Jedan je bivši hrvatski general u nekom pomračenju, umnom, poubijao nekoliko ljudi, potom je i sam pronađen mrtav. Tako je čitava zemlja pratila potragu za ovom osobom uz nečuvenu medijsku pomamu, kasnije je sve utihlo, kak v nji čom ne bivalo.
Moji Srbi su veoma ogorčeni, Francuzi su među prvima priznali malenu, siromašnu, ali vrlo ponosnu republiku Kosovo.
Ima u Majakovskog poznata pesma u kojoj, futuristički zajapureno, veli se da nema više koračanja desnom nogom, jedino leva, leva, leva!
Pobednici u Drugom svetkom ratu, hrabri partizanski bojovnici, veoma su voleli lov.
Ima tome skoro četrdeset godina, kako smo mi u Beogradu, studentske nemire juna 1968., krstili, skoro od milja, ovim kroatizmom, lipanjska gibanja.
Nemačke novine donose veselo uskršnje upozorenje: zečevi su preplavili ljudske stanove.
Sećate se onog nedavnog zanesenjaka koji se trudio da jedno obično brdo u Bosni prepozna kao egipatsku piramidu.
U doba mekog jugoslovenskog komunizma, na snazi je bila ideologija, takođe komunistička, slika Karla Marxa golemih dimenzija vijorila je sa najviše palate Beograda, u vreme prvomajskih praznika.
Sve to događa se u letnjoj omaglici bez posebnih vesti, pirane su se dale na posao, treba savladati golemu ribu, Moby Dicka nemačkog pesništva.
Svi oni koje je Wikipedia izlistala biće temeljito zaboravljeni kad poumiru oni čija tijela sadrže sjećanja na njih. Samo će ih se internet sjećati.
Otkad znam za Deda Mraza, nije me ostavio na cjedilu: ni Nove ’78., kad sam ispod jelke zatekao kutiju čokoladnih bananica; ni ’94., kad nije bilo bananica, već samo brašna, kupusa i švercovane robe.
Nije tačno ono što se često kaže – da nije važan cilj već proces integracije u Evropsku uniju. Ostvarenje cilja daje vrednost čitavom procesu.
Najkraći mogući način da se odredi srpski populizam je: ljudi na vlasti obraćaju se građanima kao da oni nisu odrasli ljudi.
Krivična prijava koju je tridesetak javnih ličnosti podnelo Tužilaštvu, kao vid protesta protiv ophođenja pravosuđa u slučaju šestoro anarhista.
Oslobođenje – Prije šest godina Neven Anđelić je objavio tekst pod naslovom “Sarajevo je muslimanski grad”. U međuvremenu se pokazalo da je Anđelićev tekst bio proročanski.
Smrtnu kaznu možemo braniti samo ako smo uvjereni da nema smrti, ako smrt ne uzimamo ozbiljno, ako je na neki način preziremo. Ne samo svoju smrt nego i smrt drugoga.
S vremena na vreme raspišu se novine beogradske o D. Ljotiću i M. Nediću i zabuna biva sve veća. Nose, navodno, navijači zastave ljotićevske – kakvi navijači, kakvi bakrači.
Petak 1. januar, tačno u podne, 15 godina CZKD, otvaranje izložbe, Birčaninova 21.
Mislio sam da će ostavka decenije pasti tačno u ponoć, da će nam voditelji u najluđoj noći saopštiti kako je Rasim Ljajić dao ostavku.
U zemlji u kojoj je pravosuđe tek birokratska prepreka slobodnom protoku robe i kapitala, pokojni Ljubiša Đurić je upravo idealan sudac: izvršnoj vlasti on je na raspolaganju 24 sata.
Ovo sa reformom pravosuđa nije dobro krenulo. Ne bih da zakeram i kvarim veselje, ali mi se nekako čini da ta priča neće imati srećan kraj.
Imamo oligarhiju, a ne Republiku. I tome treba učiniti kraj.
Zakon jačega je svojstven životinji. Potrebno je, kaže Makijaveli, da vladar zna poslužiti se životinjom i čovjekom. Kad je djelovanje pomoću zakona nemoćno, vladar-čovjek mora se ponašati kao da je životinja.
Predsednica Društva sudija Srbije: Dižemo glas ne zato da bi zaštitili sebe, već zato da bi na pravilan način izveli reformu.
Zar se nije nama dogodio Pahomije, Ilarion, otpust Bracanovića? Zar se nije nama dogodilo tobožnje ubijanje u Topčiderskoj kasarni i bezbrojna zastarevanja predmeta?
Možda je neko od mojih pažljivih čitalaca primetio da u svojim tekstovima s vremena na vreme pominjem tu bizarnu i neodređenu pojavu – forum.
Kao pravnici moramo se suočiti sa onim organima i telima vlasti koji su u ovom neprimerenom, kockarskom poslu sudelovali. To su Visoki savet sudstva, Ministarstvo pravde i Narodna skupština.
Prenosimo zaključke sa treće vanredne sednice Društva sudija Srbije: (Ne)izbor sudija – pravni i etički koraci.
Gotovo nijedno etičko načelo nije izdržalo odlučno iskušenje pred kojega ga je postavila Ethica more Auschwitz demonstrata (etika dokazana na način Auschwitza).
Dnevni list „Pravda“ u dvobroju od 26.12.2009. preneo je delove mog teksta objavljenog u „Peščaniku“, i to u formi intervjua.
Devetogodišnjaci su najveći nihilisti. “Čemu sve to”, odgovorio mi je jedan od njih kada sam mu rekla da uradi domaći. “Dok ja porastem, polovi će se otopiti i svi ćemo se udaviti.”
Ovo nije bila dobra godina. Počela je neosnovanim optimizmom (“kriza je šansa”), da bi se završila usvajanjem rđavog budžeta za sledeću godinu.
