Dan mrmota

Nema ničeg spornog u želji da se osvoji što više poslaničkih mesta. Ali sada gledamo kako se to radi po svaku cenu. RIK je morao da poništi glasanje na onoliko izbornih mesta koliko je potrebno…

Iz pobede u poraz

Postoji utisak da se u polju politike ništa ne može uraditi, što ljude odvraća od aktivnog angažmana. Tako se „jedina moguća opcija“ održava na vlasti. Ovi izbori su napravili pukotinu na toj slici.

Dnevnik

Radio Slobodna Evropa – Pljuvao sam uvijek, po cijenu da budem premlaćen ili uhapšen. Sve svetinje treba pljuvati, utvrditi vlastiti put, očistiti se od naslaga naslijeđene bolesti i svih ideologija…

Pustoš

Moj glas će ići DS-u zato što je glavna tema ovih izbora održavanje parlamentarizma i sprečavanje totalnog urušavanja demokratskog poretka. Razumem i ljude koji će glasati za Radulovića.

Boja glasa

Beli glas nam je 2012. obezbedio moralni otklon od politike DS-a nakon gubitka Đinđića. To nam sada omogućava da izaberemo boju svoga glasa: bio sam beli glas, a sada ću ga obojiti u žuto.

Mrtve duše

Mnogi birači u Novom Sadu su osim svojih dobili i pozive za glasanje ljudi koju su umrli, davno se odselili ili tu nikada nisu živeli. Vlasnici stanova su se slikali sa svežnjevima glasačkih poziva.

Izbor poraženih

Očigledno je da treba glasati protestno, poništavanjem glasačkog listića, ukoliko i dalje držimo do principa koji su formulisani mnogo pre 2012, kada je beli glas prvi put primećen u javnosti.

Belo kako bilo

Slažem se sa g-đom Pešić da ovoga puta beli glas nema smisla, ali za razliku od nje, mislim da sada imamo za koga da glasamo, tj. da treba pružiti šansu ljudima koji nisu imali priliku da nas razočaraju.