Kalkulanti
Imamo li mi, ako ne baš kao država, a onda kao kakva-takva (politička) zajednica neki stav prema sukobu između Izraela i Hamasa, odnosno prema masovnom ubijanju Palestinaca?
Imamo li mi, ako ne baš kao država, a onda kao kakva-takva (politička) zajednica neki stav prema sukobu između Izraela i Hamasa, odnosno prema masovnom ubijanju Palestinaca?
Novosti – Zašto svaka vucibatina misli da u moje ime može odlučivati što god joj padne na pamet? Toliko je svinjarija počinjeno pod firmom Republike Hrvatske da bih ti mogla nabrajati do jutra.
Zabranjeno je uznemiriti se zbog ubijanja u Gazi, čak i ako ginu deca o čijoj dobronamernosti i nevinosti ne može biti rasprave. Protest protiv njihovog ubijanja je izdaja. U Izraelu ih ne smatraju decom.
Postavljenje seksualnog predatora na funkciju bio je potez koji čak i u našim uslovima nije mogao proći bez reakcija. Mnogi su ga doživeli kao ruganje žrtvi, ismevanje suda, ponižavanje žena.
Kad neko nema mogućnosti da vam odgovori to nit je demokratski nit je fer, ako nekoga hoćete da satrete kažite tako… rekao je predsednik Srbije u gostovanju na televiziji.
Mladina – Čini se da kad je bezgrešnost Izraela u višedecenijskom tlačenju Palestinaca u pitanju, više ni napomena da Hamas jest gadna, okrutna, teroristička organizacija nije dovoljna.
Nisam za vreme renesanse bio u penziji i neću da se kitim tuđim počupanim perjem, jer očerupani su drugi ljudi, od kojih mnogi ne mogu da prime pismo hvalisavog i tobože zahvalnog vladara.
Kako god da se sukob završi, sa Hamasom ili bez, Izrael neće moći da izbegne pregovore o razmeni zarobljenika. U izraelskim zatvorima nalazi se oko 6.000 Palestinaca.
Reakcionarna je ideja da je svaka osoba niskog statusa koja nije buntovnik – koja nije spremna da ugrabi slobodu smelim i nasilnim činovima – ili dostojna prezira ili prosto nebitna.
Svoj ekonomski uspeh reklamna industrija duguje neograničenoj monetizaciji digitalnog nadzora potrošača. San o uticaju na ponašanje i stavove ljudi pretvorio se u noćnu moru.
Kosovo 2.0 – Na svega 30 metara nalaze se stanica policije Republike Kosovo i kancelarija paralelnih institucija kojima upravlja Republika Srbija. Zastave dveju država mlitavo vise na vrućini letnjeg dana.
Zajedno su počeli, činili zla svuda i na svakom mestu. Rastajali se, mrzeli, proklinjali i ogovarali. Pretili jedan drugome. I Vučić i Toma bili su junaci Šešeljevog stvaralaštva.
Pošto se našla u situaciji da evropske vrednosti promoviše s Vučićem i Šešeljem, sledeći put Von der Leyen može da uzme četku i da po zidovima širom Srbije ispisuje – kad se vojska na Kosovo vrati.
Ljudi mahnito razgrću ruševine, u pokušaju da izvuku žive ljude ili tela svojih suseda. Na rukama nose decu i trče ka bolnici, u kojoj više nema mesta ni na podu. U Izraelu se o tome ne govori.
Proterivanje Palestinaca sa područja istočno od Ramale, u dolini Jordana i južnom Hebronu, priprema se već godinama. Život im se zagorčava sve dok naprosto ne odu. Nasilje sada eskalira.
Kada zaista imaju glas, obični građani neće nužno biti „protiv sveta“, a kamoli tražiti novo doba autarkije. Njihovi izbori, naravno, zavise od toga kakva im se globalizacija nudi.
Upravo se ovih dana vidi značaj ideje ujedinjene Evrope, u čijem korenu leži liberalna, prosvetiteljska, racionalistička filozofija. To je ideja svetskog mirovnog projekta.
Srbija je postala jedinstven slučaj u Evropi po broju vanrednih izbora koji nisu bili izazvani krizom vlade ili narušenim odnosom vlade i parlamenta. Šta vladajuća većina time dobija?
Evo šta je pred nama: katastrofalan gubitak kredibiliteta kolektivnog zapada i šansa za Rusiju, Kinu i Iran da destabilizuju zapadne demokratije koristeći bes ljudi koje sistem rutinski ignoriše.
Velike tehnološke kompanije ne treba mešati s visokotehnološkim kompanijama koje čine neviđena tehnološka čuda, ali nemaju moć koju velike tehnološke kompanije imaju nad nama.
Tada, u jesen 2018, obratilo mi se mnogo ljudi uznemirenih zbog toga što pošiljalac pisma nije bio Fond penzijskog i invalidskog osiguranja koji jedini ima evidenciju podataka o svim penzionerima.
Iako postoji pravni okvir koji, čini se, pogoduje zapošljavanju osoba sa invaliditetom na otvorenom tržištu rada, put ka inkluzivnosti ostaje složen.
U pozadini je radni kabinet državnika sa uredno složenom bibliotekom koja se nikada, ni u jednom kadru, nije poremetila ni za milimetar. Niko u međuvremenu nije izvukao nijednu knjigu.
U senci protivljenja izboru članova saveta sa „opasnim“ (Bokan ili Nedić) ili, pak, onih sa uzornim stranačkim biografijama (Šuvaković, Gojković), ostale su biografije javnosti manje poznatih ličnosti.
Toksičnu muškost Vučić ne krije. Nema potrebe, jer je to prihvatljiv i poštovan model ponašanja u Srbiji. Pravi toksični muškarac je najjači i najpametniji, on sve može da porazi.
U prethodnom periodu situacija je bila komplikovana, ali smo se borili i sačuvali Srbiju – tako Vučić plaši birače pred izbore. Samo, u kom tačno „prethodnom periodu“ i od koga/čega „sačuvali Srbiju“?
Novosti – Kad odsustvo popa na otvorenju knjižnice postaje novinska vijest, preplavljuje nas ugođaj postsekularnog raja. „Slučaja Mejaši“ svodi se na optužbu za opstruiranje stege u katoličkoj kasarni.
Izraelska krv vri, a kolektivna duša traži sebi oduška. Samo što masovno ubijanje kako bi se stiglo do Hamasovog rukovodstva nije način. Sadašnje vođe će biti zamenjene, taj film smo već gledali.
Evropska tendencija je da se što veći broj ljudi uključi u osnovna prava radnika. U Srbiji se ide u suprotnom pravcu. Posledica je, naravno, nezaštićen i jeftin radnik.
Onako ratoboran još od fakulteta (isterivao bundžije protiv Miloševića da na miru polaže ispite), on da penzionerima (plus slepi, invalidi i neizlečivo bolesni) zvecka parama umesto oružjem?
Danas – Moj govor na otvaranju sajma knjiga u Frankfurtu dva puta je prekinuo Uve Beker, nemački državni sekretar za evropske poslove i poverenik za antisemitizam. Zašto?
Podsećamo na nekoliko tekstova Srđe Popovića: Završna reč na suđenju za atentat na Zorana Đinđića, Raspad Jugoslavije, Milošević – nemotivisano zlo, Ko je izgubio Kosovo, Kako glasati…