Letovanjem protiv četovanja
Od 2000. naovamo traje lagani, mukotrpni povratak srpskih turista na hrvatsko primorje.
I država smrdi od glave. A tek smeće…
Konvoji kamiona natrpanih smrdljivim otpadom svakodnevno su niz Sajmišnu cestu plazili prema Jakuševcu.
Tiho plovi lađa francuska
Posle sto dana vladavine Fransoa Olanda – sporazum Angele Merkel i Sarkozija ostao je neizmenjen.
Nije li Josipović licemjeran kada Pupovca napada za etnobiznis?
Pa u ovoj državi se već 22 godine osim etnobiznisa ništa drugo i ne događa.
Crkva i biskupi i novi društveni izazovi
Crkva podliježe kritičkom sudu javnosti, makar stoga što je veliki korisnik javnih fondova i državnih sredstava.
Island posle krize
Kakva je to kriza, koja se ne može videti, osetiti, dotaći? Hoteli su prebukirani, kafići i radnje puni.
Svi su dobrodošli
Atinska četvrt Eksarhija je poznata od 1973, kada je iz nje krenuo studentski protest koji je doveo do pada vojne hunte.
Ivo i Miša
Džakula (i ne samo on) nabacio je između ostaloga i da „u tim Novostima piše previše Hrvata“.
Aleksandar Vučić ili Zmijsko jaje
Nije čudo što Vučić upravo iz Moskve šalje svoje najvažnije političke poruke i što obećava tvornice ’složenih sistema’ naoružanja.
Glasam za Spinozu i za dodole
Nismo za moleban jer kompromituje Crkvu, već glasamo za Spinozu i za dodole, koje sigurno donose osveženje.
Tihi linč u Tel Aviv – Jafi
Ponekad se pitam šta mi u stvari želimo od naših arapskih građana.
Šta je za Toda Ejkina „pravo silovanje“?
Problem nije samo u tome da li Ejkin misli da je začeće tokom silovanja moguće, nego šta on uopšte smatra silovanjem.
Neka bije, neka bije…
U prilog javnoj raspravi o izgradnji hidorelektrana Brodarevo 1 i 2 na Limu – sa batinama.
Prvi korak
Brejvik je jedan od nas, upozorila je spisateljica Ane Holt: on je Made in Norway.
Kusturičine lekcije nezavisnim intelektualcima
Bora Ćosić i Predrag Matvejević o polemici o Andrićgradu.
12. godina od ubistva Ivana Stambolića
E-novine – Mesec dana pred izbore 2000, Milošević je u Stamboliću video najopasnijeg protivnika.
Pomirenje? Мože!
Nova Makedonija – Državni praznik (Ramazan Bajram) me je sprečio da do sada napišem nešto o odavanju službene počasti palim borcima UČK.
Njujork za domaću upotrebu
Posle sednice SB, Tači se obratio novinarima, a Dačić je otišao na direktno uključenje u Dnevnik RTS-a.
Pesnici i novac
Kad više ne bude knjižara i kad se zatvore sve biblioteke, ljubavnici će pesme pronalaziti na iPhoneu i govoriti ih jedni drugima.
Balkanska gubernija
A kako napreduju zajednički poslovi, proveriće Vladimir Vladimirovič kad na jesen stigne u najavljenu posetu Srbiji.
Zubari bez granica
Nekad sam izbegavao zubare i protetičare, a sada ih praktično progonim, jer mi prija njihovo društvo.
Večito vraćanje nazad
Kastoriadis označava sve to kao „uspon beznačajnosti“, koja se širi kao pustinja sa vrelim peskom.
Ljudi niotkuda
Mladina: Josipović već tjednima vodi svoj mali, privatni rat protiv tjednika Novosti i njegova izdavača, kojega je optužio za „etnički biznis“.
Miloševićeva duga senka
Autonomija.info – Ekonomsko zaostajanje Vojvodine mobiliše i one koji se do sada nisu zanimali ni za autonomiju, ni za politiku.
Lekcije iz Južne Amerike
Trideset godina posle dužničke krize trećeg sveta, imamo dužničku krizu prvog sveta.
Top 5 primera građanske neposlušnosti
Tu nije ključno pitanje nasilja ili nenasilja, legalnosti ili nelegalnosti takvih akcija, već je bitno samo – ometanje.
Levica protiv liberala
Pokret za građanska prava najbliži je današnjoj ideji akademske levice o političkim promenama.
Ilijada i Odiseja
Videli smo dokle nas je dovelo otcepljenje Kosova! Đilasovo otcepljenje od Tadića načisto bi nas urnisalo.
Koreja i Hercegovina
Oslobođenje – Bosna, baš kao i Koreja, zemlja je guzonjinih sinova, po političkom uređenju, dakle, djecokratska država.
Banka široke ruke
Dokaz da i banka može da dijeli pare šakom i kapom je slučaj Agrobanke iz Beograda.
Multietničnost je svrha Andrićgrada
Kao što reče veliki pesnik Matija Bećković, oni me kamenuju, a ja od tog kamena zidam Andrićev grad.
Pogrešan kasting
Za pripadnike bele rase iz Kuršumlije odane Jeleni Trivan, rad sa grabuljama dno je i naličje života.
