Voz
Pre neki dan putnički voz je kao i obično krenuo iz Kosjerića u Beograd. U Valjevu je kondukter preko razglasa obavestio putnike da će imati dugu pauzu, jer „Vučić otvara neku fabriku“.
Novinar Karl Marks
Danas – Onaj ko želi da razume Kapital trebalo bi da čita Marksove članke za New York Tribune. U njima apstraktnu analizu dopunjuju živa lica, politika, svakodnevni sukobi i međunarodne tenzije.
Igor Mandić, svijet za sebe
Umro je Igor Mandić, jedan od trojice najvećih polemičara koje smo imali i koji se generacijski smjestio između ostale dvojice, Krleže i Ivančića. Pisao je o svemu i svačemu…
Na senkovitom Balkanu
Imali smo vladu u senci predsednika Srbije. Predsednika u senci korupcionaških afera. Sudstvo i tužilaštvo u senci drugih grana vlasti. Sada imamo izbore u senci rata u Ukrajini.
Rat koji Rusi ne vide
„Pitanje: Da li smo u ratu sa Ukrajinom? Odgovor: Nismo. Sprovodimo mirovnu misiju sa ciljem da obuzdamo nacionaliste koji sprovode represiju nad stanovništvom koje govori ruski.“
Nepješadijska proza
Hermann Hesse je bolje od drugih sačuvao književnost od rata. „Igru staklenim perlama“ ponovo čitam svaki put kada me – kao sada – nijedna druga knjiga ne može spasiti od očaja.
Ruska minijatura
VIDEO i transkript – Koliko je živa Pašićeva teza da u srpskom narodu ima toliko zdravih ustanova da ih samo treba dopunjavati dobrim ruskima, a od zapada uzimati tehniku i nauku. Govori Latinka Perović.
Vreme velikih očekivanja
Od početka ruske agresije na Ukrajinu srpski srednjoškolci su većinski na strani Rusije, svedoče profesori istorije. Diskusije na časovima počinju pitanjem učenika na čijoj je strani profesor…
Ukidanje mera, drugi put kao farsa
Od 12. marta u Srbiji se ukida većina mera protiv kovida 19: nema više propusnica, ograničenja broja ljudi u zatvorenom, ni obaveze nošenja maske, sem u bolnicama i domovima zdravlja.
Severnoatlantski savez
Reč je o savezu koji bi trebalo da obezbedi da se istorija ne ponavlja, da se ne obnove istorijski sporovi. Pre svega oni teritorijalni, pa da se tako otklone rizici ratova u Evropi.
Pismo zapadnoj levici iz Ukrajine
Zapadna levica nastavlja da radi ono u čemu je najbolja, a to su analize američkog neoimperijalizma. Ali tako se ne može objasniti svet koji nastaje na ruševinama Donbasa i Harkova.
Saopštenje
Vojna cenzura je prešla u novu fazu: od pretnje zatvaranjem nezavisnih medija vlasti su prešle na pretnju krivičnim gonjenjem novinara i građana koji šire informacije o ratnim dejstvima u Ukrajini.
Rat bez plana
Nešto je krenulo po zlu u specijalnoj mirovnoj operaciji u Ukrajini. To uspeva da promakne jedino gluvim i slepim ali lajavim idiotima, poznatijim kao propagandisti federalnih TV kanala.
Podržaćemo zapad da bismo i dalje bili istok?
Viktorija Nuland, podsekretarka za politička pitanja SAD, prekjuče je tvitom izrazila zadovoljstvo svojim razgovorom sa našim predsednikom.
Respirator
Gospodar zaraze je davno digao ruke od svoje haotične klinike. Evo, smatra se da će uskoro kraj pandemije. Ukidaju se mere, vraćamo se normalnim oblicima umiranja. Kao što je rat, na primer.
Izbor
Zamislimo da se Srbija graniči s Ukrajinom, kako bi se ponašala – kao Poljska ili kao Belorusija? Šta Poljska, mršti se čitalac, članica NATO-a, kao da Poljaci smeju sami da odluče šta će da rade…
Bez pobednika
Opcije posle invazije su iste kao i pre nje: neutralni status Ukrajine po austrijskom modelu, uz federalizam iz sporazuma Minsk II. Sada je to teže ostvarivo i još dalje od pravednog rešenja.
Ispod reaktora
Dečaka iz Zaporožja je majka ubacila u voz, stavila mu crveni ranac na leđa i na nadlanici mu napisala broj rođaka u Bratislavi. Drugi dečak se zove Kiril, ima 12 godina i živi u Moskvi, učenik je 6. razreda.
Marksizam kao religija: lično sećanje
Bio sam u osnovnoj školi kada je izbila Kubanska kriza i pamtim osećaj samrtnog straha koji nas je sve obuzeo, iako je Jugoslavija bila nesvrstana i nismo očekivali da će prve bombe pasti baš na nas.
Ima svega
Izjavom da hrane i nafte ima dovoljno i da građani ne treba da žure sa kupovinom, a da je problem samo cena te robe, u stvari se poručuje da se požuri sa kupovinom.
Ratna privreda
Novi magazin – Ograničene su količine stranog novca koji se može podići i robe i usluga koje se mogu kupiti i uposliti. Sledi zamrzavanje cena, racionisano snabdevanje i prinudni rad.
Ashes to Ash ili ko su „mi, Evropljani“
„Zašto stalno ponavljamo iste greške“, pita se u tekstu objavljenom i na Peščaniku Timoti Garton Eš, autor uticajnih knjiga o jugoslovenskoj krizi i vatreni pobornik širenja NATO-a na istok…
Ruski rat i svetska ekonomija
Ovo je najveća eskalacija u 2. hladnom ratu kojim 4 revizionističke sile – Kina, Rusija, Iran i Severna Koreja – pokušavaju da okončaju dominaciju zapada ustanovljenu posle 2. svetskog rata.
Aporija izbora
Mi kao da smo prežalili načelo smenjivosti, a naši se predstavnici drže kao da su kolektivni papa: jednom ste nas izabrali i bićemo ovo što jesmo sve dok ne odemo Bogu na istinu.
In corpore sano
Uprkos veoma lošoj vakcinalnoj kampanji, naprednjačka kampanja se dobrim delom temelji na zdravstvenim pitanjima. Tako se na samom vrhu republičke liste našla lekarka Danica Grujičić.
Ako rat potraje
Zavisnost ruske privrede od izvoza sirovina veća je od zavisnosti zemalja uvoznica… Ono što će se postići silom biće gore od onoga što se moglo postići političkim putem.
Apel žena za mir
Apel žena za mir inicirale su feministkinje i mirovne aktivistkinje iz Hrvatske prvog dana invazije Rusije na Ukrajinu, a dosad (8. veljače) ga je podržalo gotovo 500 feministkinja…
O jeziku izvan sebe
Poklon za 8. mart, pogovor iz nove knjige – O fantazmu nacionalnog jezika. Mutacije mutavog srpskog i hrvatskog. Jednojezičnost Hrva i Srbata. Hindustan moj roden kraj.
Tigar, BDP i pirinač
Rusija je napala Ukrajinu, žitnicu Evrope. Opet se ukazala prilika da predsednik širi paniku, ovoga puta od gladi. Usput je ponovio da je Srbija najbrže rastuća ekonomija u regionu.
Gluvi telefoni
To što je Rusija u stanju da Evropu uceni naftom i gasom, kako je to otvoreno priznao novi predsednik nemačke vlade Olaf Scholz, u velikoj meri je zasluga njegove prethodnice Merkel.
Jezik za očnjacima
Novosti – Institut za hrvatski jezik je pozvao medijske kuće u Hrvatskoj da se u znak solidarnosti s ukrajinskim narodom služe njihovim imenima gradova. Da li se kaže Harkiv, Kijiv, Ljviv, Dnjipro?
Češka i Ukrajina – izvrtanje optike
Ogromna solidarnost čeških građana prema izbjeglicama iz Ukrajine praćena je porastom rusofobije. Bizaran je primjer preimenovanja ruskog sladoleda u ukrajinski od strane jedne češke firme…
