Došao sam do šokantnog otkrića – poljski intelektualci postoje! Postoji sloj obrazovanih ljudi koji ne samo da neguju svoje profesionalne veštine već ih pitanja od opšteg interesa, pitanja važna za njihovu zemlju, za Evropu, za svet – živo interesuju.
U Mostu RSE Omera Karabega govore Vladimir Gligorov i Guste Santini.
Pojavu Roberta McNamare u mojim mislima zamjenjuje zadrigli profil Ratka Mladića kako pred kamerama po kosi gladi srebreničkog dječaka, dan prije nego što će preko osam hiljada Srebreničana biti pokršteno metkom u potiljak i bačeno u neobilježene jame.
Hrvatska vlada je najverovatnije odlučila da smanji plate svima koje zapošljava za deset posto. Slične mere su preduzele i druge zemlje, a neke će to morati da urade u budućnosti.
Odnos Srbije prema Srebrenici najuverljivije demonstrira delovanje gotovo celokupne srpske elite koja sistematski relativizuje odgovornost za genocid. Na delu je široko prihvaćena zavera ćutanja. Čak ni hapšenje Ratka Mladića ne bi bitno promenilo stav srbijanskog društva prema nedavnoj prošlosti.
Jedino ovde postoje relevantne političke snage koje se mršte na ukidanje viza, koje čak tvrde da bi vlast to trebalo da „odbije“, baš kao da se radi o nekakvom poklonu za rođendan.
Michael Jackson je stupio u svet masovne zabave u ovome delu sveta onda kad su već postojali spotovi i televizije koje su ih prenosile.
Imamo čoveka koji zna (sve) o političkim ubistvima u Rusiji. To je čovek koji je primetio da ljudi kojima je stalo do ljudskih prava kao šakali kruže oko zapadnih ambasada.
Od Srbije se ne mora tražiti da prizna nezavisno Kosovo, ali ona mora da nauči lekciju demokratije, da prizna neke realnosti i obavi – sopstvenu dekosovizaciju. Ne učini li to, Beograd će i dalje igrati ulogu ključnog balkanskog – destabilizatora.
Saradnica ruske nevladine organizacije Memorijal koja je istraživala zloupotrebe, ubistva i druge povrede ljudskih prava u Čečeniji ubijena je u sredu u Rusiji.
Zapazio sam vest da je protiv Dragana Marića podignuta krivična optužnica zbog upada u zgradu Predsedništva Srbije sa bombom u džepu.
Obeleženi smo prošlošću do te mere da možda nikad nećemo moći da o njoj razgovaramo jezikom normalnog, slobodnog sveta. Umemo da razlučimo šta je hrabrost a šta kukavičluk, ko su žrtve a ko zločinci, ali ne znamo ko je slobodan a ko nije.
Fondacija Heinrich Böll, predstavnici civilnog društva i građani i građanke poslali su zvaničnicima EU otvoreno pismo povodom preporuke Evropske komisije o izostavljanju BiH sa liste zemalja za ukidanje viznog režima.
Dok se Obama bavio glupostima i u Moskvi sastajao sa opozicijom i studentima, Putin se sreo sa kudikamo važnijim čovekom nego što je nekakva opozicija i neki tamo studenti.
Na suđenjima pred Većem za ratne zločine u Beogradu iskristalisao se i fenomen ženske strane rata. Žene su najveće žrtve svakoga rata, a pogotovo ovako zločinačkog i bestijalnog. One su i svojevrsne heroine kataklizme koja je u poslednjoj deceniji prošloga veka zahvatila ove prostore.
Vest o drakonskom pooštravanju kazni za objavljivanje neistinitih, i difamatorskih napisa u novinama izazvala je pravu paniku među urednicima i novinarima takozvanih tabloida.
Veoma je teško razumeti i guvernera Narodne banke i predsednika Vlade. Izgleda da se spore, samo nije jasno oko čega tačno?
Skupština je izabrala nove članove Republičke izborne komisije. Mesta su upražnjena jer su neke partije reagovale na prigovore javnosti zbog visokih naknada, obavljanja nespojivih funkcija i nepotizma.
Cepanje srpskohrvatskog i nastanak bosanskog i crnogorskog jezika ekskluzivni su produkti našeg vremena i apsolutne posledice zbivanja na našim prostorima u poslednjih dvadesetak godina.
Organizatori beogradske Povorke ponosa, protesta pripadnika LGBT populacije, i EXIT festival potpisali su deklaraciju o saradnji u organizaciji ove povorke.
Srpska spoljna politika zasnovana je na trostrukom nerazumevanju nesvrstavanja.
Zaštitnik građana je na predlog Zakona o izmenama i dopunama zakona o slobodnom pristupu informacijama podneo amandman kojim se traži unošenje garancija zaštite izvora informacija od javnog značaja, takozvanih „duvača u pištaljku“.
U Kini se za poslednjih 20 godina nešto krupno promenilo. Ne samo što je komunistički režim odbio da sledi sovjetske rođake na putu ka smetlištu istorije, već je i osmislio snažan povratak na scenu.
Deluje državnički kada se problemi rešavaju čudotvornim ikonama. Deluje smešno, ali je Đavo odavde odneo svaku šalu.
Za vreme dijalektičkog materijalizma jedan zakon je imao formulaciju koja je sama po sebi bila sasvim dovoljna: javno informisanje ima da bude istinito, potpuno i blagovremeno.
Evropski parlament je 11. juli proglasio Danom sećanja na žrtve genocida u Srebrenici. U skupštini Srbije od 250 poslanika, svega 17 njih je za Dan sećanja.
13. jula tim od četiri studenta proćiće kroz Srbiju na svom putu dugom 6500 kilometara koji prelaze na biciklima radi sakupljanja materijalne pomoći za nabavljanje neophodnih medicinskih sredstava za brigu o novorođenim bebama i žrtavama opekotina u Gazi.
Predsednik se vlade dosetio da brani liberalizaciju trgovine sa Evropskom unijom ukazivanjem na korist od nje.
Ima, naravno, i značajnih razlika između Makarske i Puerto Rica, između onog i ovog života.
Nisam imao namjeru da pišem o odluci Međunarodnog suda pravde kojom se Srbija oslobađa odgovornosti za genocid u BiH.
Predlog teksta Deklaracije o Srebrenici koji Narodnoj skupštini Republike Srbije podnose nevladine organizacije.
Sud je Srbiju oslobodio odgovornosti za genocid u Bosni i Hercegovini – osim odgovornosti što nije spriječila genocid u Srebrenici.
