Šta vlada može da uradi u krizi?
Uticaji finansijske i ekonomske krize u svetu počeli su da se osećaju i u Srbiji. Oni se mešaju sa nekim domaćim negativnim kretanjima, pa ih nije sasvim lako razlikovati.
Objašnjenja
Zanimljiva je reakcija na izjavu jednog ministra da je uzdržavanje od kupovine način da se obuzda rast cena. To je sve nasmejalo, toliko zvuči neadekvatno, da se tako izrazim.
Proposition 8
Iako je Obama tokom kampanje od svih kandidata bio najbliži liberalima, on nije jedan od njih i nikada to nije bio. Ogromna podrška koju je dobio među tih 22% američke populacije delom je bila proizvod kreativnih interpretacija Obaminih stavova.
Dekada Roma na srpski način
Srbija od juna ove godine predsedava Dekadom Roma. Ako vam je ova vest promakla, to je zbog toga što vlada Srbije nije učinila ništa da Romi ili ostali građani Srbije to saznaju.
Ekonomiji je potrebna naučna revolucija
Pretpostavka o savršeno efikasnom slobodnom tržištu zasnovana je na ekonomskim radovima iz ’50-tih i ’60-tih godina, koji više podsjećaju na propagandu usmjerenu protiv komunizma nego na plauzibilno naučno istraživanje.
Bespuća povjesne zbiljnosti – jeremijada
To izreče Jeremiću Vuče, pa se skoči od poda na noge, zgrabi pero i teftere grdne, te sam uze tužbu sastavljati i uz tužbu teško uzdisati, od pravničkog posla dosadnoga.
Stvarnost je stvarna, Jeremić je izmišljen
Mene zanima šta je uopšte ovo po čemu mi ovde bezglavo plutamo mesecima, kako se zove, šta predstavlja i čemu teži politika koja radi malo šta drugo osim što „čuva Kosovo“.
Mobilno građanstvo?
Ivajlo Dičev, profesor kulturne antropologije, istraživao je život Bugarskih emigranata u zapadnoevropskim zemljama. Ovo su neki od njegovih zaključaka.
To je ljubavna stvar
U komentaru (Danas, 19.11.08.), između ostalog, kaže se: „Tužba protiv države podrazumeva kolektivnu krivicu. Iako je u vreme rata većina građana Srbije podržavala svoju vlast, većina ne može snositi krivicu ni za odluke tadašnjeg rukovodstva ni za pojedinačne zločine.“
Poverenje – nula
Dirkem je anomiju zvao „bolešću neograničene aspiracije“. Njegova centralna ideja je da ljudima trebaju propisi – okvir neformalnih i formalnih pravila koji ograničava njihova očekivanja, na primer, u sferi ekonomske dobiti.
Najava 348. emisije
Sreća da je dan sve kraći, pa je period kada se osećamo obaveznima da nešto radimo sveden na šest, sedam sati. Onda oko četiri padne mrak i imamo alibi da se povučemo u kuće i šćućurimo do sledećeg jutra.
Najpametnije ili trenutno moguće
U Beogradu su 17. novembra počeli pregovori s ruskim Gaspromom – a naša javnost ne zna ni o čemu se pregovara, ni šta je predmet ugovora, niti je uopšte jasan cilj celog posla?
Polovan narod
Radio emisija, 21.11.2008, govore: profesor filozofije Žarko Puhovski, pravnik Vladimir Todorić, politolog Vladimir Pavićević i pravnica Vesna Rakić-Vodinelić.
Zakotrljalo se balkansko bure
Jel` to stari Balkan postao malo ljubomoran što već punih osam godina nije “svetski problem” i što ga Irak i Avganistan neprestano guraju na sporedan kolosek?
Dvoje u krivu, niko u pravu
Kada su obe zaraćene strane na neki način u pravu, znajte da je pred vama ogroman problem – kome pomoći, koga okriviti, koga kazniti.
Srbo-slovenstvo
Fudbaler Savo Milošević juče je istovremeno prvi put igrao za srpsku i poslednji put za NAŠU fudbalsku reprezentaciju. Srđan Nastasijević pokušao je da rasplete ovaj paradoks.
Integralni tekst Izveštaja o napretku Srbije za 2008.
Posle tačno dve nedelje od objavljivanja na sajtu delegacije Evropske komisije, prevod izveštaja o napretku Srbije u evropskim integracijama za 2008. konačno se našao na sajtu Kancelarije za pridruživanje Evropskoj uniji.
Integralni tekst Izveštaja o napretku Srbije za 2008. (IV)
Evropski standardi II: Ovo poglavlje ispituje kapacitete Srbije da postepeno usaglasi svoje zakonodavstvo i politike sa komunitarnim pravom vezanim za unutrašnje tržište, sektorske politike i pravosuđe, slobodu i bezbednost, u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju i prioritetima Evropskog partnerstva. Istovremeno se analiziraju i administrativni kapaciteti Srbije. U svakom sektoru, Komisija ocenjuje napredak postignut tokom perioda izveštavanja i rezimira opšti stepen pripremljenosti zemlje.
Integralni tekst Izveštaja o napretku Srbije za 2008.(III)
Evropski standardi I: Ovo poglavlje ispituje kapacitete Srbije da postepeno usaglasi svoje zakonodavstvo i politike sa komunitarnim pravom vezanim za unutrašnje tržište, sektorske politike i pravosuđe, slobodu i bezbednost, u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju i prioritetima Evropskog partnerstva. Istovremeno se analiziraju i administrativni kapaciteti Srbije. U svakom sektoru, Komisija ocenjuje napredak postignut tokom perioda izveštavanja i rezimira opšti stepen pripremljenosti zemlje.
Integralni tekst Izveštaja o napretku Srbije za 2008. (II)
Ekonomski kriterijumi: U ispitivanju ekonomskih dešavanja u Srbiji, Komisija se vodila zaključcima Evropskog Saveta u Kopenhagenu iz juna 1993. godine, koji je definisao da je za članstvo u Uniji potrebno postojanje funkcionalne tržišne ekonomije, kao i sposobnost suočavanja sa pritiscima konkurencije i tržišnim snagama u Uniji.
Integralni tekst Izveštaja o napretku Srbije za 2008. (I)
Politički kriterijumi: U ovom delu izveštaja analizira se napredak Republike Srbije u ispunjenju političkih kriterijuma iz Kopenhagena, koji zahtevaju stabilnost institucija, koje garantuju demokratiju, vladavinu prava, ljudska prava, poštovanje i zaštitu manjina. Ovde se prati i regionalna saradnja, dobrosusedski odnosi sa državama u procesu pristupanja i državama članicama, kao i poštovanje međunarodnih obaveza, kao što su saradnja sa Međunarodnim sudom za ratne zločine.
Izveštaj o napretku Srbije za 2008.
U očekivanju prevoda na srpski 58 strana Izveštaja o napretku Srbije za 2008. Komisije EU, preveli smo delove koji su izostavljeni u napisima naših medija. Ti napisi su zasnovani na 6 prevedenih strana Izveštaja, koje su naše vlasti dale na uvid novinarima. Mi smo preveli izvode sa ostalih 48 strana.
Hapšenje Mladića
Na sajtu Jugpresa objavljeno je nekoliko fotografija na kojima se navodno nalazi Ratko Mladić. Operativci BIA su 5. septembra na beogradskoj Trošarini uhapsili Aleksandra Isailovića iz Ripnja, verujući da hapse Ratka Mladića. Isailovića je hapsio i MUP Srbije u proleće 2004. godine, takođe zbog sličnosti sa Mladićem.
Prve reakcije na (kontra)tužbu
Reakcija Srbije je reakcija najnespretnijeg ministra vanjskih poslova u povjesti Srbije, koji očito više rešava političke zadatke za svoju stranku umjesto da se bavi diplomatijom.
Beograd za pokojnike
Beograd za pokojnike, roman beogradskog pisca i prevodioca Predraga Crnkovića dobitnik je regionalne nagrade hrvatske izdavačke kuće V.B.Z.
Rusija na optuženičkoj klupi
Politkovska je bila tiha žena sa naočarama, majka dvoje dece i najhrabriji ruski izveštač svoje generacije. Ubijena je pre dve godine u liftu svoje zgrade, na 54. rođendan Vladimira Putina.
Puč u SPC – nije ga bilo, jer nije uspeo
Godinama gledamo ratnički ostrašćenog mitropolita Amfilohija, a sada se i njemu dogodio narod u obliku demonstranata „zilota“.
Kršenje ljudskih prava i demokratije
Na poziv Delegacije Evropske komisije u Republici Srbiji, u Beogradu je 12. novembra održan Okrugli sto o Izveštaju o napretku za 2008. (Progress Report 2008) godinu.
10 mišljenja Badinterove komisije
Prenosimo svih deset mišljenja međunarodne arbitražne komisije, kolokvijalno nazvane Badinterova, po predsedavajućem Roberu Badinteru. Članovi komisije bili su svi predsednici ustavnih sudova država osnivača EU.
1929. i 1933.
Putevi i karakter svetske ekonomske krize verovatno su složeniji od kraha njujorške berze 1929, u onoj meri u kojoj su se razvili modaliteti i strukture poslovanja, uključujući nove tehnologije i svetsko tržište.
Novo pismo Hane Arent
Ove godine su prvi put objavljena dva pisma iz 1967: pitanja mladog nemačkog doktoranta i odgovori Hane Arent, u kojima ona daje svoj sud o studentskoj pobuni.
Колико антисемита чини гомилу?
U poslednje vreme naša desnica je opsednuta brojanjem. Koliko žrtava u Srebrenici, koliko u Bratuncu, koliko isteranih sa Kosova, koliko iz Krajine, koliko iz Bosne – koliko ubijenih čini genocid.