Ekermanovo svedočanstvo
Naš velikan, koji je Orlove lično ispratio u donedavno simpatičnu Nemačku, ušao je u avion, da blagosilja fudbalere, što je patronažni moleban, kad, ima šta i da vidi: šahovnica!
Naš velikan, koji je Orlove lično ispratio u donedavno simpatičnu Nemačku, ušao je u avion, da blagosilja fudbalere, što je patronažni moleban, kad, ima šta i da vidi: šahovnica!
Prvo državni funkcioneri redom napadaju festival Mirëdita i proglašavaju ga za uvredu nacije u čije ime govore. A onda zaključe da učesnici nisu bezbedni i zabrane festival.
Zabrana festivala „Mirëdita, dobar dan“ saopštena je u formi naredbe za prekid skupa, prvo usmeno a zatim i pismeno.
Fašističke stranke iz međuratnog razdoblja javljale su se u vreme žestokih klasnih sukoba i konfrontacije kapitala i rada. Današnju desnicu proizvode upravo suprotni društveni uslovi.
Srpska strana nije dostavila nikakve pismene prijedloge. Članovi srpske delegacije često obilaze vinski podrum dvorca i s njihovog kata se čuje pjevanje i svirka klavira do duboko u noć.
Domaće mere i uredbe ne uzimaju u obzir činjenicu da je energetsko siromaštvo samo jedna dimenzija dubokog, sistemskog siromaštva, obespravljivanja i zanemarivanja stotina hiljada ljudi.
Jasno je da „Aleksandrov recept vladanja“ predstavlja mešavinu fašističke društvene strategije i neoliberalnog trenda ekonomskog porobljavanja pojedinca. Za njega je to „win-win“ situacija.
Na dan kada sam 2010. godine položio 20.000 dolara na ime kaucije, da bih pomogao Asanžovo oslobađanje, napisao sam zašto sam to učinio i zašto verujem da mu dugujemo našu večnu zahvalnost.
Režim je ušao u sukob sa svetom i gura državu u izolaciju, dok u zemlji razbija otpor fizičkim nasiljem policije prema demonstrantima i nastavkom donošenja rigoroznih zakonskih predloga.
Decenijama niko nije dirao park na Ušću, veliku livadu prošaranu drvećem, a novoradikali rešili da ga prekopaju i unakaze. Dakle, delfinarij treba da bude na Ušću, pored Muzeja savremene umetnosti.
Don Joso je rekao: „Malo mi je dokurčilo čitat Pavlove poslanice Rimljanima, Korinćanima i Bračanima. Pa san pozva da se pomolimo da bog pomogne našin momcima na evropskon prvenstvu…“
Faraž kaže da se opet kandiduje jer ga brine to što mladi muslimani u ovoj zemlji možda ne dele naše britanske vrednosti. Naravno, nema Faraž šta da brine, jer britanske vrednosti – ne postoje.
Organizacija Medicinska pomoć za Palestince izvestila je da je u Rafi ostalo samo šesnaest bolničkih kreveta za preko milion stanovnika. Medicinska oprema se namerno bezobzirno uništava.
Konačno su se sva deca raspustila. Bilo je napada na prosvetne radnike i radnice, slučajeva vršnjačkog nasilja, pomeranja male mature. Pa opet je godina završena manje burno od prethodne.
Srbija nije bila na maršruti Putina. Delimično zato što ne može do nas ni kopnom ni vazduhom, a i što da se cima kad ne preti opasnost da će nas neko drugi primiti u čelični zagrljaj.
Novosti – Nije pravo pitanje što radi Njonjin sin u Vladinom zrakoplovu, već zašto je u njemu Njonjo, koji o trošku poreznih obveznika putuje u Berlin da bi iz svečane lože „bodrio naše momke“.
Ništa se od rezultata istraživanja političkih stavova mladih ne može objasniti „prirodom“: devojčice su iz istog sistema izvukle drugačije pouke, zato što su rano osetile metode patrijarhata.
U svakoj zapadnoj zemlji može se prepoznati krivudavi, ali jasan put ekstremne desnice sa margine u mainstream. Popločao ga je sistem koji je proizvodio sve veće društvene nejednakosti.
Sud je našao da su novinari KRIK-a povredili čast i ugled tužilaca jer su ih, kako se tvrdi u presudi, okarakterisali kao ljude bliske režimu – iako se to u tekstu nigde ne navodi.
Ponedjeljak, 9.11.1998: Dok gledam unakaženog dečka u spaljenom selu znam da je to logičan kraj priče o nacionalnim mitovima, da tu završavaju huškački nacionalistički govori.
Čovek koga su odredili za komentatora jadikovao je nad lošom sudbinom, jer je „fortuna sreće“ uvek protiv nas. A onda je srpski podgojeni centarfor nekako pogodio mrežu.
Da parafraziram klasičnu scenu iz braće Marks: Evropa možda govori i ponaša se kao da se kreće udesno, ali ne dajte da vas to zavara; Evropa stvarno ide radikalno udesno.
Prvo smo se radovali što se reprezentacija uopšte plasirala, ali onda je proradio turbo nacionalni ponos, isprovociran skandiranjem Hrvata i Albanaca, i sada smo spremni da taj uspeh bacimo niz vodu.
Utakmica je bila jednako loša koliko i dramatična, i ne znam koja se minuta već igrala kad se kroz mikrofon počelo probijati unisono navijanje stadiona s poznatim povikom „Ubij Srbina“.
Ministar kulture Nikola Selaković unapredio je vidovdansku kletvu upućenu Mirëditi i zagrmeo protiv provokacije „na najsvetiji praznik“ i svojatanja „grobnice šefa srpske države“.
Subota, 7.11.1998: Po kiši Priština ne izgleda baš previše privlačno. Ymer me vozi do „Bore i Ramiza“, sportskog i kongresnog centra u kojem se danas održava Svesrpski crkveno-narodni sabor.
U besramnoj tvrdnji ministarke pravde da se Srbiji ne može pripisati glorifikovanje zločinaca, groteska izvedena u SB UN doživljava tačku kulminacije.
Dostupnost higijenskih proizvoda u radnom prostoru, mogućnost rada od kuće, samo su neki od predloga kako se radna sredina može prilagoditi na redovne zdravstvene potrebe žena.
U knjizi „Volim Rusiju“ novinarka Elena Kostjučenko opisuje jeziv svet. Ali, volim je i ja, zbog hrabrosti s kojom ljudi krše naredbe i zakone da bi pomogli drugima, svesni da im mač visi nad glavom.
Sve ono što bi Šapić rekao Vučiću, a ne sme, upućuje Inicijativi zbog festivala koji ova organizacija godinama pravi da bi se ponovo uspostavile veze pokidane ratom između žitelja Kosova i Srbije.
Mladina – Šutjeti je lako. I ljudski je bojati se. Ali ljudski bi bilo i jako ozdravljujuće naknadno prezreti vlastitu i opću šutnju iz doba kad „ionako nismo mogli ništa napraviti“.
Za razliku od tela puževa i paukova, naša tela su sposobna da se pruže izvan samih sebe. Taj protetski dodatak poznat je kao civilizacija. Jedini je problem što možemo da se protegnemo predaleko.