Odgovor Srđi Popoviću
Srđa Popović mi prebacuje da se zalažem za „ostavljanje Biljane Plavšić na miru“ i „za normalizaciju zločina.“
019: Lakoća mudrih saveta
I moje se ime nalazi među onih stotinak, sada već valjda i više, „javnih ličnosti“ potpisanih ispod apela kosovskim Srbima (i ne samo njima) da izađu na izbore.
Tribina: 15 godina civilnog društva
U petak, 13.11.09. u 20.00, CZKD, Birčaninova 21: promocija studije zagrebačkog sociologa Srđana Dvornika.
Pismo Tadiću
Otvoreno pismo predsedniku Borisu Tadiću povodom Rezolucije Evropskog parlamenta o Srebrenici.
018: Grip i trip
Svako ko se bilo gde malo jače zakašlje postaje udarna vest dana, svakom koga negde u Paraćinu ili Bogatiću probode u grudima dobija svojih obećanih Petnaest Minuta Slave.
Korist od slobode
Više od pedest posto građana Rusije veruje da bi njihovoj deci bilo bolje kada bi mogli da odrastaju u Sovjetskom Savezu, a ne u današnjoj Rusiji.
Pirova pobeda
Sedmi novembar je veliki dan u istoriji američkog kongresa. Demokrate su konačno uspele da izglasaju reformu zdravstvenog sistema. Rezultat je bio 220:215. Čak 39 demokrata je glasalo protiv, dok je samo jedan republikanac glasao za zakon.
Prigovor savesti
Bolno svestan da se general Gotovina nalazi izvan dometa njegovog predsedničkog milosrđa, a duboko potišten što je heroja nagovarao da se preda Međunarodnom sudu, predsednik Mesić u jesenskim dugim noćima mozga bi li pomilovao generala Norca.
Ujedinjeni u gripu
Velimir Ilić je otkrio da je obolevanje od svinjskog gripa ograničeno isključivo na region zapadne Srbije, dočim u Beogradu, a naročito u Vojvodini, niko ni da šmrcne ni da kihne.
Lekcije 1989.
Pretpostavljam da ćemo ove nedelje čuti i uobičajene pohvale Ronalda Regana i njegove verne uzdanice Margaret Tačer, koji su svojim nesalomivim antikomunizmom srušili Zid.
017: Poslednja tajna Emira K.
Problem je što nikakve nove teme oko Kusturice više nema: čovek se zapravo zaglavio negde u 1992 ili 1993, a i svi mi s njim.
Ko je u bazi podataka Velikog brata
Od 11. septembra tektonske ploče ispod američke obaveštajne zajednice su se ispomerale, oborivši direktora CIA sa vrha lestvice i zamenivši ga direktorom tri puta veće Agencije za nacionalnu bezbednost.
016: Pogled iz etnoparka
Otkad je Berlinski zid pao, baš mu je krenulo u životu: danas ga ima više u javnosti nego dok je bio na svom mestu.
Medijska strategija za digitalno doba
Za protekle četiri godine usvojena su dva strateška dokumenta koja se unazad mogu čitati kao mapa ovdašnje medijske tranzicije na početku 21.veka. U velikoj meri oni markiraju i ulazak u sasvim novo medijsko okruženje najavljeno digitalnom revolucijom.
Šteta tog Zida
Danas je tačno dvadeset godina otkad su nestrpljivi ljudi lakomisleno počeli da ruše Berlinski zid. Bio je to kraj naučnog socijalizma, ali ne i kraj hladnog rata.
Prekinite sramnu farsu
Peticija za prekid sudskog procesa i oslobađanje Lebedeva i Hodorkovskog.
Neugodan gost: nihilizam i mladi (IV)
Svoju nelagodu mladi ne znaju opisati, jer su već dosegli onaj stupanj emotivne nepismenosti kad ne mogu više prepoznati svoje osjećaje, prije svega ih ne znaju nazvati svojim imenom. Uostalom, kako uopće nazvati to ništavilo koje ih prožima i guši?
Melankolija i revolucija
Je li rušenje Berlinskoga zida uopće odlučan trenutak početka mračnoga raspada na prostorima bivše Jugoslavije? Da bismo odgovorili na to pitanje moramo odgovoriti na jedno preliminarno. Gdje je zapravo srušen Berlinski zid? Pitanje nije apsurdno.
Iz nepoznatih razloga
Autor lutkarske serije Nikad izvini i stripa Iz nepoznatih razloga, Srđan Ćešić poslao nam je dve pilot epizode novog, video izdanja Iz nepoznatih razloga.
Pravda za Aćifa
Zašto medijski linčovati i hapsiti navijače zbog veličanja lika i dela Aćifa Hadžiahmetovića?
Pad Zida i raspad Jugoslavije
Nekoliko tekstova iz zbornika radova Zid je mrtav, živeli zidovi! – Pad Berlinskog zida i raspad Jugoslavije, izdanje Biblioteke XX vek.
Crveni su i dalje na vlasti, prerušeni u vlasnike i menadžere
Dvadeseta obljetnica pada Berlinskog zida 9. studenoga trebala bi biti prigoda za promišljanje.
Odgovor normalizatorima
Svetislav Basara se zalaže za društvenu (ne sudsku) rehabilitaciju B. Plavšić. Mada to ne kaže, ova kolumna bi trebalo da bude polemika sa „turbopravednicom“ Mirjanom Miočinović.
Bicikl
Vijesti
Crnogorke i Crnogorci su uglavnom neprijateljski raspoloženi spram onih koji kad pomisle na ljubav i seks, uglavnom zamisle osobu istog pola.
Sudbina dolara
Ideja o tome da neki drugi novac preuzme ulogu svetske rezerve umesto dolara nije realna zato što bi to podrazumevalo promene u privrednoj politici te zemlje ili tih zemalja.
NihiIizam prožet drogama (III)
Čini se da naše društvo prožima nihilistička naslada, prije svega među mladima, a na volju nema primjerene, prije svega ne djelotvorne pomoći. Jer sam uvjeren da sada već toliko raširena uporaba droga nije zavisna toliko od egzistencijalne, koliko više od kulturne nelagode.
Za tango je potrebno dvoje
Kada je slovenački Merkator otvorio prvi mega-market u Beogradu, 5. decembra 2002. godine, javnost u Srbiji bila je obuzela prava groznica, uprkos tome što su u tom trenutku mnoga druga “zaista bitna” politička pitanja mučila ljude u Srbiji i u njenom glavnom gradu.
Proizvodnja smrti na Balkanu
Posle II svetskog rata Hana Arent je optimistički predviđala da će zlo postati temeljno pitanje posleratnog intelektualnog života Evrope. To se pokazalo nerealnim posle ratova iz devedesetih na prostoru bivše Jugoslavije.
O škrtosti i o nekim s njom povezanim stvarima
Škrtost nije grijeh kao ostali. Ružna je, ne fascinira, ne razgaljuje maštu, ne omogućuje identifikaciju. Najradije bismo sklonili pogled.
Novi replikatori
Kao što je Njujork svojevremeno imao Baskijata ili Kita Haringa, kao što Bristol i London imaju Benksija, tako i Beograd ima svog neprikosnovenog šampiona ulične umetnosti.
Kvočka
Radio emisija 06.11.2009, govore: sociološkinja Vesna Pešić, pisac Vladimir Arsenijević i stručnjakinja za marketing Nadežda Milenković.
Savjetnička stolica
Oslobođenje – Začuđuje mala medijska pažnja koju je u BiH privukla nedavno obznanjena informacija da je Andrej Nikolaidis imenovan na funkciju u kabinetu predsjednika Skupštine Crne Gore.