Grčka pred ponorom
Grčka treba da glasa protiv zahteva Trojke, uz spremnost njene vlade da zemlja napusti evrozonu. Pri tome vas molim da shvatite da većina priča o grčkom rasipništvu i neodgovornosti nije tačna.
Performans(e) policije
Do maja ove godine, preko 13 hiljada ljudi je tražilo azil u Srbiji, u kojoj trenutno boravi i oko 60 hiljada iregularnih migranata. To zahteva policajce sa integritetom. Neki od njih ga izgleda nemaju.
Mađarska vižla
Predsednik vlade nije objasnio kako je u toku jednog dana sprečen ulazak 615 migranata u Srbiju. Da li ih je granična policija razdvajala po boji kože, obliku lobanje ili je odokativno ocenjivala ko im se dopada a ko ne?
Nojeva barka
Na adrese aktiva biologa i univerzitetskih profesora stigao je mejl izdavačke kuće Eden, u kom se nudi besplatna dostava knjige „Evolucija ili stvaranje“. Ne morate ni poštarinu da platite.
Nije sve u nauci, ima nešto i u Petnici
U poslednjih godinu dana, Centru za promociju nauke (CPN) često se poklanjala pažnja, ali vest o imenovanju novog direktora ove institucije prošla je sasvim nezapaženo.
Moralni krstaški rat protiv Grčke
Ideja da je Grčka delimično zaslužila svoju sudbinu, odraz je poretka u kojem je bogatstvo pobedilo demokratiju. Treba se usprotiviti narativu od koga nam je svima loše.
Propagandna mašina
Do sada nisam pročitao nijedan naslov koji glasi: „Merkel spasava banke“, što bi bio pravi opis onoga što se u Evropi događa od 2010. Nedostaju i naslovi kao što je: „EU i MMF planiraju državni udar u Grčkoj“.
Neobični slučaj Grčke i Evrope
Moderna evropska verzija tržišnog staljinizma, u obliku u kojem se primenjuje u Grčkoj, ima tri glavna toka. Prvi je usmeren na penzije, drugi na tržište rada, treći na privatizaciju.
Dramatos prosopa
Svet oko Evrope pun je destabilizovanih država. To što u grčkom slučaju još izigravaju pregovore, sednice i uopšte situacije u kojima ne govore puškoautomati i dronovi, stvar je – za sada – pogodne lokacije.
Bilježnica Robija K.: Toaletna priča
Onda su oni u roku munja skočili se od stola i zalaufali su se prema vratima od zahoda. Tamo je sa crnim flomasterom pisalo „WC dr. Franjo Tuđman“.
Problemi srpske levice
Vladine mere štednje, te smanjivanje plata i penzija, uz povećavanje svih poreza i dažbina, prirodno dozivaju levicu, koja bi odbacila i nacionalizam i (neo)liberalni kapitalizam.
Znam kako bih ja glasao
Ne radi se o novcu, već o zloupotrebi „rokova“ radi kažnjavanja Grčke. Zašto Evropa to čini? Zašto su njeni lideri protiv referenduma i nekoliko dana odlaganja roka sledeće otplate kredita?
Migrantska kriza i Evropa
Za moju generaciju, identitet Evrope određen je padom Berlinskog zida. Tada sam imao 14 godina. Ne želim da novi simbol Evrope bude zid između Mađarske i Srbije ili zid nepoverenja između evropskih zemalja.
Zakasnela reakcija
Nisu se razvijali scenariji o tome šta raditi ako u Srbiju stigne na primer 60 hiljada migranata. Nezvanična statistika kaže da ih je baš toliko sada u Srbiji. Po broju ljudi, to je jedan Paraćin.
Lek za Grčku
Politiku štednje na kojoj insistira nemačka vlada, Amartja Sen je uporedio sa lekom koji sadrži mešavinu antibiotika i otrova za pacove. Grčka vlada sve vreme izbegava otrovne delove ovog leka.
400
Uvereni da zastupaju stav većine, 400 studenata je u ime akademske zajednice pozvalo Vučića i Nikolića da ne odlaze na dvadesetogodišnjicu u Potočare.
Da nam živi, živi patrijarhat
Zbijmo redove, centralizujmo vlast… U suprotnom, neće nas ostati ni za beogradski pašaluk, ma ni za krug dvojke, more ni za onu jednu šljivu.
Gorke lekcije
Grčka drama hrli ka raspletu. Tek pošto se okonča, saznaćemo da li smo gledali tragediju ili komediju. Pri tom, njeni učesnici i posmatrači uveliko se razilaze u pogledu priželjkivanog srećnog kraja.
Evropski trenutak istine
Suočen sa ultimatumom Trojke, Cipras je raspisao referendum. Ova odluka je izazvala brojne komentare o neodgovornosti grčke vlade. Ali Cipras je učinio pravu stvar, iz dva razloga.
Nemate pravo na kralja Ibija!
Miša Brkić nema pravo da priziva kralja Ibija u svom pisanju, koje odiše nadutošću i potpunim odsustvom duhovitosti i ironije, kako se jedino može razumeti njegovo izrugivanje Grcima i levičarima.
Dosledno
Poruka iz Brisela glasi: ako želite da ostanete u evrozoni morate prihvatiti sve naše uslove. Na grčkom referendumu građani će glasati o tome da li su spremni da zbog evra žrtvuju demokratiju.
Kratak komentar na tekst Ibi među Grcima Miše Brkića
Nazivanje Sirize ultralevičarima i dodavanje priloga levičarsko uz svaki negativni pridev, ne uliva poverenje u autora i više liči na izraz ideološke mržnje nego na ozbiljnu analizu.
Ibi među Grcima
”Narode moj”, kukavički viče u svom dramatičnom tv obraćanju grčki ultralevičarski premijer, koji je do skoro obećavao med i mleko a sada jadno poziva u odbranu nacionalnog dostojanstva.
Još jednom o racionalizaciji
Ministarka Udovički kao prvi cilj racionalizacije pominje smanjenje broja zaposlenih u oblastima zdravstva, policije, pravosuđa i odbrane. Na ovom novom spisku nema državne uprave i obrazovanja.
Mnogo tužan dan za Srbiju
Ne mislim na onaj dan kad je pušten Orić. Mislim na prethodni dan kada je osuđen Vladimir Vučinić, sudija Višeg suda u Beogradu. Onaj koji se usudio da Miškoviću vrati pasoš.
Problem levice u Evropi
Evropska unija je imala 60 godina da se opredeli da li želi zajednicu koja se ravnomerno razvija ili klub međusobno konkurentnih članova. Ona taj izbor još uvek nije napravila.
Spas Grčke za spas Evrope
Evropa mora da spase Grčku. Ni njen ostanak u evrozoni nije dobro rešenje, ali još gori bi bio njen odlazak, koji bi izazvao ogromne ekonomske, ljudske i istorijske posledice. Evropa više nikada ne bi bila ista.
Nerazumevanje Rusije
Kažu da je na vest o izbijanju pariske revolucije 1848. Nikolaj Prvi uleteo u dvor, prekinuo ples i izdao kontrarevolucionarnu zapovest: „Na konje! Na Pariz!“ U Putinovom Kremlju vlada slično raspoloženje.
Prva i Druga ćirilica
Glavna urednica Politike ne razlikuje novine i listove od onih koji ih prave, pa im pripisuje pristojnost, ugled i profesionalizam, kao što sebi daje pravo i da komentariše bilo čiju čast.
Zatvaranje knjižare
Čovek koji u knjižari prelistava knjige je skromni rođak šetača, kao što su posmatrači izloga sanjari slični kustosima muzeja. Svako od njih u svojoj glavi sklapa svoju nevidljivu biblioteku ili muzej.
Niko Vučića nije zvao ni 1992.
BH Dani – …pa je ipak došao. Prvo kod vojvode Slavka Aleksića na Jevrejskom groblju, pa u Srnu kod vojvode Riste Đoge. O čemu je svjedočio vojvoda Šešelj…
Vrati se, Mario
“Komunizam, taj veliki neprijatelj umetnosti, gotovo je iskorenjen. Mislim da je globalizacija nešto najbolje što se desilo svetu. Zbog nje male i siromašne zemlje rastu i modernizuju se“.
