Stidim se svog neznalačkog i agresivnog parlamenta, svoje agresivne i nekompetentne vlade, rukovodećih političara – pristalica nasilja i verolomstva – koji se upinju da budu supermeni. Stidim se zbog svih nas, zbog našeg naroda koji je pogubio moralne orijentire.
Iznenada nalazimo Iran sa Sjedinjenim Držvama, Kurde sa Izraelom, Turke i sirijsku vladu Bašara al Asada, zapadnu Evropu i Rusiju, i svi oni na svoj način teže istom cilju: da spreče širenje i učvršćivanje kalifata Islamske države.
O ključnim odlukama koje se tiču naše ekonomije pregovara se tajno, i daleko od očiju građana, bez mogućnosti rasprave. I takve odluke zadaju koordinate za nesputanu vladavinu kapitala. Ovo ozbiljno sužava prostor za odluke demokratski izabranih političkih predstavnika.
Naša odiseja je sa ekonomskog gledišta bila samo odlaganje bankrota. Španski privatni sektor će decenijama grcati pod teretom dugova. Zaduženost Italije raste vrtoglavom brzinom. Grčka je danas bankrot kao i pre šest godina. Slutimo da nas ova politika nikud ne vodi, ali probleme i dalje guramo pod tepih.
Uterati strah u kosti, naterati sve te svoje rugobe da daju izjave kako nuklearni rat samo što nije počeo, a onda se pojaviti pred publikom i predstaviti se kao neporočni vegetarijanac, prosto dušica od čoveka, takoreći „čisti Evropljanin“. A omču će moći da zategne i sutra.
Maštu srpskih poreskih obveznika golica pitanje da li je neki državni ili bilo koji drugi organ usvojio tajanstveni Strateški plan za Jat Airways? Ko je skenirao Jat, ko je sastavio plan i da li neko kontroliše odvija li se strateško partnerstvo i poslovanje Er Srbije po tom ili nekom novom biznis planu?
Jedno takvo nemoguće mesto Bosne i Hercegovine, na kojem reči nemaju svoja konvencionalna značenja, gde se paralelni svetovi sreću samo u dogovoreno vreme, pod dogovorenim uslovima. Nemuštim jezikom se govori svuda gde se pruža saučesništvo u prijedorskim zločinima, sve do Beograda.
Rusija ne samo što ima potencijal za razorni vojni odgovor, nego može odgovoriti i zaplenom ekonomske imovine u Rusiji i energetskim pritiskom na Evropu. Upravo zato su sankcije uvedene samo pojedincima i kompanijama.
Herzog uspeva da na elegantan način pokaže da je liberalna politička misao potpuno suprotna od ideje o robotima koji mehanički maksimiziraju svoje prednosti, a koje mnogi zagovornici slobodnog tržišta vide na delu ne samo u ekonomiji već i u svim drugim sferama života.
Kao i Tadić, ni Pajtić ne pokazuje kapacitet da napusti ideologiju velikosrpskog nacionalizma. Umesto strateške preorijentacije, Pajtić nudi taktičke koalicije protiv vlasti. Najupadljivija je teza o „srpskoj Srbiji“, koju je publika dočekala kao odustajanje od evropskog usmerenja.
Ne bi trebalo da nas iznenadi ako uskoro naiđemo na tekst od istog autora gde reč više neće biti o „Kroacija Erlajnsu“, već o „Er Srbiji“. Nije stvar samo u tome što bi izvođač mogao promeniti nalogodavca, nego i u tome što bi mu se u tom slučaju moglo omaći da mimo volje napiše istinu.
Vlada Srbije treba stalno da daje pare Er Srbiji i koliko god da daje, to se ne računa kao povećanje državnog kapitala u kompaniji, niti kompanija ima obavezu da taj novac vrati. Najsumnjiviji deo Ugovora je onaj u kome Etihad daje naloge srpskoj Vladi da Er Srbiji i Etihadu obezbedi monopolski položaj na aerodromu Nikola Tesla.
Zašto vlast ima potrebu da nas ubeđuje kako protiv sebe ima novinare, tajkune i međunarodnu zajednicu, što kuju neke klozetske zavere kojima bi da obore vlast, kao da se vlast obara novinarskim tekstom u malom tiražu, a ne parlamentarnim izborima?
Zaustavljanje nove krize biće teško u svetu u kojem su trgovina i finansijska tržišta postali oružje u diplomatskom ratu i u kojem antiglobalističke stranke s desnice i levice imaju značajno veću podršku – dok globalni poredak izgleda već iscrpljeno i ofucano.
U ovom konfliktu je upitno da li vojna sredstva uopće mogu doprinijeti njegovom rješavanju. Samo pogled u međunarodno pravo nam može ukazati na put ka trajnom miru između Izraelaca i Palestinaca; mir koji može nadživjeti sljedeći prekid vatre, putem ukidanja okupacije.
Fudbalski savez Rusije je jedini sportski savez koji u svoje članstvo nije primio klubove sa Krima i iz Sevastopolja. I bez obzira na već davno izglasani ustavni zakon po kojem su preuzete ove oblasti, s ruskim fudbalom se one još uvek nisu orodile.
Ako bi se Vašington primorao da postane deo „međunarodne zajednice“ i poštuje međunarodno pravo i norme, to bi bila najveća pomoć tragičnim palestinskim žrtvama dugogodišnjeg nasilja i ugnjetavanja.
Ma koliko se Siniša Mali trudio da ubedi javnost kako između dva dokumenta nema nikakve razlike, može se slobodno reći da su to suštinski različiti dokumenti. A „glavni krivac“ za to razlikovanje je – Evropska komisija.
Razgovorom o obrazovanju odraslih sada dominira isključivo prezrivi pogled na nepismene i nekompetentne mase, koje treba ubrzano izbaciti na tržište rada. Ta civilizacijska pedagoška retardacija prava je slika uspeha domaćih nacionalističkih „revolucija“ i naopakih tranzicijskih stremljenja.
Krajnja desnica je vrlo raznolika i kreće se od otvoreno nacističkih stranaka do integrisanih buržoaskih sila. Zajednički su im šovinistički nacionalizam, ksenofobija, rasizam, mržnja prema imigrantima i Romima, islamofobija i antikomunizam.
Možda je srpska strana zaista mislila da ne prodaje imovinu, već kupuje rusku političku podršku, što je još gori prigovor od onoga da je sklopljen štetan komercijalni posao.
Nemačka bi trebalo da igra novu ulogu u svetu. To otprilike ovako izgleda: podržavamo kijevsku vladu koja puca na sopstveno stanovništvo, Izraelu isporučujemo raketne bacače i nuklearne podmornice, a sada hoćemo da intervenišemo u Iraku.
Zašto je predsednik vlade lično morao da čita delove iz donedavno tajnih ugovora, kao da su svi ostali građani Srbije nepismeni, pa on mora da im čita naglas pred spavanje?
Ovde imamo Dvejna, radnika u porodici sa dve plate, koji je držao korak ispred ofšoringa i automatizacije, radio četiri decenije i umro bez ikakve ušteđevine, sa neotplaćenim stambenim kreditom većim od vrednosti kuće i 6.000 dolara zaduženja na kreditnoj kartici.
Viktor Orban je najavio raskid sa liberalnom demokratijom i pokazao koju je stranu odabrao u novoj geopolitičkoj i ideološkoj borbi između Rusije i Zapada. Podržao je Putinov model vladavine i preuzeo vodeću ulogu u procesu političke regresije u istočnoj Evropi.
Ako se dozvoli širenje talasa antisemitskih incidenata evropski Jevreji će se uskoro naći u nezavidnom položaju. Već sada ima evropskih gradova u kojima Jevreji na ulici ne nose tradicionalnu kipu i traže od svojih prijatelja iz Izraela da ne govore glasno na hebrejskom.
Da li ćemo zimus dobijati ruski gas ne zavisi od nas nego od Ukrajine. A ni Južni tok ne zavisi od nas nego od Bugarske. Hoću da kažem da ništa – ni Južni tok, ni gas za ovu zimu – ne zavisi od nas, niti od naših dobrih osnosa s Rusijom.
Evo predloga levici: umesto savezništva i zaštite muslimanske desnice, šta kažete na priznanje činjenice da smo svi suočeni sa formiranjem konzervativnog fronta u kojem će Vašington i Muslimanska braća pre biti saveznici nego neprijatelji, dok ljudska prava nisu bitna ni jednima ni drugima?
Hebrejski izraz yorim u’vochim, u doslovnom prevodu „pucanje i plakanje“, koristi se kao podrugljiv opis običaja izraelske levice da jadikuje nad strahotama ubijanja Arapa, dok ponašanje njene zemlje i armije čiju uniformu i dalje nosi ostaje nepromenjeno.
Sa Lorin Bekol je, mogli bismo reći, konačno umro film noir zasnovan na ženskoj zlobi. Ona je sistematski dekonstruisala nameru Holivuda i otvarala potpuno nove horizonte za demoralisane, neurotizovane i u potrošački kalup sabijene žene ne samo u Americi, nego i drugde u svetu.
Svemoćni premijer je za optužbe protiv njegove desne ruke, ministra unutrašnjih poslova, rekao da „su nešto najgluplje što je ikada čuo“. Niko iz nauke se ne usuđuje da proveri ove čak i laicima uverljive optužbe o lažnim doktoratima. U tom bi se slučaju verovatno razotkrile i druge važne ličnosti čime bi se urušio celi sistem.
