Sav taj džez
Tamo gde ima preduzetništva, ima i mecenarstva. Tamo gde ima pojedinca, ima i društva. Tačnije, tamo gde ima slobodnog pojedinca ima i slobodnog društva.
Krokodilske suze
Već dvadeset godina u Srbiji se ne donosi zakon po kome bi osobe izbegle iz Hrvatske u avgustu 1995. dobile status civilnih žrtava rata, a time i mogućnost da im država pomogne.
Slučaj – javni sektor
Biće moguće proizvoljno otpuštanje, posle čega će se primati neki novi, poželjni zaposleni. Jedini cilj takvog otpuštanja je stvaranje partijski homogenog javnog sektora, a ne efikasnog i odgovornog.
To, kume!
Nova reklama za Lav pivo je kao da ju je pravila ova vlast. Tačno nas tako vide. I tačno to misle o nama. I tačno nam to rade.
Kameni Dodik
Novosti – Samo tim dubinskim odvajanjem reči od stvari moguće je objasniti kako politika Aleksandra Vučića prolazi bez negodovanja, štrajkova, pobuna…
Nastavak 14. Kongresa SKJ
Novosti – Dok su u devedesetima ovdašnji nacionalizmi služili kao poluga za razvaljivanje Jugoslavije, sada funkcioniraju kao kočnica da se nove države do kraja odvoje.
Kvadrat
Lakim potezom ručnog zgloba, Maljevič je na Crnom kvadratu sve sveo na „nulti oblik“. Ispalo je da je nula kvadrat. To otkriće je jedan od najstrašnijih događaja u istoriji umetnosti.
Povodom 20 godina od „Oluje“
Ni posle 20 godina od počinjenih zločina, pravda za žrtve ovih zločina još uvek nije dostignuta, za šta odgovornost snose i institucije Hrvatske i institucije Srbije.
Kako su Cipras i Siriza nadigrali Merkel i Evrokrate
Referendumsko „ne“ može da preživi samo ako Grci nastave da vode strpljiv gerilski rat protiv finansijske okupacije.
O cenzuri i autocenzuri koju (ni)je teško dokazati
Činjenica je da vlast medije i dalje kontroliše i koristi kao kanale za davanje podrške svojoj politici i za čuvanje svog položaja.
Zato što
Novi magazin – Zašto je Cipras popularniji nego što je bio pre nego što je postigao sporazum sa evropskim partnerima? Zašto ga Grci ne krive za poraz, poniženje i izdaju?
Oluja
Novosti – To više nije dilema, već tvrdnja koja se izriče kroz masovni zavjet šutnje: ratna je pobjeda utoliko veličanstvenija što je zločin gnusniji!
Je li Jadran Piranski ili Savudrijski ocean?
Radio Slobodna Evropa
Par litara spornog mora
Kubik vode slane…
Čim se bliži dan izbora,
Ocean postane.
Feminizam kao ružna reč
Povodom 8. marta, iz arhive: Na prvom času pitam studentkinje da li se smatraju feministkinjama. Odgovor je – ne. Kad pitam da li su za pravo žena na slobodu, jednakost i pravdu, odgovor je – da.
Zidanje Smedereva
Ako je o godišnjici teških reformi reč, nije jasno šta se obeležava, da ne kažemo slavi. Da je teško to je očigledno, ali se reforme ne vide baš najbolje.
Dole Slovenija!
Mladina
Hrvatska živi svu ljepotu novoga nacionalnog zanosa, opet otkrivenu važnost očuvanja nacionalnog teritorija.
Nedelje u klubu Slugs’
Taj prostor je bio tako skučen, a toliko blistave i važne muzike je tamo nastalo. U klubu Slugs’ je opstajao akustični džez u mračnim godinama Bitlsa, tvista i rok koncerata.
Memorijal za pogubnu politiku
Posle dvadeset godina domaći zvaničnici konačno priznaju da je Srbija u periodu 1991-1995. bila u ratu i imala teritorijalne pretenzije prema susednim državama?
Sjeća li se tko Žarka Varajića?
Oslobođenje – Nema u bosanskohercegovačkim evidencijama Varajića i Radovanovića, nema Bosne, nema njenog Kupa šampiona 1979.
„Nepokretna imovina“
Novi magazin
Vlada Srbije nema ni preciznu evidenciju nepokretnosti u državnoj svojini, niti zna kako da utvrdi vrednost tih nepokretnosti.
Šala koja ubija
Izvan rafinmana međunarodnog pomorskog prava, čovek bi se upitao u čemu je problem, i da li to zaista treba Hrvatskoj pored onolike vode.
Pod svetlom lojanice
Jer eto prođoše vekovi a Tolstoj se (recimo) u Belgiji nije dogodio. No oni ga u prevodu i dan-danas s radošću čitaju. I srećni su zbog toga.
To su teroristi!
Terorizam je stigao u Nemačku. Političari i mediji moraju to da priznaju. Nazovimo konačno ljude koji pale izbegličke centre pravim imenom. To su teroristi!
Ima li Godota pod šatorom?
Novi list
Čemu služi šator u Savskoj, danas vam ne bi znali reći ni lideri braniteljskog prosvjeda.
Dnevnik
U prvoj deceniji ovog veka Grčka je bila među pet najvećih uvoznika oružja, uglavnom nemačkih kompanija Ferostal, Rajnmetal i Dajmler-Benc.
A gde su kriterijumi?
Predlog zakona o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru ne samo što je neracionalan, nego je i otvoreni poziv onima koji o otpuštanjima odlučuju na razračunavanje sa neistomišljenicima.
Sukob koji neće donijeti puno dobrog
Autograf
Hrvatsko-slovenski odnosi ulaze u još jednu od svojih “najgorih” faza, kakvih je dosad bilo mnogo, i ni iz jedne nisu uspjeli izaći.
Demokratija i pederastija
Skulpture predstavljaju Harmodija i Aristogeitona, koje su Atinjani slavili kao ličnosti koje su stavile tačku na eru tiranije i tako postale centralni simboli atinske demokratije.
Kapitalizam: početak kraja
Milioni ljudi shvataju da im je prodat san koji se kosi sa onim što stvarnost nudi. Reakcija je bes – i povlačenje u nacionalne oblike kapitalizma koji mogu razoriti svet.
Dvadeseta godišnjica operacije Oluja
Kada ministarka spoljnih poslova izjavi da se proslavom Oluje „ne slavi ničija tragedija“, to ne zvuči ubedljivo jer Hrvatska ne preduzima mere da tu tragediju ublaži.
„Ubistvo u voćnjaku“
Ima migranata koji su još 2010. ka boljem životu krenuli iz Konakrija, glavnog grada Gvineje. Više od pet godina trebalo im je da preko Dakara, Kazablanke, Istanbula, Izmira, Atine, Soluna i Skoplja, stignu do Srbije.
San o livadi
Krug čije je iscrtavanje počelo osamdesetih, kada su srpski političari gradili svoje karijere opelima nad stratištima iz Drugog svetskog rata, zatvoren je predlogom Rezolucije o Srebrenici.
