U intervjuu Danasu (5-7. januara) vladika Artemije nas je podučio kako moral ateista “može biti samo moral koji je zasnovan na slabim temeljima”, kako “bez Boga nema istinskog morala”, te kako je jedino Bogu poznato “šta sve čovek u tajnosti može da učini.”
Prezimena Koštunica i Putin imaju istu frekvenciju 583, što je nagoveštavalo da njihova energija obezbeđuje njihovu dobru saradnju po bitnim pitanjima, kao što je recimo, odnos prema KiM.
Nije mirna Mirina osetljiva dušica. Marko odrastao i sazreo, Marija sve lepša, ali zapela da živi u kvazidržavi. A Sloba ispod lipe, gde Mira ne može zbog političkog progona. Da gorke li sudbine, ko ne bi suzu pustio?
U tekstu Kosmet i zombiji (Glas, 9. decembar 2007.), koji bi imao biti nekom vrstom političke analize, Slobodan se Antonić poduhvata razlikovanja između ljudi i zveri, a kao kriterijum razlikovanja predlaže odnos prema Kosovu.
Sjetio sam se Zlajine dosjetke prije petnaestak dana, nakon što je reis-ul-ulema Mustafa efendija Cerić, lider Islamske zajednice BiH, izjavio kako “bez vjere nema morala“.
Da li je Srbiji u interesu potpisivanje SSP i kasniji ulazak u Uniju. Odgovor je pozitivan.
Nije istina da su Srbi gluplji od ostalih naroda, da imamo kratko pamćenje, da smo već danas zaboravili šta je bilo juče – iako vlast to misli. Ako je izborna volja većine pre manje od godinu dana izneverena, nezadovoljstvo time treba pokazati na ovim izborima.
Šef njemačke diplomacije Frank-Walter Steinmeier se u razgovoru sa svojim beogradskim kolegom Vukom Jeremićem založio za što bržu europsku integraciju Srbije. No, nije bilo jedinstva oko budućeg statusa Kosova.
Predsednički kandidat Nove Srbije i republički ministar za infrastrukturu Velimir Ilić juče je svečano otvorio već rekonstruisan magistralni put Šabac – Loznica. Ova rekonstruisana deonica u funkciji je još od letos, a svečano otvaranje bilo je, eto, baš juče.
Aktuelni raskol u Vladi Srbije oko potpisivanja odnosno odbijanja Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji sa Evropskom unijom dobio je poslednjih dana tragikomične dimenzije.
Suverenitet podrazumeva slobodu donošenja odluka i delovanja u odnosu na bilo koju drugu vlast unutar njene teritorije, kao i punu slobodu u donošenju i primeni prava (Pravna enciklopedija). Takvu slobodu Srbija nema.
Neka razmišljanja o prošlosti i odnosu prema njoj u postsocijalističkoj Srbiji.
Za 17. i 18. januar najavljuje se poseta ruskog predsednika Putina Bugarskoj. Javnost u Srbiji ova poseta interesuje zbog najava da će tokom posete biti potpisan sporazum o bugarskom učešću u izgradnji gasovoda Južni tok.
Molim Peščanik da objavi oglas sledeće sadržine: „Tražim advokata ili nevladinu organizaciju ovlašćenu za tu vrstu zastupanja da u moje ime napiše i nadležnom sudu preda krivičnu prijavu protiv svih lica koja budu učestvala u prodaji mimo tendera Naftne industrije Srbije ruskoj kompaniji Gasprom“.
Već i u teroru Titovog šefa policije figurirao je sličan motiv: ta „šiptarska bagra“ sa juga želi da zagospodari drevnom srpskom zemljom na Kosovu.
Batalite sitne kalkulante, koji Koštunicu proučavaju i formatiraju prema svojoj kverulantskoj meri: taj čovek je otišao, verovatno nepovratno, s onu stranu svake Ljudske Mere.
Valjda bi mediji, uključujući štampane, i ozbiljne, kakav je Danas, trebalo da uzmu u ozbir pravo i potrebu javnosti da se opusti, na trenutak prepusti zaboravu i okrene optimizmu. I u zemlji kakva je Srbija.
Beton – Žiri za dodelu Andrićeve nagrade odlučio je da to prestižno književno priznanje za 2002. dodeli Miroslavu Toholju za knjigu Mala Azija i priče o bolu.
Moj deda je palio sveću i bacao orahe “u ime oca i sina” daleko pre nego što su svi ovi Naprasno Kršteni i Pokršteni probrali prste kojima će se ubuduće krstiti. Đorđe Balašević, muzičar, Blic, 6-7.01.08.
Bilo je tako očigledno da predsednički kandidati, koji su poneli po neverovatnih dva miliona i nekoliko stotina hiljada glasova, nemaju dobre namere, da nisu iskreni, da se lažno zaklinju na budućnost, a o prošlosti krivo.
Koraksova karikatura od 3.3.2005: četiri lika, od kojih jedan podseća na Aleksandra Vučića, drugi na Tomislava Nikolića, treći na Ivicu Dačića, a četvrti na Vojislava Koštunicu, združenim snagama prave Sneška Belića koji, odnekud, strašno liči na Slobodana Miloševića.
СПОРАЗУМ О СТАБИЛИЗАЦИЈИ И ПРИДРУЖИВАЊУ између Европских заједница и њихових држава чланица, са једне стране, и Републике Србије, са друге стране.
Šteta što Tadić nije definisao ko su ti “mnogi” u Srbiji koji hoće rat; ali, ako je od umerenog Borisa – dosta je i ovoliko.
CESID – Istraživanje javnog mnenja Srbije, zima 2007/2008.
Nekako sam uveren da ću najvažnije srpske glave sledeći put videti 13. januara u ponoć, na nekom beogradskom trgu. Čuje se kako je sve spremno, samo neka Velja odluči ko će im pevati.
U poslednje vreme sam uobičajio da 92-ojkine radio-emisije upotrebljavam kao neku vrstu zvučne zavese.
Čim prema Beogradu krene neki rocker ili umjetnik – eto hora hrvatskih paranoičnih svraka kako cijelim putem prema Lipovcu grakću: ne srljajte u Beograd kao guske u magli!
Znam, odmah sam povezao, nisam baš toliko blesav, čitao sam i ja novine: to je deo kampanje u kojoj nam izvestan broj Javnih Ličnosti poručuje da KOSOVO JE SRBIJA.
Ovo je kratki ogled o srpskom vremenu. Ako se već u opticaj uvode pojmovi poput srpski bog, zbog čega ne bismo govorili o srpskom vremenu.
Nek se nose proklete devedesete. Boris Tadić, predsednički kandidat, Politika, 28.12.07. Gle, za našu svetolazarevsku zemlju danas moćnici ovoga sveta bacaju kocku, kao što su bezbožni ljudi bacali kocku za Hristovu haljinu.
Spikerka TV Dnevnika: “Poslanici su doneli rezoluciju…” Ana: “A hoće li i da je odnesu?”
Buto je oličavala snove i tragedije svog naroda i nacije više od bilo koje druge javne ličnosti. Pakistan je jedina zemlja na svetu koja sam svoj postanak duguje islamu.
