Jugoslavija i mi. Vrlo kratka istorija
Lice ulice – Jugoslaviju smo dva puta napravili i dva puta srušili. To je jasna slika love and hate odnosa, u kome s nekim ne možete nikako, a bez njega ni toliko.
Lice ulice – Jugoslaviju smo dva puta napravili i dva puta srušili. To je jasna slika love and hate odnosa, u kome s nekim ne možete nikako, a bez njega ni toliko.
Stogodišnjica nastanka Jugoslavije – jubilej bez slavljenika – pokreće iznova pitanja koja se tiču tog istorijskog događaja, onoga što mu je prethodilo i onoga što je usledilo.
Dan nakon što su opozicionom lideru batinaši izbili dva zuba, premijerka je izjavila kako je za nasilje u javnom diskursu kriva upravo opozicija koja „deli građane na pametne i glupe, građansku i krezubu Srbiju“.
Naravno, to se ne zove tako. Novi poslodavac prosto dobija oprost poreza na dohodak svojih zaposlenih, kao i njihovih doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, za 9 zaposlenih tokom prvih 12 meseci rada.
Na svoj 60-ogodišnji jubilej RTS ne servisira građane, ni Vladu, pa ni SNS, već isključivo predsednika. To je još jedan megafon Aleksandra Vučića preko koga on proziva, ljuti se i svađa s građanima i susedima.
Sve se dobro završilo i ministrovo dostojanstvo je ponovo uspostavljeno. Ali šta nam ovaj slučaj govori? Ministar ne mora da odgovara na pitanja, a ko ga prozove biće temeljno propitan.
Pitali smo istoričare fašizma da procene Trampa. Profesorka Ben-Giat kaže da „vladari skloni autokratiji žele da stvore utisak nesalomivosti. Oni žele da se mi uplašimo i pomislimo da je njihov trijumf konačan“.
Da li su jugoslovenski ratovi bili poslednji evropski ratovi 20. veka ili ih treba razumeti i proučavati kao prve ratove 21. veka?
Reč je o Beloj knjizi Saveta stranih investitora, koja svake godine pomera granice upliva nosilaca kapitala i pokazuje pravce daljeg razvaljivanja radnih prava ljudi u Srbiji.
Iz autorkine nove knjige: Kada sam 1989. prijavila doktorsku tezu nisam mogla zamisliti da se bavim istorijom koja će me zapljusnuti kao cunami i uništiti temu mog istraživanja.
Ideja da je moj deda-ujak, koji je poginuo na Somi zajedno sa stotinama hiljada ljudi, položio svoj život za moju slobodu je besprizorna. On je bio topovsko meso u nepotrebnom imperijalnom ratu…
Čitaoci Peščanika su za 48 sati sakupili preko 320.000 dinara i pomogli nam da usrećimo dr Stefanovića i učvrstimo njegovu veru u nezavisnost srpskog pravosuđa. Hvala vam, dragi naši. Najbolji ste.
Praktikovanjem sudske alhemije kritika javnog funkcionera preobražena je u vređanje nevinog građanina N. Stefanovića.
Kada populistička levica napada elite, meta su joj nosioci najveće moći, onih 1% koji poseduju polovinu svetskog bogatstva. A kada desničarski populisti napadaju elite, oni misle pre svega na kulturnu elitu.
U jednoj seoskoj školi u Krasnojarskom kraju neko od učenika je tokom velikog odmora kredom na tabli napisao „Putin – lopov“. Kada je to dospelo na internet, na školskim tablama po celoj Rusije osvanuo je isti natpis.
Iste večeri dok smo u Starom gradu uz pomoć autora pokušali da prepoznamo Hitlera na karikaturi, u Kruševcu je drvenim motkama pretučen Borko Stefanović, vođa levice. Tukli su ga maskirani, organizovani batinaši.
Iz nove knjige Biblioteke XX vek: Kao u narodnoj pesmi „Ko je ima, taj je nema; ko je nema, taj je sanja“, ona je zamišljena kao „zemlja snova“ u kojoj su ujedinjeni svi Jugosloveni, bez obzira na razlike.
Sjetio sam se filma o genocidu u Indoneziji kada sam čuo Mladića kako u telefonskom uključenju ljubi sina, Šešelja, goste u emisiji i mene na 9.000 km u Vankuveru.
Na nivou: ovo je najgori dan u mom životu, niko mi nije došao na rođiš – predsednik države i premijerka su jednoglasno proglasili da „Srbija nikad nije bila u težoj situaciji“. Šta se desilo?
Za razliku od Tima Sebastijana koji je premijerku propitao o problematičnim temama poput Kosova, Srebrenice i slobode medija u Srbiji, CNN-ov novinar Farid Zakarija odlučio se za znatno nežniji pristup…
Naravno, dobila sam ga – majestetično PISMO autokrate ovdašnjeg penzionerima Srbije. Poput brojnih drugih kolega penzionerki i penzionera, osetih potrebu za besnom reakcijom. Šta bih napisala?
„U Hrvackoj se hapse i progone propali kapitalisti umisto da se sudi zločinačkom kapitalizmu! Ta ogavna manipulacija nama radnicima, proleterima i penzijonerima ide maksimalno nakurac! Hvala na pažnji!“
Uzroci su dvojni: proces globalizacije koji je saznanja o razlikama u dohotku između zemalja učinio opšte poznatim i ogromne razlike u dohotku između zemalja EU i zemalja Bliskog istoka i Afrike.
Kako se radovao Dačić, posle Cece prvi građanin Žitorađe? Vratio se prezimenu austrijskog kancelara, koje za njegove potrebe ima falusnu konotaciju: „Preko njega (Kurca) su hteli u Interpol, tako su i prošli“.
Ovih dana Srbija je baš zaličila na onu, ne iz devedesetih već s kraja osamdesetih, dok još nije počeo pravi rat nego se vršila psihološka priprema kroz razmenu (verbalne) vatre sa Slovencima.
U mnogim zemljama je ugroženo pravo na okupljanje i proteste na ulicama i trgovima. Ova aktivnost je suštinski važna za demokratiju i ne može je zameniti onlajn aktivizam, a još manje glasanje na izborima.
Ne treba biti stručnjak za „pitanja bezbednosti“ pa razumeti da bi ulazak Kosova u Interpol bio u interesu Srbije. Pod uslovom, doduše, da ona namerava da se bori protiv organizovanog kriminala.
O nabavkama naoružanja za Vojsku Srbije mnogo se govori, a malo zna. Zabrinjava to što ih državni vrh tretira kao poklone iznenađenja – za građane koji ih finansiraju i za vojsku koja bi trebalo da ih planira.
Ruska spoljna politika je ostala bez svoje najvažnije alatke – neposrednih razgovora Putina s liderima drugih zemalja. Ali njemu su oduvek bili važniji tajni dogovori i domunđavanja iza zatvorenih vrata.
Bila su potrebna tri puna dana da istina iz Albanije i Crne Gore o putovanju Gruevskog postane punovažna i u Srbiji. Pritom je nisu overile odgovarajuće službe, u ovom slučaju domaća policija, nego Vučić lično.
Ne može se sve kvantifikovati. Nije dovoljno reći da je urađeno 85% posla u ekonomiji, pola posla u javnoj upravi i da je ostvareno 30% vladavine prava, kao što kaže Brnabić u svom famoznom intervjuu za Dojče vele.
Sloboda koja je u lazarevačkoj biblioteci trajala puna dva sata predstavlja ukupnu minutažu koju režim Aleksandra Vučića daje kulturi. A i ta dva sata su dobijena slučajno, „greškom“ direktorke Ivanković.