Lezbejska književnost u Srbiji: daleko od pravopisa, teorije i prave književnosti?
Srpski pravopis insistira na terminu lezbijka smeštajući čitav pokret u domen pravopisne greške.
Srpski pravopis insistira na terminu lezbijka smeštajući čitav pokret u domen pravopisne greške.
Strah se širi poput šumskog požara: strah od opadajućeg životnog standarda, od nezaposlenosti, od nedostatka zdravstvene nege onda kada nam je neophodna, strah od kraja američkog sna…
Onaj fra Ive je nama vjeronaučkoj grupi rekao da će nas vodit u kino. Plus je rekao da sa nama će ić i ona sestra Melita. Mi smo svi navijali za Paklenu zavjeru. (iz sabranih dela Robija K, tekst iz 2004)
To je poraz, a ne (samo) Kosovo. Kosovo je bilo poprište šepurenja balkanskih delinkvenata, koji svoje poslednje sklonište traže u odanim stranačkim torovima.
Čini se kao da Kosovo postoji da bi pregovaralo sa Srbijom, dok Srbija pregovore koristi na dva načina: da proširi i učvrsti svoju ulogu mini-imperijalne sile u regionu i da napreduje ka članstvu u EU.
Tata je odmaknijo se od stola i viknijo je: “Alo! Alo! Ovo je Nova godina, a ne Drugo zasjedanje avnoja! Cili svit slavi euro, a vi bi ovdi vratili dinar, a!? Je li, bando pijana?!” (iz sabranih dela Robija K, tekst iz 2002)
Kjučni politički račun bio je da je opravdano odustati od Jugoslavije da bi se ostvarila puna kontrola nad Kosovom. Jugoslavija kao način da se ostvare srpski interesi na Kosovu – to nije bilo dovoljno.
Igrajući ulogu časnog i predanog borca za zajedničko dobro čiji se napori uprkos svemu završavaju porazom, on svojim podanicima poručuje – ja sam jedan od vas. I ja, baš kao i vi, ratujem protiv jačih neprijatelja…
Ja tam jot maja beba ali ito ti pitem pitmo. Ta ti u pitmu kadem da te puno vojim i da ti ti nama Klvatima klatan. (iz sabranih dela Robija K, tekst iz 1995)
Pobedila je dakle „Srbija plakanja, a ne Srbija koja pobeđuje“ – zaključiće Vučić. A onda će i poimence pobrojati rasplakanu Srbiju: „Sonja Biserko, Sava Janjić i Rada Trajković i oni koji su tobože najveći nacionalisti“.
Sa dodele nagrade Svetlanama iz Peščanika: 18 godina posle izbora 2000. izgubili smo tekovinu za koju smo mislili da je zauvek osvojena – pravo da slobodno biramo svoje političke predstavnike.
Ako je „požuri i čekaj“ nezvanični moto vojske, pripovedanje je svakako jedno od mnogih nezvaničnih vojničkih zanimanja. Rat se sastoji od smenjivanja dugih, jednoličnih sati i trenutaka intenzivnog užasa.
Didi je u kužini visila slika od nekog barbe. Ja sam njega pitao: “Dida, koji ti je ono?” Dida je ustao se i rekao je: “To je drug Tito, naš precjednik!” (iz sabranih dela Robija K, tekst iz 1994)
Ova vlast je došla na vlast kritikujući 24 sporne privatizacije. A onda je privatizovala državu. I u tome ne vidi ništa sporno. Sporno joj je jedino to što se tu i tamo probije glas zdravog razuma.
Protest protiv „pronatalitetne“ politike biće održan u utorak 25. septembra na Trgu Nikole Pašića u 17 sati. Učesnici protesta će šetnjom do vlade izraziti nezadovoljstvo zbog ukidanja prava deci i porodicama.
„Provokaciju Izraela Rusija razume kao neprijateljski čin i to joj daje pravo na adekvatan odgovor“, rekao je povodom srušenog aviona general Konašenkov.
Kao krpom, Vukosavljevićem su obrisali pod jedan mogul (ili pre – golem) rijalitija, predsednica vlade, te jedna članica REM-a. Na šta je Vukosavljević smerno odgovorio da je – sve to u redu i normalno.
Više ne pamti o čemu je govorio tako nadahnuto, šta je obećao a šta nije, da li se možda izlanuo, iznjakao, izblejao, muknuo, lupio nešto strašno ili smešno. Nešto važno mu je svakako izmaklo u tom obraćanju.
U svom gostovanju na TV N1 Momir Bulatović se, povodom izlaska iz štampe svoje knjige „Nevidljivi lanci: moć nepostojećeg novca“, između ostalog pridružio prorocima kataklizme kapitalizma.
Moj drug Dino je stojao u stavu mirno. Onda je zavikao: “Oružjeeeeeespremi!!!” Mi smo u roku hitno napunili usta sa crvenim bobicama. (iz sabranih dela Robija K, tekst iz 1992)
Uspon psihijatrije u Americi početkom 20. veka finansirali su moćni američki industrijalci. Njihov cilj je bio da probleme društvene nejednakosti prikažu kao mentalne probleme bolesnih pojedinaca.
Da bismo se uspešno borili protiv sve jače međunarodne autoritarne osovine, potreban nam je međunarodni progresivni pokret koji mobiliše vizijom zajedničkog prosperiteta, sigurnosti i dostojanstva za sve ljude.
Neki smatraju da je liberalizam potekao iz hrišćanstva, drugi da vodi poreklo iz borbe protiv hrišćanstva. Neki smatraju da su u njegovom središtu individualna prava, a drugi podrazumevaju državu blagostanja.
On ima svoj rijaliti program na svim kanalima Pinka. Okretanje tih kanala je kao listanje novina sa fiksiranim rubrikama: Ćirilica – Zadruga – Vučić – Parovi – Vučić – Zadruga – Marić – Vučić – Sarapa i tako u nedogled.
Levica mora da pokaže da želi da živi na istom ostrvu kao i milioni ljudi koji su glasali za brexit. Svako ko misli da će gnev koji je podgrevao brexit prosto iščileti, nije dovoljno sedeo u pabu ili na autobuskoj stanici.
Novi načelnik je dobar profesionalac, oficir koji je operativno sasvim solidno obučen za posao koji ga čeka. Javno nije pokazivao nikakvo divljenje Vučiću i Vulinu, ima se utisak da tome nije sklon. Mada, ko bi ga znao.
Iz ministarstva kulture u Danas je stigao predlog da Danas i ministarstvo organizuju okrugli sto o upotrebi ćirilice na kojem bi se čuli argumenti obe strane u vezi sa zakonom o službenoj upotrebi jezika i pisma.
Poljoprivrednu korporaciju Beograd – čije srednje slovo u akronimu mnogi još uvek čitaju kao kombinat – treba prodati bez odlaganja. Zašto? Zato što će joj gubici samo rasti, a cena padati.
Slučaj Skripalj je ruski patriotizam suočio sa ozbiljnim izazovom. Ruski patriota naime istovremeno veruje u sveto pravo Rusije da kažnjava svoje neprijatelje i u svoju beskrajnu čovečnost i ljubav prema istini.
Na današnji dan pre 30 godina počeo je košarkaški turnir na Olimpijskim igrama u Seulu, na kojem je reprezentacija Jugoslavije na čelu sa selektorom Dušanom Ivkovićem osvojila srebrnu medalju.
U združenoj akciji pranja građevinskih investitora, predsednik države i predsednica vlade su u odvojenim, a ipak sinhronizovanim nastupima pevali istu pesmu: ko radi taj i greši, ko zida taj i gine.
Vučić je potegao hiperbolu, reći će dobronamerni čitalac. Nesreće se događaju (u Sjedinjenim Državama rekli bi – shit happens, naročito kad se peru prozori). Ali, zašto treba da pogine tri miliona perača prozora?