Savremeno međunarodno pravo dosta duguje terapeutskom stilu koji je svoj vrhunac dosegao 1914. Međunarodno pravo je i danas prožeto idejom o sebi kao polju razrešenja kolektivnih nagona za ponavljanjem prošlosti.
Marseljeza u kojoj se pominje reč “građanin” nikla je u zenici aktuelnosti, sred krvavog prevratništva, dok mi je ono “Bože Pravde” uvek ličilo na nekakav kilavi popadijin pesmuljak. U biti, tamo gde nema građanina već podanika rađa se lakrdija i sa njom sestrica zlo.
Kao ni svaki drugi neoliberal, Lakićević nema problem sa nesistemskom i nadustavnom, „takoreći nekontrolisanom“ političkom moći, on samo žali što nedostaje volja da se ta moć upotrebi na „pravi“ način.
Kada je Grčka bila na ivici bakrota, Argentina je navođena kao primer uspešne strategije otpisa dugova. Sada na njenom slučaju vidimo kako inostrani poverioci koji poseduju manje od 1% obveznica mogu da gurnu državu dužnika u novu krizu.
Koliko ljudi zna da je Izrael, od Šestodnevnog rata do rata u Iraku – od 1967. do 2003 – odbio da postupi u skladu sa trećinom rezolucija koje je doneo Savet bezbednosti UN-a, često u vezi sa kolonizacijom palestinske zemlje?
Adam Kertis je jedan od mojih omiljenih blogera. Prilog Now then na Peščaniku se savršeno uklapa u taj model – uživanje, kratak trenutak sreće sa razumom, iluzija da ga je još nešto ostalo u svetu.
Prvo je Srbija brutalnim ubistvom izgubila premijera, onda se on izgubio iz zaostavštine svojih naslednika, da bi se ubrzo izgubio i bol za njim. A sada se izgubio i svaki obzir.
Blog Mijata Lakićevića – Vučić zna da njegovo biračko telo njemu nije ni dalo podršku za reforme, nego da hapsi, preti i, uopšte, trenira strogoću, ali da „u sistemu“ ništa suštinski ne menja.
Novi sistemi operišu u sasvim različitim oblastima – od konzumerizma, preko brige o telu, predviđanja budućih zločina, pokušaja stabilizacije globalnog finansijskog sistema – pa do politike. Kumulativni efekat je džinovski frižider koji nas sve zamrzava.
Režim za globalnu autorizaciju novog leka s pravom je rigidan. Međutim, mnoge novije viralne infekcije su toliko smrtonosne i ubijaju svoje žrtve tako brzo da epidemija već počne da opada kada se lek pusti u promet.
Aplauz koji je propratio Vučićevu opasku o plaćanju struje pokazuje da većina naših parlamentaraca misli da ako Albanci ne plaćaju struju, ne smeju uživati ni ljudska ni manjinska prava. Nedostajao je još samo Šešeljev kamion sa bajatim sendvičima.
Robinzon svoju ljudskost dokazuje kroz demonstraciju svoje civilizovanosti, u čemu mu autor spremno izlazi u susret podastirući mu urođenika Petka. Junakinji Marlene Haushofer nisu potrebna „niža“ bića da sačuva ljudskost, potrebni su joj priča i razlikovanje između dobra i zla.
Država je zakucala poslednje eksere na kovčeg socijalnog dijaloga i poslala jasnu poruku da je kolektivno pregovaranje uzaludno trošenje vremena – može se obrisati jednim potezom države.
Dokumentarna reportaža u kojoj je data reč građanima Obrenovca, govore: Dragan Šainović, Petar Pavlović, Olivera Crnogorčić-Blažić, Goran Mitrović, Mirko Stanojević, Željko Grujičić; snimatelj Željko Bajić, video montaža Petar Savić, produkcija Peščanik 2014.
Dosadašnja politička simbolika eskalirala je u pravi ekonomsko-politički rat. Da li su dobro razmislili svi oni koji su tako ubeđeni da je u konfliktu sa Rusijom reč o pravdi i nepravdi?
Rusija je postala usamljeni parija, zemlja bez resursa i bez saveznika, zemlja koja ima samo nuklearno oružje. Bojim se da će Kremlj, od sada pa nadalje, neprestano morati da dokazuje kako je do te mere umobolan, da je spreman i da ga primeni.
Rezultati odluke Moneyvala jasno će biti vidljivi svakom građaninu u BiH. Sve inostrane novčane transakcije bit će znatno usporenije i skuplje nego do sada, jer će biti izložene posebnom nadzoru, koji važi, recimo, za novčane transakcijama Sjeverne Koreje, Irana, Jemena.
Mi smo grupa od 50 naučnika i stručnjaka za urbani razvoj i planiranje iz raznih delova sveta. Proučili smo planove za “Beograd na vodi” i osećamo potrebu da prenesemo našu ozbiljnu zabrinutost povodom samog predloga projekta.
Verujemo da će SITF biti u poziciji da podigne optužnice protiv pojedinih visokih pripadnika bivše OVK zbog progona Srba, Roma i drugih manjinskih zajednica, kao i protiv kosovskih Albanaca koji su označeni ili kao saradnici Srba ili, češće, kao politički protivnici rukovodstva OVK.
Nekadašnji američki senator Mojnihen je rekao: „Svako ima pravo na sopstveno mišljenje, ali niko nema pravo na sopstvene činjenice.“
Blog Mijata Lakićevića – Ruski pritisak na Srbiju sve više raste, sve veći broj pojedinaca, firmi i organizacija je na ruskom platnom spisku i s njima se neće biti lako izboriti.
Većina naših političara se oduvek pitala, baš kao u meditaciji jednog od Ćosićevih književnih junaka, koje li je vreme u Moskvi. Isto to se pitaju danas Vučić i Nikolić.
Da ste Palestinac iz Gaze šta biste mislili o politici izraelskog premijera? Zamislite da su pre par dana bombe sa izraelskog F16 sravnile vašu kuću sa zemljom.
U ovoj montiranoj drami, poražavajuće je to što staljinistička izvedba reformskog zakona nije zasmetala našoj “reformatorskoj eliti”. Nisu joj smetali telegrami radnika protiv sebe samih i policijsko zastrašivanje.
Izmene i dopune Zakona o radu su loše, u nekim delovima diletantske, dok je u nekim delovima u pitanju čista demonstracija moći države da u potpunosti uništi socijalna prava zaposlenih.
Velika tajna savremene Kine glasi: nisu važni pojedini politički lideri, već institucija partije. Ljudi koji joj bolje služe biće oni koji, na kraju, uspevaju.
Mnogo opasnije od finansijske zavisnosti, autocenzure i cenzure je – naopako shvatanje ”objektivnog izveštavanja”. Nema ničeg objektivnog u tome da nekome omogućite da ponovi krivično delo zbog kojeg mu se sudi.
Rusija se trudi da konflikt pređe iz ratne u pregovaračku fazu, no on, eto, nikako da pređe. I šta se tu može? Nezavisni neki separatisti, ne izbijaju iz bakalnica gde kupuju rakete „Grad“ i mobilne sisteme „Buk“.
Kod patriotizma je reč o hrabrosti da se, kako je rekao Forster, „izda zemlja, a ne prijatelj“. Kako ne bi predstavljao, po čuvenoj Džonsonovoj izreci, „poslednje utočište hulje“.
Zagovarati opstanak „poslovnog entiteta“ koji pravi gubitak potpuno je suprotno ekonomskoj logici. I to ne nekoj visokoparnoj logici, nego običnom zdravorazumskom razmišljanju kojeg se drži i svaki dobar domaćin.
Izrael kaže da ne želi da sruši Hamas – čak i Izrael shvata da će umesto njega dobiti Somaliju – ali ne želi ni da sasluša Hamasove zahteve. Da li su svi oni „životinje“? Recimo da je tako. Ali tu su i tu će i ostati.
Kako se prenaduvani irački vojni i bezbednosni aparat – jedan od najvećih na svetu sa milion naoružanih vojnika u zemlji od 25 miliona stanovnika – raspao tako brzo po ulasku džihadista?
