Bankrot
Novi magazin – Zanimljivo je da se traže primeri bankrotstva država u recimo Argentini, a ne u Jugoslaviji i Srbiji, gde su od 1980-ih iskušani praktično svi oblici bankrota.
Glava pismo
Uporedo sa svađalačkom inicijativom da novine štampane ćirilicom ne plaćaju PDV i nasilničkom akcijom skidanja latinice sa KCB-a, sprovodi se i inicijativa za ćirilizaciju proizvoda i reklama.
Ne-dan
Grčki Ne-dan, sa svim što dolazi sutra ujutro, daje nemilosrdnu perspektivu ogromnih napora da se stvari koliko-toliko poprave. Grcima sledi najteže – od mogućnog puča do iscrpljivanja i gubljenja značaja Sirize.
Cenzura pameti
Mladina – Čude se i propituju strani mediji zašto se Hrvatska ne može riješiti duhova prošlosti i otkuda odjednom taj revival fašizma u državi koja je iz rata izašla prije više od dvadeset godina.
Genocid – omražena reč
Sagovornici Radio mosta Omera Karabega su bili Žarko Korać, dugogodišnji profesor Filozofskog fakuleta, i Dejan Ilić iz Fabrike knjiga, saradnik Peščanika.
Evropa ili smrt
Autonomija.info – Polako se mirim sa heroičnom srpskom retorikom. Političari govore kao da iz dana u dan biju gigantske, sudbonosne bitke.
Devet mitova o grčkoj krizi
Varufakis je teoretičar igara, pa su novinari njegove postupke mesecima poredili sa pokerom. On je nedavno ponovo opovrgao ove tvrdnje: „Mi ne blefiramo. Mi se čak ni ne pravimo da blefiramo“.
Pogled iz Atine
Sporazum će na kraju biti potpisan. Grčka će ostati u Evropi i evrozoni, a njena vlada će prihvatiti mere štednje. Referendum je nastavak loše pozorišne predstave: i jedna i druga strana i dalje glume.
Ta nesrećna Evropa
Hajde da ne razgovaramo o Grčkoj – to je jako depresivno, nego o nečem drugom. Na primer o Finskoj, koja je sušta suprotnost korumpiranoj i neodgovornoj zemlji sa juga, pravi uzorni član EU.
Kukavičko skrivanje iza „naroda“
Predsednik Srbije je zamolio predsednika Rusije da uloži veto na britanski dokument koji će 7. jula biti predložen na usvajanje Savetu bezbednosti kao Rezolucija o Srebrenici.
Rešenje za migrantsku krizu u Evropi
Uz uređen sistem kvota, neko sa Malija će pre sačekati nekoliko godina na legalan ulazak u Francusku, nego da plaća krijumčare i rizikuje deportaciju.
Sabornost ekonomske struke
Teško da postoji nešto što bi se moglo nazvati ”united economists”. Možda se premijeru samo čini gledajući televizije i čitajući štampu da ga ekonomisti ”ujedinjeno” podržavaju i hvale.
Mali ne sme pasti
Tri godine nakon objavljivanja spornog rada, Siniša Mali pokušava da uz “izvinjenje” objavi korekciju, u kojoj lakonski utvrđuje da mu je promaklo da citira 15 delova teksta koje je kopirao iz tuđih radova.
Razbijanje latinice na KCB-u
Posle višečasovnog struganja latiničnog logoa Kulturnog centra Beograd, stakleni zid na Trgu Republike je ostao oguljen, a sa njega sastrugane sve primese neustavnog pisma.
U ime naroda
Izmenama i dopunama Zakona o radu od prošle godine, uvedena je norma čiji je cilj da teret predugih radnih sporova zbog nezakonitog otkaza prebaci sa poslodavaca na zaposlene.
Dubravka Stojanović – intervju
Novi magazin – Povod za ovaj razgovor sa profesorkom opšte istorije na Filozofskom fakultetu je njena nova knjiga “Rađanje globalnog sveta 1880-2015”.
Bitka za leš
Novosti – Tuđmanomanija je uzela tolikoga maha da će blaženopočivši Poglavarko na kraju izborne balade imati više počasti nego grobova što ih je za života posijao.
Privatizacija Pančevca
Objavljen javni poziv za prodaju kapitala najstarijeg nedeljnika na Balkanu. Novi vlasnik biće poznat 18. avgusta. Šta se dešavalo od prethodne propale privatizacije…
Narodni novac umesto “zelenaškog”
Novi magazin
Cipras ide na sve ili ništa – što znači da mu sleduje ništa, odmah ili nešto malo kasnije – ali mu se bar mora priznati da se drži svog političkog programa.
Uživo iz Atine: Grčka kriza i odlučujući referendum
Pokušavam da utešim svoje grčke prijatelje pričama o našim devedesetima. Ali kada dođem do današnje Srbije, shvatam da i nisam neka uteha.
Nein
Kada bi Evropljani glasali o politici štednje, glasali bi protiv nje. Ali njima nije ponuđena drugačija Evropa. I ako se pitaju „institucije“, tako će i ostati. Zato je Grčka dobila ponudu koju ne može da prihvati.
Grčka pred ponorom
Grčka treba da glasa protiv zahteva Trojke, uz spremnost njene vlade da zemlja napusti evrozonu. Pri tome vas molim da shvatite da većina priča o grčkom rasipništvu i neodgovornosti nije tačna.
Performans(e) policije
Do maja ove godine, preko 13 hiljada ljudi je tražilo azil u Srbiji, u kojoj trenutno boravi i oko 60 hiljada iregularnih migranata. To zahteva policajce sa integritetom. Neki od njih ga izgleda nemaju.
Mađarska vižla
Predsednik vlade nije objasnio kako je u toku jednog dana sprečen ulazak 615 migranata u Srbiju. Da li ih je granična policija razdvajala po boji kože, obliku lobanje ili je odokativno ocenjivala ko im se dopada a ko ne?
Nojeva barka
Na adrese aktiva biologa i univerzitetskih profesora stigao je mejl izdavačke kuće Eden, u kom se nudi besplatna dostava knjige „Evolucija ili stvaranje“. Ne morate ni poštarinu da platite.
Nije sve u nauci, ima nešto i u Petnici
U poslednjih godinu dana, Centru za promociju nauke (CPN) često se poklanjala pažnja, ali vest o imenovanju novog direktora ove institucije prošla je sasvim nezapaženo.
Nenad Dimitrijević – intervju
Teza o Mladiću heroju ne odgovara aktuelnoj vladajućoj garnituri, koja bi da afirmiše evropski put Srbije. Na njegovo mesto postavljen je, kao novi simbol srpskog herojstva, Draža Mihailović.
Moralni krstaški rat protiv Grčke
Ideja da je Grčka delimično zaslužila svoju sudbinu, odraz je poretka u kojem je bogatstvo pobedilo demokratiju. Treba se usprotiviti narativu od koga nam je svima loše.
Propagandna mašina
Do sada nisam pročitao nijedan naslov koji glasi: „Merkel spasava banke“, što bi bio pravi opis onoga što se u Evropi događa od 2010. Nedostaju i naslovi kao što je: „EU i MMF planiraju državni udar u Grčkoj“.
Neobični slučaj Grčke i Evrope
Moderna evropska verzija tržišnog staljinizma, u obliku u kojem se primenjuje u Grčkoj, ima tri glavna toka. Prvi je usmeren na penzije, drugi na tržište rada, treći na privatizaciju.
Dramatos prosopa
Svet oko Evrope pun je destabilizovanih država. To što u grčkom slučaju još izigravaju pregovore, sednice i uopšte situacije u kojima ne govore puškoautomati i dronovi, stvar je – za sada – pogodne lokacije.
Što s Titom?
Novosti – U najnovijoj knjizi Ive i Slavka Goldsteina dobro se zbrajaju plusovi i minusi iz Titove biografije, ali se ispuštaju ili podcjenjuju neke ključne vrijednosti njegove vladavine.
