Svršena stvar

Radio emisija 03.11.2006, govore: Miloš Vasić, Vladimir Todorić, Jovana, Dražen, Bojan, Stanislav i Milan iz LDP i GSS i Nikola Vitas.

Patriotska ucena

Radio emisija 27.10.2006: delovi govora učesnika skupa U potrazi za Srbijom: Dragoljub Mićunović, Aleksandar Molnar, Nenad Dimitrijević, Nebojša Popov, Nenad Prokić; Miljenko Dereta i Marko Vidojković.

Neonacisti marširaju

Savezni kriminalistički ured u Berlinu je u prvih osam mjeseci ove godine zabilježio skoro 8.000 desnoekstremističkih kaznenih djela, priopćio je berlinski dnevnik Tagesšpigel. U usporedbi sa istim periodom prošle godine to je porast za cijelih 20 odsto.

Divni gubitnici

Za izdavače poput “Fabrike knjiga” Sajam knjiga je mesto suočavanja sa stvarnošću. Izađete na Sajam, izložite se i posmatrate: ko su ljudi koji kupuju i čitaju vaše knjige…

Ustav, drugi put

U ovom ponovljenom pokušaju ustavnog preuređenja Srbije, opozicije praktično i nema, tako da jedino prigovaraju predstavnici manjina i građanski orijentisane nevladine organizacije ili pojedini stručnjaci.

Rodoljupci pišu ustav

Akteri promene još uvek su ujedinjeni i zato se u ovom periodu može realno očekivati da će oni biti u stanju da se slože oko konstitucionalizacije principa i aranžmana koji bi bili podjednako prihvatljivi za sve.

O ciljanoj inflaciji, ponovo

Kredibilnost je ključna reč. Razumljivo je, u tom kontekstu, što je guverner izjavio da je „samo centralna banka zaslužna za usporavanje inflacije“ u toku leta. Ne bi to trebalo shvatiti bukvalno, jer bi se time otvorilo nekoliko nepotrebnih pitanja.

1389

U četvrtak uveče, 28. 09. 2006, u 67. sekundi fudbalske utakmice Crvena zvezda-Liberec, gledalac televizijskog prenosa mogao je da vidi neobičan, nabijen značenjima kadar.

Uzmi il ostavi

Danas
Zašto ne treba izići na referendum ili zašto treba reći ne? Prva grupa razloga leži u zloupotrebi ustavne procedure kojom je zaskočeno društvo Srbije, a i u neprimerenoj „argumentaciji“ kojom nas Vlada i njoj bliski ovih dana zasipaju.

Istorija i individualizam

Možda bi u kontekstu povećane osetljivosti na shvatanje o kolektivnoj krivici moglo da se razmisli da se kolektivizam odbaci ne samo kada je reč o odgovornosti, već i kada je reč o pravima.