Beograd je ove nedelje doživeo još jednu veliku sramotu. Na kalemendanskoj terasi, u atmosferi koja je ličila na seosku svadbu, najgori od najgorih u svojim sramnim strankama, Vučić, Mladenović i Antić, formirali su koaliciju koja će vladati Beogradom.
Možda bi trebalo staviti Hilari Klinton na tiket demokrata u novembru, a možda i ne bi. Možda bi mogla da pomogne Baraku Obami da ujedini stranku, a možda i ne može.
Radio emisija 30.05.2008, govore: Dejan Ilić, Borka Pavićević i Petar Luković.
U jednom svom radu M. Oben obrađuje kosovsku večeru, a u vezi s bitkom iz 1214. godine kada je francuski kralj Filip II odneo pobedu nad nemačko-englesko-flamanskom vojskom.
U sredu, u podne, u fancy-ambijentu restorana “Kalemegdanska terasa” potpisan je koalicioni sporazum onih stranaka koje će narednih godina voditi Beograd.
Nagli skok cena sirove nafte na svetskom tržištu tokom ovog meseca, između 15 i 18 odsto (svakog dana je drugačije), očigledno je uzbudio čitav svet.
Rejtingu zemalja koje se zalažu za mir, Rusija je zauzela 131. mesto, ispod Sudana, Somalije, Irake, Irane i Severne Koreje.
Zamoli, dakle, škorpija žabu da je prenese preko reke. Žaba odbija: neću, ubošćeš me! Ma kakvi, veli škorpija, pa nisam blesava, obe bismo potonule…
Sistemski zločin koji se ne priznaje nego, naprotiv, revitalizuje, postaje smrt koja odbija da umre i zauvek pripadne prošlosti.
Zar se ne upinjemo celog života da postanemo članovi nekakve manjine? One manjine koja zarađuje više, živi u boljem kraju grada, obrazovane manjine, manjine koja odlučuje… Samo je u Srbiji ustoličen taj kult VEĆINE.
Kad od Ivice zavisi, a zbog Krkobabića život ne može da čeka, onda možemo svi kolektivno da se obesimo o prvu palmu. Milan Obradović, uvodničar, Ekonomist, 26.05.08.
Povodom monografije „Neko je rekao feminizam?“ na sajtu Nove srpske političke misli objavljena je kritika Slobodana Antonića i odgovor Adriane Zaharijević.
Pa šta kažete urbanisti, arhitekti, znanstvenici i akademici, građanke i građani, šta kažete kada vam se lepo kaže: Nemoj da ruše i biju, baš on i baš oni kažu “Nemoj da ruše i biju”.
Šta kog đavola znači „nacionalna vlada“? Radikali, DSS i socijalisti prete nekakvom nacionalnom vladom, što implicira da vlada koju bi sastavio Tadić, ili, što je još gore, u kojoj bi bio LDP, ne bi bila nacionalna, nego, recimo, nenacionalna, anacionalna, protivnacionalna.
Da li su u pravu oni koji tvrde da je na majskim izborima u Srbiji pobedio – Fiat?
Najmanje 23 imigranta ubijena su prošle nedelje u predgrađima Johanesburga od ruke ljudi koji su donedavno bili žrtve aparthejda, najnemilosrdnijeg i najproračunatijeg sistema rasne eksploatacije u XX veku.
Izjava Vojislava Šešelja o ubici Zorana Đinđića precizno karakteriše nacionalnu vladu koju bi da sastave SRS-DSS-NS-SPS-PUPS-JS i nestranačke ličnosti.
Posle “kandidata za gradonačelnika”, Aleksandra Vučića, srpski radikali rešili su da za ministra unutrašnjih poslova u budućoj vladi kandiduju Milorada Mirčića.
Parolama „Ne dam ti Beograd“, „Restless Belgrade“ i „Not surrending Belgrade“, pripadnici pokreta izrazili su protest zbog mogućnosti da gradonačelnik Beograda postane kandidat SRS Aleksandar Vučić.
Iz štampe je izašla prva monografija o dramskom stvaralaštvu Biljane Srbljanović, autora Slobodana Savića: “Biljana Srbljanović, porodične i druge priče”.
Tumačenje izbornog rezultata patriotsko-patrijarhalnog bloka zavisi pre svega od toga da li će uspeti da obrazuju vladu ili ne.
Stvoren je izuzetno povoljan ambijent da se istinski srpski antifašizam gurne na marginu.
E-novine – Prošlogodišnje i ovogodišnje koaliciono potentne stranke imaju slične karakteristike: one mogu i sa jednom i sa drugom stranom.
Mnogo nije dobro. Ne bih da budem depresivan, ali ovo što vidite naokolo to je poprilično stravično poprište razornog metafizičkog zemljotresa sa epicentrom u Knez Mihajlovoj. This is the end my beautiful friend, the end… horror… Niko nije posebno kriv. Svi su krivi. Niko nije kriv. Zašto baš nama? Da li smo mogli da izbegnemo tu čašu? Da li se vredi boriti, ili odustati od svega.
Zavladao je panični osećaj da nadire nekakva zagađena voda do iznad nosa i da će nas, ako ne pobegnemo na vreme, odneti smrdljiva bujica ili nas lagano pojesti bakterije iz kanalizacije nakon što se podavimo.
Ne sećam se da se ikada desilo da posle nekih izbora nastane takav muk, a potom depresija, a sve posle navodnog uspeha proevropskih snaga.
Radio emisija 23.05.2008, govore: profesorka prava Vesna Rakić-Vodinelić, novinari Teofil Pančić i Miša Brkić, filmski reditelj Milutin Petrović i advokat Srđa Popović.
Umoran sam. Ostao sam bez ideja. Proteklih dana razmišljao sam i pisao o svemu, osim o gadostima kojima je prožeta politička Srbija.
Grupa postarijih obožavalaca generala Franciska Franka krenuće iz svoje kancelarije u Madridu na misu za svog heroja, koja će se održati u Dolini palih.
Vijest da je Ivica Dačić otputovao u Moskvu, verovatno je bila onaj mentalni trigger za ličnu predstavu o filmu u kojem mali Ivica i velika Mira sklapaju pakt pomirenja.
Na majskim izborima, na kojima se nacionalni program DSS sveo na praktično jednu rečenicu – “Kosovo je Srbija”, DSS i NS izgubili su još dodatnih 150.000 glasova. Dušan Pavlović, analitičar, Ekonomist, 19.05.08.
Toliko se pričalo i pisalo o našim i savremenim jahačima i jahačicama Apokalipse, pa zamislite kada bi sve to zaista uživo i videli.
