Zaustavljanje nove krize biće teško u svetu u kojem su trgovina i finansijska tržišta postali oružje u diplomatskom ratu i u kojem antiglobalističke stranke s desnice i levice imaju značajno veću podršku – dok globalni poredak izgleda već iscrpljeno i ofucano.
U ovom konfliktu je upitno da li vojna sredstva uopće mogu doprinijeti njegovom rješavanju. Samo pogled u međunarodno pravo nam može ukazati na put ka trajnom miru između Izraelaca i Palestinaca; mir koji može nadživjeti sljedeći prekid vatre, putem ukidanja okupacije.
Fudbalski savez Rusije je jedini sportski savez koji u svoje članstvo nije primio klubove sa Krima i iz Sevastopolja. I bez obzira na već davno izglasani ustavni zakon po kojem su preuzete ove oblasti, s ruskim fudbalom se one još uvek nisu orodile.
Ako bi se Vašington primorao da postane deo „međunarodne zajednice“ i poštuje međunarodno pravo i norme, to bi bila najveća pomoć tragičnim palestinskim žrtvama dugogodišnjeg nasilja i ugnjetavanja.
Ma koliko se Siniša Mali trudio da ubedi javnost kako između dva dokumenta nema nikakve razlike, može se slobodno reći da su to suštinski različiti dokumenti. A „glavni krivac“ za to razlikovanje je – Evropska komisija.
Razgovorom o obrazovanju odraslih sada dominira isključivo prezrivi pogled na nepismene i nekompetentne mase, koje treba ubrzano izbaciti na tržište rada. Ta civilizacijska pedagoška retardacija prava je slika uspeha domaćih nacionalističkih „revolucija“ i naopakih tranzicijskih stremljenja.
Krajnja desnica je vrlo raznolika i kreće se od otvoreno nacističkih stranaka do integrisanih buržoaskih sila. Zajednički su im šovinistički nacionalizam, ksenofobija, rasizam, mržnja prema imigrantima i Romima, islamofobija i antikomunizam.
Možda je srpska strana zaista mislila da ne prodaje imovinu, već kupuje rusku političku podršku, što je još gori prigovor od onoga da je sklopljen štetan komercijalni posao.
Nemačka bi trebalo da igra novu ulogu u svetu. To otprilike ovako izgleda: podržavamo kijevsku vladu koja puca na sopstveno stanovništvo, Izraelu isporučujemo raketne bacače i nuklearne podmornice, a sada hoćemo da intervenišemo u Iraku.
Zašto je predsednik vlade lično morao da čita delove iz donedavno tajnih ugovora, kao da su svi ostali građani Srbije nepismeni, pa on mora da im čita naglas pred spavanje?
Ovde imamo Dvejna, radnika u porodici sa dve plate, koji je držao korak ispred ofšoringa i automatizacije, radio četiri decenije i umro bez ikakve ušteđevine, sa neotplaćenim stambenim kreditom većim od vrednosti kuće i 6.000 dolara zaduženja na kreditnoj kartici.
Viktor Orban je najavio raskid sa liberalnom demokratijom i pokazao koju je stranu odabrao u novoj geopolitičkoj i ideološkoj borbi između Rusije i Zapada. Podržao je Putinov model vladavine i preuzeo vodeću ulogu u procesu političke regresije u istočnoj Evropi.
Ako se dozvoli širenje talasa antisemitskih incidenata evropski Jevreji će se uskoro naći u nezavidnom položaju. Već sada ima evropskih gradova u kojima Jevreji na ulici ne nose tradicionalnu kipu i traže od svojih prijatelja iz Izraela da ne govore glasno na hebrejskom.
Da li ćemo zimus dobijati ruski gas ne zavisi od nas nego od Ukrajine. A ni Južni tok ne zavisi od nas nego od Bugarske. Hoću da kažem da ništa – ni Južni tok, ni gas za ovu zimu – ne zavisi od nas, niti od naših dobrih osnosa s Rusijom.
Evo predloga levici: umesto savezništva i zaštite muslimanske desnice, šta kažete na priznanje činjenice da smo svi suočeni sa formiranjem konzervativnog fronta u kojem će Vašington i Muslimanska braća pre biti saveznici nego neprijatelji, dok ljudska prava nisu bitna ni jednima ni drugima?
Hebrejski izraz yorim u’vochim, u doslovnom prevodu „pucanje i plakanje“, koristi se kao podrugljiv opis običaja izraelske levice da jadikuje nad strahotama ubijanja Arapa, dok ponašanje njene zemlje i armije čiju uniformu i dalje nosi ostaje nepromenjeno.
Sa Lorin Bekol je, mogli bismo reći, konačno umro film noir zasnovan na ženskoj zlobi. Ona je sistematski dekonstruisala nameru Holivuda i otvarala potpuno nove horizonte za demoralisane, neurotizovane i u potrošački kalup sabijene žene ne samo u Americi, nego i drugde u svetu.
Svemoćni premijer je za optužbe protiv njegove desne ruke, ministra unutrašnjih poslova, rekao da „su nešto najgluplje što je ikada čuo“. Niko iz nauke se ne usuđuje da proveri ove čak i laicima uverljive optužbe o lažnim doktoratima. U tom bi se slučaju verovatno razotkrile i druge važne ličnosti čime bi se urušio celi sistem.
Čak iako Hamas koristi civile kao ljudske štitove, to nema nikavog značaja za pitanje da li je operacija Zaštitna oštrica bila srazmerna.
U očima populiste ne postoji legitimna opozicija. Ko god je protiv lidera automatski je i protiv naroda. To je i objašnjenje njegove nedavne zaprepašćujuće izjave: „Mi smo narod. Ko ste vi?“
Zašto je tabloidima zamereno to što ne saosećaju sa drugim ljudskim bićem? Pa, zaboga, oni žive od tuđe nesreće, oni opstaju zahvaljujući tome što nekoga čini srećnim da sazna nešto o tuđoj nesreći. Šta je problem u tome što su i ovoga puta samo radili svoj posao?
Bliski Istok, koga je Zapad vekovima osvajao i izrabljivao, ponovo tone u haos. Bushovi ratovi protiv terora pokazali su se kao „programi za stvaranje terorista“. U ovom regionu je pre rata u Avganistanu bilo nekoliko hiljada terorista. Sada ih ima stotine hiljada.
700.000 Banaćana svakodnevno koristi hemijski i bakteriološki neispravnu vodu, a situacija nije ništa bolja ni u okolini Kraljeva, Trstenika, Kruševca… Imamo više od 4.000 nekontrolisanih deponija, a polovina od 2,5 miliona domaćinstava u Srbiji nije povezana na kanalizaciju.
U vesti o kampu gde Ziloti uvežbavaju maloletnike u upotrebi oružja, najopakija je igumanija kojoj je cilj da odbije decu od kompjutera dajući im puške u ruke. U kontekstu svetske eskalacije mržnje i ubijanja srpski topovski bejbi-bif ipak nije za ono: „Ma pusti budale“.
Sadašnji nosioci vlasti „guraju pod tepih“ sva dostupna saznanja o društveno-političkim uzrocima sadašnje krize, nabeđuju narod da je Srbija došla do ivice kolapsa jer su mnogi koji su trebali raditi često radili malo, a uzimali više nego što su zaslužili.
Putin Zapadu hoće da kaže kako sankcije protiv Rusije ovde nikoga ne uzbuđuju. I to je, naravno, blef. Kao pravi kockar, on povećava ulog, ne bi li tako zbunio protivnika. Vi nas ograničavate, a mi ćemo u odgovor na to sami sebe još više ograničiti. Ništa nam ne možete!
Plan da se političkom izolacijom i ekonomskim pritiskom ponizi Rusija, očigledno nije promišljen do kraja. Čak i kada bi to uspelo, šta bismo onda sa Rusijom? Kako da u evropskoj kući živimo sa poniženim narodom?
Paralelno sa baukom o bankrotu države koji služi za amortizaciju socijalnog bunta, u javnosti se sve intenzivnije razvija priča o odnosu sa Rusijom. Ta priča ima svoja dva lica. Jedno predstavlja priču o ruskoj moći a drugo o milosrđu.
Ministar policije ne sme da se javno žali što država više ne može da ubije takvog „monstruma“. Ne sme da javno i zvanično iznosi nikakve detalje istrage, a naročito da diskutuje o stanju svesti osumnjičenog.
Izražavanjem ličnog žaljenja zbog ukidanja smrtne kazne, ministar policije dopušta da iz njega progovori privatni građanin. S druge strane, povodom optužbi koje su usmerene na njega kao akademskog građanina, on se krije iza svoje javne funkcije. Izgleda da sve što ovaj ministar radi, radi naopako.
Kada Izrael najavljuje svoje napade na borce ili vojna postrojenja, koji bi mogli odneti živote civila, to pokazuje da on smera na nepovređivanje civila, bar ako im to daje vremena da pobegnu. Ovo nam još ne bi moglo reći da li je zadovoljen zahtev srazmernosti u ratovanju.
