako Grci nastave da vode strpljiv gerilski rat protiv finansijske okupacije.
Zidanje Smedereva
Ako je o godišnjici teških reformi reč, nije jasno šta se obeležava, da ne kažemo slavi. Da je teško to je očigledno, ali se reforme ne vide baš najbolje.
Memorijal za pogubnu politiku
Posle dvadeset godina domaći zvaničnici konačno priznaju da je Srbija u periodu 1991-1995. bila u ratu i imala teritorijalne pretenzije prema susednim državama?
Šala koja ubija
Izvan rafinmana međunarodnog pomorskog prava, čovek bi se upitao u čemu je problem, i da li to zaista treba Hrvatskoj pored onolike vode.
Pod svetlom lojanice
Jer eto prođoše vekovi a Tolstoj se (recimo) u Belgiji nije dogodio. No oni ga u prevodu i dan-danas s radošću čitaju. I srećni su zbog toga.
Dnevnik
U prvoj deceniji ovog veka Grčka je bila među pet najvećih uvoznika oružja, uglavnom nemačkih kompanija Ferostal, Rajnmetal i Dajmler-Benc.
A gde su kriterijumi?
Predlog zakona o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru ne samo što je neracionalan, nego je i otvoreni poziv onima koji o otpuštanjima odlučuju na razračunavanje sa neistomišljenicima.
Demokratija i pederastija
Skulpture predstavljaju Harmodija i Aristogeitona, koje su Atinjani slavili kao ličnosti koje su stavile tačku na eru tiranije i tako postale centralni simboli atinske demokratije.
„Ubistvo u voćnjaku“
Ima migranata koji su još 2010. ka boljem životu krenuli iz Konakrija, glavnog grada Gvineje. Više od pet godina trebalo im je da preko Dakara, Kazablanke, Istanbula, Izmira, Atine, Soluna i Skoplja, stignu do Srbije.
San o livadi
Krug čije je iscrtavanje počelo osamdesetih, kada su srpski političari gradili svoje karijere opelima nad stratištima iz Drugog svetskog rata, zatvoren je predlogom Rezolucije o Srebrenici.
Odlazak iz Amerike
Leta u Americi dobijaju imena kao uragani, samo sa prezimenom: Trayvon Martin ili Michael Brown. Kao sa uraganima i njihov dolazak je očekivan, ali kada stignu, svi su zatečeni.
Građanin kao prestolonaslednik
Sud je 2015. poništio ukaz koji je zakonom ukinut još 2001. Poništio ga je u korist A. Karađorđevića, iako je već bio ukinut prema svima koji su u ukazu nabrojani.
Krive Drine bez suvišnih zašto
Sudeći po stavovima onih koji bi grčku krizu rešili kao i hrast, pragreh nije to što su Eva i Adam jeli sa drveta spoznaje, već što je Isus proterao lihvare iz hrama.
Amerika Nabokova
Oglas za escajg, koji je Nabokov nazvao “Obožavanje kašika”, izvesno je odigrao važnu ulogu u stvaranju lika prigradske udovice Šarlote Hejz. Iz dirljivog smeća rodilo se remek-delo.
