Arsen Dedić – intervju
U znak sjećanja na Arsena Dedića, pročitajte razgovor iz prošle godine: Kod nas se stabiliziralo vrijeme neizvjesnosti, a meni već ide odjavna špica, kako je to lijepo rekao Duško Radović.
Identitet kao iluzija
Razgovor pisaca Michala Hvoreckog i Vladimira Arsenijevića: Demokratija je u Slovačkoj izašla iz mode. Pisci, novinari i intelektualci uopšte se nazivaju neprijateljima naroda. Da li je u Srbiji slično?
Mali ljudi i ciganska sreća
Kao što nema javnog spomenika posvećenog krumpiru ili riži (iako krumpir i riža, a ne vojskovođe, hrane čovječanstvo), tako nema spomenika podignutog u slavu malog čovjeka.
Đevđelija
Granična policija stoji sa strane dok oni pokušavaju da uđu u voz i za 10 evra se prebace do Tabanovaca na granici sa Srbijom. Kada stignu tamo, pokažu im u kom pravcu je Srbija i oni idu dalje.
Lijepa naša parodijo
Novi list
Otkud kod Srba poriv za kaznenim progonom autora “Lijepe naše haubice”? Zar vjeruju kako Hvatima treba zabranjivati ono što je Srbima bilo dopušteno još prije 150 godina?
Krivična prijava za zločin u Pokleku
17. aprila 1999. dva pripadnika 86. odreda PJP ušli su u dvorište Sinana Muqollija, u čijoj kući se krilo 59 izbeglica – mahom žena, dece i staraca.
Virus se širi
Trend umanjenja prava zaposlenih karakterističan za Srbiju, kao virus se proširio i na naše komšije u Bosni i Hercegovini. Šta zaposlenima daje, a šta uzima Zakon o radu Federacije BiH?
Zašto nemamo punu PayPal uslugu?
Zabrana poslovanja u devizama u državi u kojoj dinar nije ni sredstvo štednje, ni kreditiranja, ni plaćanja nepokretnosti ili naplate zakupnina – postala je nesprovodiva.
Oliver u raljama normalizacije
“Dok je Ivanović iza rešetaka, i sloboda za Srbe je iza rešetaka”, opominje Đurić koji sebe vidi pre svega u ulozi zvaničnog podbunjivača srpske manjine na Kosovu.
48 sati premijer
Pošto nam premijer već tri godine priča koliko mnogo radi, najzad se neko setio da to i dokaže. Ne poligrafom, nego dokumentarnom emisijom. I ne na državnoj, nego na privatnoj TV Prva.
Licemeri
Pogledajte ove dve vesti: Nemačka je na grčkoj krizi zaradila 100 milijardi evra i ovo je najuspelija godina nemačke industrije oružja. Njihov zajednički imenilac je da Nemačka profitira na patnji drugih.
Dug se mora vratiti
Novi magazin – Ovo, zapravo, nije načelo na kojem se zasnivaju finansijski odnosi, bankarstvo ili Evropska unija ili njena monetarna unija. Zašto?
Pad crvenog traktora
Novosti – Početkom avgusta, otpušteno je preostalih 370 radnika IMT-a, a u fabrici je proglašen stečaj. Ova vest je jedva zabeležena u javnosti.
O Vučićevoj inicijativi
U Mostu RSE Omera Karabega govore Nataša Kandić koordinatorka Koalicije za REKOM i pozorišni reditelj Dino Mustafić, javni zagovarač Inicijative za REKOM.
Ne vređajte krave!
Natalija Dević je u građenju svog uspeha upotrebila već više od četvrt veka uspešan recept. Lik je došao u Beograd da tu zaigra na kartu koja sigurno uspeva – prostaštvo, zasnovano na mržnji prema drugome.
Kineska verzija Svetske banke
Ruska vlast srlja ka tome da što pre postane vazal Kine, sve u nadi da će joj po cenu nezavisnosti, pa čak i teritorijalne celovitosti, Kina pomoći da što duže ostane na vlasti.
Plastična stolica – monoblok
Ostavljene bilo gde, da se prljaju jer ne mogu trunuti, ove stolice podsećaju na grobove savremenog sveta, u kojem neosetljivost prema ljudskoj vrsti doseže dosada nepoznate razmere.
Gase vatru benzinom
Inovacija je u tome što Vučić sada radikalski huliganizam oblači u odelo velikog državnika mirotvorca, o čemu će pevati on lično i njegove sluge.
Kad bi svi mrtvi na svetu…
Radio Slobodna Evropa
Tad bi sve / Ratne se žrtve /
Osećale / Jednako mrtve, /
O tad bi svi / Živi na svetu /
Poželeli mret.
Deca i bodljikava žica
Autonomija.info – Afrički migranti su dobra prilika za „evro-aristokratiju“ da – kako vole da kažu – „odbrani“ Evropu čije nazadovanje nije juče počelo. Tom nazadovanju je značajno doprinela baš ova aristokratija.
Javno i privatno
Kada Mikser pronese slavu Beograda svetom, teškom mukom isplati neprofitne projekte kao što su pozorišne predstave, klizalište za decu ili humanitarni rad, onda se pojavi lokalna kulturna Siriza.
Politički piromani
Mladina – Mediji za fašističko nasilje u Rijeci krive Olivera Frljića, koji „izaziva incidente“, pa se podrazumijeva da neko od sudionika njegovih „četničkih“ performansa dobije batine.
Sreći preti nesreća
Zaposleni liče na cirkuske akrobate koji sleđenim osmehom prikrivaju napor. Nusprodukt veće produktivnosti uz taj veštački osmeh na licu su depresije i kardiovaskularni problemi.
Petparačka istorija
Novi magazin
Tito je u poslednjih 700 godina, kad su neoborivi ekonomski pokazatelji u pitanju, za Srbe i Srbiju, učinio više nego svi Nemanjići, Obrenovići i Karađorđevići zajedno.
Posao – opijum za narod
Oslobođenje – Kad se u Bosni i Hercegovini, u kojoj je lakše naći piramidu nego posao, donese Zakon o radu, to je luđe nego kad je Skupština Srbije donijela Zakon o pomorskoj plovidbi.
Glib devedesetih
Treba se nadati, uprkos svim njegovim izjavama, da će predsednik vlade Srbije ipak razborito odustati od svog predloga o jednom zajedničkom danu sećanja na sve žrtve ratova iz devedesetih.
Šizofrenija i mi
“Ako poverujem u boga, onda počnem da razgovaram sa njim i on razgovara sa mnom. Čim poverujem u nešto, ono mi se obraća. Dakle, ne verujem ni u šta.“
Kvart kulture i njegove kulise
Po modelu (lokalnih) privatnih kompanija, Mikser posluje uglavnom netransparentno i počiva na privatizaciji društvene svojine, društvene infrastrukture i resursa.
Poruka u boci
Glavnu junakinju bestselera Milenijum koja se bavi istraživačkim novinarstvom, država je proglasila poslovno nesposobnom. Onda ona presudno utiče na raskrinkavanje zavere post-nacističkih zločinaca.
(Ne)kultura sjećanja
Novosti – Obezvređivanje srpskih ratnih žrtava devedesetih usporedivo je sa segregacijom među živima, s tim da se ova druga može političkim zaokretima otkloniti.
Digitalna politika
Laburisti su ovladali novim tehnologijama informatičke revolucije, ali da bi pridobili glasače treba da redefinišu ulogu države u političkoj ekonomiji digitalnog doba.
Pamet na pola koplja
Hrvatsku smo porazili tri puta u tri dana. Proslavu tih pobeda smo odložili zbog Dana žalosti, ali sada, kada je prošao, možemo da – nastavimo sa danima patetike.
