Zaborav vredan pažnje
Dok je pažnja javnosti usmerena na uzroke i posledice nedavnih tragičnih događaja na Vračaru i u Mladenovcu, gotovo sasvim neprimećeno promiču joj neke druge stvari koje je zaslužuju.
Dok je pažnja javnosti usmerena na uzroke i posledice nedavnih tragičnih događaja na Vračaru i u Mladenovcu, gotovo sasvim neprimećeno promiču joj neke druge stvari koje je zaslužuju.
Na dan krunisanja u Londonu su preventivno hapšeni republikanci, a od građana je tražena kolektivna zakletva na vernost kralju. Na ovim postupcima već godinama počiva vlast u Srbiji.
Danas se nastavlja protest protiv nasilja. Režim ne pokazuje nameru da ispuni bilo koji od postavljenih zahteva. To bi vladar smatrao poniženjem i znakom letalne slabosti svoje apsolutne vladavine.
Neka bude kako se kaže u izvinjenju MUP-a: da je dopis školama u kome se traže spiskovi „sumnjive“ dece poslat iz želje da se eventualno osujete nova masovna ubistva u njima.
Prvo mesto susreta veštačke inteligencije i čovečanstva bile su društvene mreže. U tom prvom kontaktu čovečanstvo je poraženo. Ostao je gorak ukus u ustima kao najava događaja koji slede.
Nomad.ba – Ministarstvo za odgoj i obrazovanje Kantona Sarajevo je školama poslalo preporuku kako da postupaju „u slučaju da učenik prijeti da će oduzeti sebi život i/ili ugroziti druge osobe“.
Dok je cela zemlja bila u šoku zbog masovnih ubistava, prvog dana po isteku trodnevne žalosti petočlana komisija najviših skupštinskih funkcionera izabrala je 7 istaknutih pravnika za VSS i VST.
Tri od sto (3%). Toliko odgovornih lica bude kažnjeno u krivičnom postupku kaznom zatvora za smrt radnika. Od preostalih 97, njih 7% se izvuče sa uslovnom osudom, a 4% sa kućnim zatvorom.
Novosti – Povodom 25. obljetnice smrti Gojka Šuška, nekadašnjeg Tuđmanovog ministra obrane, Hrvatska pošta tiskala je prigodnu marku s njegovim likom – rad Sabine Rešić…
„…mali monstrum je znao da neće u zatvor, jer ima 14, e pa snizićemo granicu na 12, a ako neki još mlađi monstrum priredi krvavi pir spustićemo granicu na 7, pa na 4, država uvek može da menja zakone…“
Kao mornar poslednje klase Jugoslovenske ratne mornarice učestvovao sam u evakuaciji ljudstva i naoružanja iz kasarni duž jadranske obale od septembra 1991. do kraja maja 1992. godine.
Dva dana nakon zločina u Ribnikaru i dan posle zločina u Mladenovcu, NVO Kreni Promeni je pokrenula Peticiju za oduzimanje dozvola TV Pink i Happy, koju je potpisalo pola miliona ljudi.
Mladina – Stajala sam na blagajni kvartovskog dućana i čekala dok je mlada blagajnica pokušavala riješiti problem s karticom. Prestrašena, nespremna za taj posao, dok je red bivao sve duži…
Oslobođenje – Tek kada je od njegove smrti prošao isti broj godina koliko ih je proveo na čelu partije možemo vidjeti koliko je to mnogo vremena.
Tata je pitao: „Šta ti je tačno rekla?“ Mama je rekla: „Da je Dinov ćaća skužija da mu je mali maznija pištolj iz kutije za postole! A kad ga je ukeba, Dino mu je reka da ga je da nekom frendu!“
Ogoljeno nasilje u kojem su izgubljeni životi dece i mladih ljudi ne može da stoji samo za sebe, izdvojeno, kao nepredvidivi događaj, posledica nedostatka nadzora, kako je to razumeo Vučić.
Protesti bez parola u ponedeljak u Beogradu poručuju da je jedino važno da nesposobnjakovići sa što manje reči odu i da se pokuša spasti ono što se spasti može: deca, recimo.
Otkako su izvršili masovna ubistva, jedan 13-ogodišnjak i jedan 21-ogodišnjak se u javnosti pominju i opisuju kao monstrumi. Tako ih nazivaju političari, estradne zvezde i mnogi novinari.
Pronađi (budućeg) ubicu – to je nova igra u našim školama, a prema zamisli nekog genija iz policije. Ne znam da li je čitalac manje naivan od mene, ali odmah ću reći – ovo nisam očekivao.
Prepušteni samima sebi, učenici Zemunske gimnazije su pozvali patrijarha Porfirija na skup „Jedan minut nije dovoljan“, održan u Zemunskom parku ispred crkve Svetog arhangela Gavrila.
Razmišljanja o masakru u školi u Beogradu dovode me do zaključka da je škola izgubila ulogu druge kuće, druge porodice i druge sigurne luke za našu decu, ali i za nastavnike u njoj.
Tokom 2021. izrečeno je 12 odsto više sankcija maloletnicima u odnosu na 2020. Pritom, 90 odsto njih su dečaci. Šta se dešava sa našim dečacima? Niko nije pitao, nikoga nije zanimalo.
Znamo da predsednik Srbije ne ume da zaćuti. I ne samo da ne ume da zaćuti nego ne ume ni da govori. On ume samo da ogovara. I nepogrešivo izgovara pogrešne stvari.
Čovek bi očekivao da predsednik države, duboko ljudski potresen talasom ubilačkog nasilja, prozbori nešto o mirenju, vremenu za tugu i oživljavanje, ili bilo šta drugo humano… i hrišćansko.
Patriotizam kao ljubav prema „maloj domovini“ uporediv je sa nostalgijom prema detinjstvu i svemu svetlom, naivnom što je bilo u njemu. Takav patriotizam je svojstven većini ljudi.
Kucnuo je čas krunisanja Čarlsa III. Veći deo Britanaca to neće slaviti. Anketa od prošlog meseca pokazuje da 64% nas to ne zanima, dok samo 9% kaže da im je jako stalo do tog događaja.
Od sinoć se u Srbiji živi na sreću. Možda će vas stići metak, a možda i neće. Svejedno je da li ste u centru grada ili daleko od njega. Na koliko sreće se može računati u Srbiji?
Nomad.ba – Oružje „zapadnom inovacijom“ smatraju društva krcata oružjem kojim su do juče pucali na komšije, koja generacije podižu na epskom narativu herojskih bitaka, vojnih operacija…
Premijerka je objasnila da sistem nije zakazao. Ovo što imamo – to je sistem. Noćas je u okolini Mladenovca počinjen novi masovni pokolj. Ministar policije već zna da je to teroristički akt.
Pišem vam iz zemlje u kojoj je u poslednjih 12 meseci u osnovnim školama ubijeno 22 dece uzrasta od 9 do 11 godina. Pišem vam iz zemlje u kojoj je šestogodišnjak iz pištolja ustrelio učiteljicu.
Odlučeno je da petak bude prvi dan žalosti povodom zločina koji se desio u sredu. Kao da su rekli: „Neka žale sami dva dana, pa ćemo tri dana žalosti mi da im damo, to je cela nedelja zabave.“
To je teško reći, ali se mora. Dečko koji je ubijao ubijao je uglavnom devojčice. Da li su one u odeljenju bile većina? Da li su ga one tukle i vređale? Šta god da je, strašna činjenica je tu…