Zašto volim Deda Mraza

Otkad znam za Deda Mraza, nije me ostavio na cjedilu: ni Nove ’78., kad sam ispod jelke zatekao kutiju čokoladnih bananica; ni ’94., kad nije bilo bananica, već samo brašna, kupusa i švercovane robe.

Populizam

Najkraći mogući način da se odredi srpski populizam je: ljudi na vlasti obraćaju se građanima kao da oni nisu odrasli ljudi.

Prezir smrti

Smrtnu kaznu možemo braniti samo ako smo uvjereni da nema smrti, ako smrt ne uzimamo ozbiljno, ako je na neki način preziremo. Ne samo svoju smrt nego i smrt drugoga.

Ljotić i SPC

S vremena na vreme raspišu se novine beogradske o D. Ljotiću i M. Nediću i zabuna biva sve veća. Nose, navodno, navijači zastave ljotićevske – kakvi navijači, kakvi bakrači.

Posrnula reforma

Ovo sa reformom pravosuđa nije dobro krenulo. Ne bih da zakeram i kvarim veselje, ali mi se nekako čini da ta priča neće imati srećan kraj.

Zvijer i suveren

Zakon jačega je svojstven životinji. Potrebno je, kaže Makijaveli, da vladar zna poslužiti se životinjom i čovjekom. Kad je djelovanje pomoću zakona nemoćno, vladar-čovjek mora se ponašati kao da je životinja.

Montirani reizbor

Zar se nije nama dogodio Pahomije, Ilarion, otpust Bracanovića? Zar se nije nama dogodilo tobožnje ubijanje u Topčiderskoj kasarni i bezbrojna zastarevanja predmeta?

Demanti

Dnevni list „Pravda“ u dvobroju od 26.12.2009. preneo je delove mog teksta objavljenog u „Peščaniku“, i to u formi intervjua.

Apokalipsa sada

Devetogodišnjaci su najveći nihilisti. “Čemu sve to”, odgovorio mi je jedan od njih kada sam mu rekla da uradi domaći. “Dok ja porastem, polovi će se otopiti i svi ćemo se udaviti.”

Loša godina

Ovo nije bila dobra godina. Počela je neosnovanim optimizmom (“kriza je šansa”), da bi se završila usvajanjem rđavog budžeta za sledeću godinu.

Bekstvo sa dna

Za početak bi bilo korisno da skupština Srbije usvoji rezoluciju o Srebrenici, proglasi 11. juli Danom sećanja na žrtve tog genocida i završi hašku priču isporučivanjem Ratka Mladića i Gorana Hadžića.