Društvo mrtvih sudaca
U zemlji u kojoj je pravosuđe tek birokratska prepreka slobodnom protoku robe i kapitala, pokojni Ljubiša Đurić je upravo idealan sudac: izvršnoj vlasti on je na raspolaganju 24 sata.
U zemlji u kojoj je pravosuđe tek birokratska prepreka slobodnom protoku robe i kapitala, pokojni Ljubiša Đurić je upravo idealan sudac: izvršnoj vlasti on je na raspolaganju 24 sata.
Ovo sa reformom pravosuđa nije dobro krenulo. Ne bih da zakeram i kvarim veselje, ali mi se nekako čini da ta priča neće imati srećan kraj.
Imamo oligarhiju, a ne Republiku. I tome treba učiniti kraj.
Zakon jačega je svojstven životinji. Potrebno je, kaže Makijaveli, da vladar zna poslužiti se životinjom i čovjekom. Kad je djelovanje pomoću zakona nemoćno, vladar-čovjek mora se ponašati kao da je životinja.
Predsednica Društva sudija Srbije: Dižemo glas ne zato da bi zaštitili sebe, već zato da bi na pravilan način izveli reformu.
Zar se nije nama dogodio Pahomije, Ilarion, otpust Bracanovića? Zar se nije nama dogodilo tobožnje ubijanje u Topčiderskoj kasarni i bezbrojna zastarevanja predmeta?
Možda je neko od mojih pažljivih čitalaca primetio da u svojim tekstovima s vremena na vreme pominjem tu bizarnu i neodređenu pojavu – forum.
Kao pravnici moramo se suočiti sa onim organima i telima vlasti koji su u ovom neprimerenom, kockarskom poslu sudelovali. To su Visoki savet sudstva, Ministarstvo pravde i Narodna skupština.
Prenosimo zaključke sa treće vanredne sednice Društva sudija Srbije: (Ne)izbor sudija – pravni i etički koraci.
Gotovo nijedno etičko načelo nije izdržalo odlučno iskušenje pred kojega ga je postavila Ethica more Auschwitz demonstrata (etika dokazana na način Auschwitza).
Dnevni list „Pravda“ u dvobroju od 26.12.2009. preneo je delove mog teksta objavljenog u „Peščaniku“, i to u formi intervjua.
Devetogodišnjaci su najveći nihilisti. “Čemu sve to”, odgovorio mi je jedan od njih kada sam mu rekla da uradi domaći. “Dok ja porastem, polovi će se otopiti i svi ćemo se udaviti.”
Ovo nije bila dobra godina. Počela je neosnovanim optimizmom (“kriza je šansa”), da bi se završila usvajanjem rđavog budžeta za sledeću godinu.
Za početak bi bilo korisno da skupština Srbije usvoji rezoluciju o Srebrenici, proglasi 11. juli Danom sećanja na žrtve tog genocida i završi hašku priču isporučivanjem Ratka Mladića i Gorana Hadžića.
Podrška u politici ili sportu je posledica i merilo uspeha, a ne preduslov. Prvo ćeš da driblaš kao Džajić, pa će tek onda Marakana da ti skandira. Obrnuto ne biva.
Srbija je konačno predala aplikaciju za članstvo u EU i time, za sada, odustala od puta ka prosperitetnim demokratijama poput Teherana, Moskve i Pjong Janga.
LDP – Poslanica LDP-a Vesna Pešić govori o Predlogu odluke za izbor sudija na trogodišnji mandat u sudovima opšte i posebne nadležnosti kao i o Predlogu odluke o izboru ZJT.
Svesna sam da sam se upustila u tešku borbu, jer se izbori u pravosuđu vrše bez kontrole javnosti, u trenutku kada još uvek nisu otvoreni dosijei.
Bunim se, jer sam izgubila sposobnost da uveravam svoje studente da je pravna država moguća. I nisam jedina – ogroman procenat građana ne veruje u sudstvo, ni u pravosuđe.
Od zemalja koje bi da budu prihvaćene kao kandidati za članstvo se očekuje da se ponašaju kao da su već članice Evropske unije.
Naša vladajuća elita je smogla snage da donese ispravnu istorijsku odluku. Javnost je zatečena. Njen muk je proizvod više godina faktičkog odbacivanja proevropskog puta Srbije.
Gde sustanu Prokiću Nenade, tu produži Ostojiću Zorane… Nema veze, nedostatak stila, argumentacije i elementarnog obzira prema činjenicama, isti su, upravo klonirani.
Oslobođenje – Godina se bliži kraju i može se reći da je ključni politički događaj za regiju zapadnog Balkana bila Bidenova majska posjeta.
Zašto Javni servis ne pokriva u celosti ekskurziju našijenaca po Evropi? Bio bi to pravi reality show. RTS je odlično počeo, ali kad je počela prava pustolovina, kamere su pogašene.
Helsinški odbor pozdravlja odluku vlade da podnese kandidaturu za prijem u EU.
Život je više od prava na život. Zapravo je diskurs o pravu na život, ako se ne odnosi upravo na odbacivanje ubijanja, besmislen.
Srbija je, dakle, ušla u šengensku tvrđavu, a prvi se unutra umuvao Jeremić Vuk.
Herta Müller je prošle nedelje primila Nobelovu nagradu. U Danima je objavljen njen govor na dodeli nagrade.
To sa tim ukidanjem viza stvar je više nego dobra za običan svet, ali i za državu. Važno je da čovek može – pa makar nikad i ne otišao.
Vest da će Srbija u utorak podneti kandidaturu za članstvo u EU nije preneta u Peščaniku, ni na sajtu LDP-a, ni na e-novinama, koji svoj prostor posvećuju uzajamnim odnosima.
Unutar geografskog područja koje danas nazivamo Hrvatskom postoji jedna čudesna zemlja, koju možemo nazvati liberalno-demokratskom Kroacijom.
Oduvek sam mislio da Horkhajmer i Adorno preteruju kada tvrde da je prosvetiteljstvo totalitarno, da ne govorimo o tome da mi Frankfurtska škola nikad nije bila naročito simpatična. A onda se desila Bolonja.