Titovo delo – trideset godina kasnije
U Mostu RSE Omera Karabega govore Latinka Perović i Tvrtko Jakovina.
U Mostu RSE Omera Karabega govore Latinka Perović i Tvrtko Jakovina.
Oba autora su imala neobične veze sa moćnim političarima: Konstant sa Napoleonom, a Šmit sa Hitlerom.
Aleksandar Molnar je objavio članak o uticaju Karla Šmita na dela Zorana Đinđića. Sajt Peščanika je preuzeo ovaj članak, sa namerom da se o njemu otvori rasprava.
Stanko Subotić tvrdi da je pristao da finansira DS i da se poslije izbora Borisa Tadića za predsjednika sa njim sreo više puta.
Većina Izraelaca misli da demokratija znači: izbore svakih nekoliko godina; da je dovoljno da potrebna većina podigne ruku u parlamentu za svaku nepravdu i zločin i oni su automatski dopušteni.
7. маја је бх. Дан џамија. За Бањолучане мање битан датум, иако су баш они заслужни за њега – 07.05.1993. срушена је најзнаменитија бх. џамија.
Pitanje je esencijalno: ima li načina da se uspostave normalni odnosi između albanskog kulturnog prostora sa prostorima bivših suseda.
Današnja kriza bi trebalo da stavi tačku na svaku vrstu verovanja u „racionalno“ tržište.
On je bio predsjednik Srbije, dijete iz fine obitelji, a on premijer Republike Srpske i njegova čista suprotnost, rmpalija iz Laktaša.
Skupštinskim stepeništem zloslutno su odjekivale potpetice za koje će se službeno ustanoviti da pripadaju prijateljici noći.
Tribina u Zelenom zvonu povodom imenovanja trga Zorana Đinđića u Zrenjaninu, nedelja, 09.05. u 19.00, govore: Biljana Srbljanović, Vojin Dimitrijević, Mirko Đorđević, Željko Bodrožić.
Svetog Nikolu ovde slave mnogi, pa ga tako slavi i hristoljubivi biznismen Milenko Kostić iz drevnog grada Čačka, o kome ćemo ovom prilikom pripovedati.
Smrt je tema koja čini okosnicu i istodobno okvir u kojemu se kreće više no izazovna misao Dušana Pirjeveca.
Raspravlja se uglavnom o tome koliko bi nezaposleni i buduće generacije trebalo da pomognu današnje preduzetnike.
Oslobođenje – Habitus je dobro ime za književni časopis, ali ne baš i dobra ograda od ratnih zločina.
Među grebenima i školjima, Korčula i Lastovo izranjali su iz mora kao kornjačina pogrbljena leđa.
У Добровољачкој улици било је мирно, ма колико су многи навијали да падне барем један камен на нечију главу.
Sindikate kao jedini oblik izraza potreba najamne radne snage treba praviti iznova, od početka. Ovo što imamo očigledno ne funkcioniše.
U slobodnoj Hrvatskoj proleteri prvosvibanjske blagdane provode u wellness, spa, beach & golf resortima.
Tako će jedanput zahuktali događaji po sili unutrašnje logike stvari gurati iscrpelu našu zemljicu iz krize u krizu, iz opasnosti u opasnost.
Godine rata bile su najnesovjetskije godine čitave sovjetske istorije.
Vozeći se iz Karlovaca prema Novom Sadu, osjećao sam neobičan mir. Hoću da kažem nešto o tom miru.
Na svetski Dan slobode medija želim javno da kažem da sam jedan od „potkazivača“ Tužilaštva za ratne zločine.
Da li će internet preuzeti naša čula i diktirati naš pogled na svet?
Časopis Foreign Policy zamolio me je da navedem jednu precenjenu stvar koja neće dugo potrajati. Izabrao sam evro.
Grožđe je na brižno njegovanim čokotima bilo već teško i imalo je svijetlozeleni zreo sjaj.
Indeks srećne planete je pokazao da je Srbija u 2009. godini bila na 58. mestu.
Ljudske mase koje su izašle na demonstracije širom Evrope moraju se staviti u proporciju sa zehrom ljudi koji su našli za shodno da u Sarajevu obilježe 1. maj.
Rortyjeva je ljubav prema divljim orhidejama poslužila kao simbol onoga za čim je cijeli život žudio – intelektualne čistoće i iznimne odanosti transcendentnom.
Život na plaži dovodio nas je u stanje klonulosti, poput one u biljaka.