Antifašistička akcija

U nedelju, 25. oktobra u 12h na Trgu Nikole Pašića će biti izvedena akcija upoznavanja građana sa trasom protestnog marša planiranog za 9. novembar. Za tu priliku će simbolično biti promenjena imena ulica kojima će marš prolaziti.

Pogrešni identitet

Uz širenje tržišne ekonomije svetom se širi i zapadna kultura. Lokalne kulture će nestati. Ali najvažniji izvozni proizvod zapadne kulture nije ni Dizni ni Starbucks ni Tom Kruz, već sama ideja lokalne kulture.

O zaboravljenim datumima

U oslobađanju Beograda učestvovalo je 50.000 partizana i jedinice 3. ukrajinskog fronta Crvene armije. U borbama je poginulo oko 15.000 nemačkih vojnika, 2952 partizana i oko 1000 vojnika Crvene armije.

Pre i posle pada

Dani Nemačke, manifestacija kojom se obeležava 20 godina od pada Berlinskog zida, odigrava se krajem ovog i u prvoj polovini narednog meseca. Najintenzivniji deo programa traje od 7. do 14. novembra.

Negiranje genocida

Posljednja šansa da se međunarodnopravnim mehanizmima Srbija prisili na suočenje s istinom o prošlosti propuštena je 27. februara 2007. kada je Međunarodni sud pravde donio presudu o odgovornosti Srbije “samo za nesprečavanje” genocida u Srebrenici.

Klistir

Radio emisija 16.10.2009, govore: ekonomista Miroslav Prokopijević, Filip Ejdus sa FPN, sociolog Vladimir Ilić i knjževnica Biljana Srbljanović.

Antifašistička šizofrenija

Danas više nitko ne čita ni knjige ni novine, a kamoli ploče na fasadama, pa vjerojatno ni stanari Molerove 33 ne znaju da se u njihovoj zgradi 22.06.1941. sastao Politbiro CK KPJ na čelu s Josipom Brozom, kasnije poznatijim kao Tito.

Jagoda u Petrogradu

Probudi se grade i usprotivi se je pesma nastala u znak protesta protiv izgradnje poslovne kule u Petrogradu, visoke 400 metara. To je projekat direktora Gasproma Alekseja Milera.

Đavolji repovi

Milorad Dodik se svrstao u red najvećih balkanskih negativaca, tik uz Slobodana Miloševića, Radovana Karadžića, Ratka Mladića i Vojislava Koštunice.

Djeca, mrak, Karadžić

Pročitao sam sinoć da je u Beogradu uhapšen Radovan Karadžić. Moja prva reakcija je bila da se zapravo ništa nije dogodilo – nakon trinaest godina, sve se pretvorilo u laž, tako da je i ovo sad dio iste laži, njen završni čin.

Književnost i nacionalizam

Stoga u vremenu u kojemu nam je dano biti nisu potrebni ni strah niti hrabrost. Treba nam neustrašivost, o kojoj je Kafka zapisao: smirena, otvorena pogleda, koja sve podnosi. Sve: ne samo protivnikova podmetanja ili neprijateljske napade, nego i užas puke ništine.

Obama i Nobel

Obama je za svet sve ono dobro što se vezuje za reč Amerika. Takav stav može pre da šteti nego da pomogne 44. američkom predsedniku.

Butmir i Zürich

Oslobođenje – Čekajući prevoz na metro-stanici zurio u one ekrane na kojima se smijenjuju najnovije vijesti kad sam registrovao headline o historijskom tursko-armenskom susretu.

Kraj recesije

U Srbiji se očekuje oporavak na samom početku sledeće godine. Hrvatski privredni rast bi trebalo da bude negativnih 6 odsto, a srpski minus 3 odsto.

Fašizam juče, danas – ne i sutra

ANTIFA U AKCIJI organizuje tribinu Fašizam juče, danas – ne i sutra, u četvrtak 15. oktobra, u Svečanoj sali Filozofskog fakulteta (sala 108 na I spratu), u 15.00. Govori i naš sagovornik Boris Dežulović.

Dug: prvih 5000 godina

Činjenica da smo osnovne institucije tržišta preformulisali jezikom slobode ne znači da ono što danas zovemo ekonomskim slobodama ne počiva na logici koja je tokom najvećeg dela ljudske istorije bila smatrana suštinom ropstva.

Nasilje na Balkanu

Stvaranje mase na internetu je usko povezano sa stvaranjem mase u navijačkim hordama ili nacionalističkim ekstremnim grupama. Individue postaju dio kolektiva za čije postupke niko ne odgovara.

Samo me ne pitajte o Kosovu

Bliži se trenutak kada će nosioci borbe za očuvanje Kosova, poput istrošene žvakaće gume ispljunuti taj demagoški koncept. Nije teško zamisliti Tadića ili Jeremića kako umornim od zamajavanja građana glasom kažu: Samo me ne pitajte ništa o Kosovu.

Spomen-ploča

Pre nekoliko dana neko je noću i kradom odneo spomen-ploču iz ulaza u Lole Ribara 35. na kojoj je pisalo da je na tom mestu 11. aprila 1999. hladnokrvno ubijen Slavko Ćuruvija.