Ja sam rekao: „Dica branitelja imaju popust od osandes posto!“ Mama je rekla: „Jebešga, sinak, ti ne spadaš u tu kategoriju!“ Ja sam pitao: „Zašto ne spadan?“ Mama je zločesto pogledala u tatu i rekla je: „Zato šta ti ćaća nije ratova za Hrvacku!“
Stvarnost je zaista bolno jednostavna: s jedne strane, ova vlada ne ume da upravlja državom; s druge strane, umesto što iščekuju spasitelja, građani bi morali sami da se pobrinu za svoje živote.
Kad pogledate koje mere vlast preduzima da bi nam svima bilo bolje, stiče se utisak da joj je među onih nekoliko stotina hiljada savetnika – glavni savetnik Nada Macura, zaštitno lice Hitne pomoći.
Budući da loša vlast ne može da kreira pozitivno mišljenje o sebi istinom, cilj botova je kreiranje virtuelne stvarnosti – botovske Srbije, u kojoj nam (uvek) nedostaje samo dve godine do boljeg života.
Temeljni zadatak države je da čuva sigurnost svojih građana. A i tuđih, kada u našu državu dođu. Kad se to ima u vidu, kazna izrečena Srbiji i nije tako oštra.
Razgovor sa Lorom Poitras, autorkom filma “Citizenfour”: Bez Snoudena, svi bismo još uvek živeli u neznanju o količini informacija koje država prikuplja. Promenio nam je svest o opasnostima nadzora. Posle njega makar bolje shvatamo prirodu mraka koji nas okružuje.
Spora TV je počela neprekidnim putovanjem voza od Bergena do Osla, u trajanju od šest sati i 22 minuta. Dve godine kasnije, NRK priređuje još sporiji program, „Hurtigruten iz minuta u minut“, u kojem je 134-časovna plovidba emitovana uživo.
Naslovne strane Blica nije moguće opisati drugačije nego kao otvoreni poziv na linč glumca Gorana Jevtića. Da li autocenzura više nije dovoljna, već novinari moraju ponuditi nekoga za žrtvu kako bi umirili gladno stvorenje i eventualno spasili sebe?
Nema toga što se danas od Moskve ne bi moglo očekivati, a vojni stratezi uvek prvo razmatraju najgori scenario. I zato u švedskim vodama traže rusku, a ne podmornicu koja bi mogla biti u sastavu i neke druge flote.
Stiče se utisak da su prosvetni radnici paraziti na državnim jaslama koji troše novac, a ništa ne proizvode. Država bi najradije nastavnički posao proglasila društveno-korisnim radom, za koji ne treba izdvajati novac iz budžeta.
Javnost je već obaveštena da naša vlada očekuje oživljavanje proizvodnje i da nam sve bolje ide. Ali, po našem ministru finansija, to će biti moguće samo ako se ispune 4 + 5 AKO.
Sećam se svog prvog čitanja ove zbirke priča. Vraćala sam se iz Ljubljane poslovnim vozom, u novim čizmama i sa tašnom kupljenima u Bolonji, gde sam overdozirala sa maniristima.
Političko je premešteno tamo gde mu je mesto: na oštricu noža, i to ne malom zaslugom belih listića. Duh realnosti je pušten iz boce i više nema povratka, a sadašnji premijer će na realnim problemima i rešenjima pobediti ili propasti (propašće).
Oni su nadljudi – stereotipni ultra-ambiciozni studenti elitnih fakulteta. Dvostruka diploma, sport, muzički instrument, par stranih jezika, volonterski rad u zabačenim krajevima sveta…
Procenat koji pripada strankama ne obračunava se u odnosu na budžetske prihode, nego rashode. Tako će rebalansom budžeta, kojim se građanima smanjuju plate, penzije i socijalna pomoć, stranke dobiti pet miliona evra!
Na šta se misli kada se kaže da je Amerika izuzetna zemlja? Šta je američka izuzetnost? To nije ono što Putin sugeriše, jer tu nema ni biološke ni civilizacijske konotacije.
Koliko god BDP brzo rastao, ekonomski sistem koji nije u interesu većine svojih građana, u kojem se sve veći broj ljudi suočava sa nesigurnošću, u suštinskom smislu je propali ekonomski sistem.
Po novoj uredbi vlade, koju je najavio ministar u crnom A. Vulin, socijalna pomoć u Srbiji ubuduće “neće biti pomoć nego zarada”. Ona će “morati da se zasluži, posebno kada je reč o radno sposobnim primaocima”.
Izgleda da svetska ekonomija opet posrće. Neko vreme se činilo da se situacija popravlja, pričalo se o delimičnom oporavku, ali rast se odužio, a bauk deflacije je još uvek tu.
Vreme je da ukinemo funkciju patrijarhalnog vladara. Njegova pozicija nije dobra ni za koga, pa ni za onoga ko na njoj završi. Vladaru nije dobro. Vladar nikada neće biti zadovoljan onim što je prigrabio.
U Vatikanu je od 5. do 19. oktobra održan vanredni sinod katoličke crkve o porodici. Pristalice reforme svetinje braka pobedile su sa 104 prema 74, a priznavanje gej zajednice od strane crkve prošlo je sa 118 za prema 62 protiv.
Osnovno zapažanje o izgledima srpsko-ruskih odnosa u tom spisu Ilije Garašanina je da Rusija nikada neće služiti srpskim interesima, dok će uvek težiti da Srbija služi njenim.
Fabrika knjiga ove godine neće učestvovati na Sajmu knjiga u Beogradu. Umesto toga, od 20. oktobra do 2. novembra izdanja Fabrike moći će da se kupe po nižim cenama u knjižari Beopolis.
Nagledali ste se Mad Maxova, znate što vam je činiti. Rat je počeo, opremite svoje podrume, stvorite zalihe benzina, šibica i svijeća, konzervi sa hranom – sa time ćete trgovati i produžavati svoj život.
Državni deficit Srbije iznosiće ove godine oko tri milijarde evra. Državni dug Srbije penje se na 70 odsto bruto domaćeg proizvoda (zakonom je propisano da državni dug ne sme biti veći od 45 odsto BDP-a).
Po svečanoj loži šetkala se familija državnih zvaničnika. Osim ”predsedničkog para”, mogli smo da vidimo i ”predsedničke unuke i sinove”, kao i ”premijerskog brata i sina”.
TANJUG: Dejan Jović, predsednik Predsedništva Demokratske Federativne Republike Jugoslavije i Vladimir Putin, predsednik Ruske Federacije bili su jedini govornici na vojnoj paradi povodom 70. godišnjice oslobođenja Beograda.
Nekada je glavni cilj političara bio da stvore ravnopravnije društvo. U novom „društvu rizika“ njihov glavni cilj je veća bezbednost. Svi su odustali od ideje ravnopravnosti i zato su nejednakosti sve veće.
Nekada smo i mi hteli da budemo dobri, da imamo demokratiju, da ne uzimamo mito, da ne prelazimo ulicu na crveno – kao oni u Evropi. Ali sve se to pokazalo kao a) vrlo naporno i b) isuviše dosadno.
Licemerje – podrška pa kritika, stalno je stanje, jer uvek se jedno isto ponavlja, a i besmislena nadanja se ponavljaju. Da, ja sam se uvek nadala da ćemo nešto uraditi, a to se nikada nije desilo.
Devet sporazuma, a tako malo očekivanih milijardi evra i milijardi kubika gasa. Priznanje da nema Južnog toka – dok se ne prilagodi propisima EU – zasenilo je čak i veliki posao izvoza sirnog namaza u Rusiju.
Ponavljam ono što sam napisala pre dvadesetak godina – nezavisni mediji nisu oni koji uspeju da se održe na tržištu svojim sredstvima, već oni koje država plaća da bi je kritički kontrolisali.
