Dnevnik
U prvoj deceniji ovog veka Grčka je bila među pet najvećih uvoznika oružja, uglavnom nemačkih kompanija Ferostal, Rajnmetal i Dajmler-Benc.
A gde su kriterijumi?
Predlog zakona o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru ne samo što je neracionalan, nego je i otvoreni poziv onima koji o otpuštanjima odlučuju na razračunavanje sa neistomišljenicima.
Demokratija i pederastija
Skulpture predstavljaju Harmodija i Aristogeitona, koje su Atinjani slavili kao ličnosti koje su stavile tačku na eru tiranije i tako postale centralni simboli atinske demokratije.
Kapitalizam: početak kraja
Milioni ljudi shvataju da im je prodat san koji se kosi sa onim što stvarnost nudi. Reakcija je bes – i povlačenje u nacionalne oblike kapitalizma koji mogu razoriti svet.
„Ubistvo u voćnjaku“
Ima migranata koji su još 2010. ka boljem životu krenuli iz Konakrija, glavnog grada Gvineje. Više od pet godina trebalo im je da preko Dakara, Kazablanke, Istanbula, Izmira, Atine, Soluna i Skoplja, stignu do Srbije.
San o livadi
Krug čije je iscrtavanje počelo osamdesetih, kada su srpski političari gradili svoje karijere opelima nad stratištima iz Drugog svetskog rata, zatvoren je predlogom Rezolucije o Srebrenici.
Odlazak iz Amerike
Leta u Americi dobijaju imena kao uragani, samo sa prezimenom: Trayvon Martin ili Michael Brown. Kao sa uraganima i njihov dolazak je očekivan, ali kada stignu, svi su zatečeni.
Građanin kao prestolonaslednik
Sud je 2015. poništio ukaz koji je zakonom ukinut još 2001. Poništio ga je u korist A. Karađorđevića, iako je već bio ukinut prema svima koji su u ukazu nabrojani.
Krive Drine bez suvišnih zašto
Sudeći po stavovima onih koji bi grčku krizu rešili kao i hrast, pragreh nije to što su Eva i Adam jeli sa drveta spoznaje, već što je Isus proterao lihvare iz hrama.
Bilježnica Robija K.: Parada
Tajanina mama je rekla: „Narod gladuje, a oni troše lovu na vojne cirkuse! Nemoš virovat!“ Tajanin tata je rekao: „Samo u ljutin diktaturama se priređuju par… vojni mimohodi!“
Amerika Nabokova
Oglas za escajg, koji je Nabokov nazvao “Obožavanje kašika”, izvesno je odigrao važnu ulogu u stvaranju lika prigradske udovice Šarlote Hejz. Iz dirljivog smeća rodilo se remek-delo.
Volonter
To što je mlađani volonter dobio šut-kartu jer je javno ukazao na sramno ponašanje sudije koji je uramio presudu o rehabilitaciji Karađorđevića, predstavlja surovu opomenu za sudijski podmladak.
Medijski interes
Podsmeh i razapinjanje za „obične“, zaštita za one na odgovornim funkcijama, te skretanje pažnje od pitanja od javnog značaja – to je uglavnom slika srpskih medija.
Piščeva senka
Uprkos književno-kritičkoj tradiciji koja uči da je ličnost pisca nevažna za vrednovanje dela, nije li zadovoljstvo čitanja teksta i u razmišljanju o enigmi osobe koja ga je napisala.
Evropska kupovina demagogije na kredit
Novi paket pomoći Grčkoj predstavlja istorijski presedan – u njega otvoreno sumnjaju čak i glavni akteri, grčki premijer i nemački ministar finansija.
Vilhelm Drugi, a ne Bizmark
Bild je nedavno uporedio Angelu Merkel sa Bizmarkom. Ali ona nije Bizmark. Prikladnije bi bilo poređenje sa Vilhelmom Drugim.
Policija i (samo)zaštita žena
Jednodnevnom obukom žena u borilačkim sportovima, policija šalje poruku da su one direktno odgovorne za svoju (ne)bezbednost. To podseća na poznati diskurs „okrivljavanja žrtve“.
Evropski plan kaznene privatizacije za Grčku
Ministri finansija evrozone medijima dostavljaju glasine da grčke vlasti nisu imale kredibilan i inovativan predlog. U isto vreme, naš predlog je završio na đubrištu.
TEM
U Volosu se odvija jedan od najzanimljivijih društvenih eksperimenata u Evropi. Posle početka velike krize tu je uvedena međusobna razmena rada i dobara. Jedinica kojom se to meri je – tem.
Angela Merkel i uplakana devojčica: pet pouka
Neko je pozvao na glasanje podizanjem ruku; ako je iko u sali bio na strani Angele Merkel, kamera ga nije uhvatila.
Vrelo gostoljublje
Spram „divljaštva“, što je slika iz Potočara na kojoj danima insistiraju domaći mediji, „Srbi“ su pokazali „civilizovanost“. Ako to nekoga podseti na devetnaestovekovnu imperijalnu propagandu – na dobrom je tragu.
Smrtna kazna za gađanje kamenjem
Pukovnik Izrael Šomer pucao je i ubio mladića koji je bacao kamenje na Zapadnoj obali. Ako se istraga o tom incidentu ikad otvori, biće, naravno, brzo završena.
Igra velikih brojeva
Ako je Međunarodni monetarni fond u pravu, ne moramo više da nagađamo kada će Kina preteći Ameriku na poziciji najveće svetske ekonmske sile. To se već dogodilo.
„Narod“
Ako bi danas neko ovde poželeo da istupi u ime „naroda“ a u vezi sa socijalnom pravdom, onda bi se ta reč morala očistiti od njenih etničkih primesa kako bi joj se vratio socijalni smisao.
Kako Hamas opstaje na vlasti
Hamas i Fatah pribegavaju zastrašivanju da bi gušili ogorčenost i svaku kritiku. U Gazi, opresija koju vrši Hamas je sve delotvornija zbog izraelske opsade: ljudi nemaju kuda da pobegnu.
Za i protiv trgovinskih sporazuma
Zastupnici sporazuma tvrde da će TPP i TTIP globalno učvrstiti i zaštititi dobra trgovinska pravila. Ali sve to nije baš tako jednostavno.
Uloga bakra u bilansu EPS-a
Da li je pretvaranje duga u vlasništvo pomoglo RTB Boru? Nije. Da li je EPS imao koristi od dela vlasništva nad RTB Borom? Nije. Ko je imao koristi od te operacije? Vlast.
Izrael i Iran
Nuklearni arsenal Izraela je dovoljan da spreči svaki napad Irana. Izraelskog premijera zapravo brine to što dobija regionalnog rivala istog kapaciteta zastrašivanja.
Merkel streichelt
Kako je kancelarka tešila palestinsku devojčicu čijoj porodici preti deportacija, pošto je sa Balkana za samo 7 dana u Bavarsku stiglo više od 5.000 ljudi, koje su krijumčari ljudi izbacili kraj puta.
Merčepova smrt
Hrvatska država, naime, svojim ratnim zločincima povremeno sudi, ali im nikad ne presuđuje, po mogućnosti ni formalno. Naročito kada je riječ o tzv. zapovjednoj odgovornosti.
Vruće vesti
Domaće vesti su se svele na retvitovanje premijerovih izjava. Ovonedeljna vruća tema je – njegova briga za stabilnost regiona. Čekajte, kako je to domaća tema? Pa o tome vam i govorim.
Kosovo u UNESCO-u?
U srpskoj javnosti se pitanje kosovskog članstva u UNESCO-u doživljava kao svojatanje srpskih manastira. Ali na Kosovu se članstvo u UNESCO-u pre svega shvata kao potvrda državnosti.
