Slatka mala izvrnuta istino
Pod jedan, sve vesti se dele na lažne i – važne. Sve vesti koje izazivaju uznemirenje vlasti su po definiciji lažne. Sve vesti koje emituje sama vlast, ma koliko da su izmišljene ili uznemirujuće su – važne.
Pod jedan, sve vesti se dele na lažne i – važne. Sve vesti koje izazivaju uznemirenje vlasti su po definiciji lažne. Sve vesti koje emituje sama vlast, ma koliko da su izmišljene ili uznemirujuće su – važne.
Stefan Cvetković je nađen, uzeta mu je izjava, vodi se istraga. Da je ostalo na tome, sve bi bilo u redu. Ali naravno da nije, jer se u rad institucija direktno umešao ko drugi nego nelegitimno izabrani predsednik.
Evropa postaje antimuslimanska dok postaje muslimanska. Ni multikulturalna Britanija ni svetovna Francuska nisu rešile problem muslimanske integracije. Dok bude tako islam će kod Evropljana izazivati nelagodu.
Pedeset tri razloga zbog kojih su elitni vojni penzioneri odlikovali Vulina: Još kao dete želeo je da ima svoje olovne vojnike. Ranu mladost proveo je u staračkim domovima. Vršnjaci su ga tukli samo levicom…
Novi magazin – Nervoza povodom blokada saobraćaja zbog cene benzina pokazuje da je vlast zaboravila da sedi na eksplozivnom buretu socijalnog nezadovoljstva i raširenog siromaštva.
Ova vlast mnogo bolje plaća zaposlene u policiji nego u zdravstvu. I to toliko bolje da je ta razlika prosto neverovatna, pa ako je Srbija po nečemu lider u regionu i Evropi onda je lider po tome.
Država garantuje tržišne odnose i svojinska prava, pri čemu pokazuje nezgodnu težnju ka socijalnoj pravdi i ekonomskom planiranju. Zato je bolje da mesto moći bude skriveno od politike, kao u lavirintima Brisela.
Behar – Prikaz knjige Ivana Čolovića Smrt na Kosovu polju, pred vidovdanski razgovor u CZKD-u: Tako je Kosovo „osvećeno“, ali je nova Srbija tamo zatekla nešto sasvim drugo od onoga što misli da je ostavila.
Pitanje nije da li populisti generalno mogu da vladaju – u mnogim zemljama su pokazali da mogu – već da li je novi tehno-populizam jednokratni eksperiment ili vesnik budućih događaja u zapadnim demokratijama.
Njegova administracija postiže dobre ekonomske rezultate u zemlji. On je izdejstvovao smanjenja poreza na prihod i dobit o kakvima republikanci pre nekoliko godina nisu mogli ni da sanjaju. I to nije sve.
Postoji široko rasprostranjeno uverenje da su „komunisti posle Drugog svetskog rata Srbima zabranili povratak na Kosovo“.
U političkom i moralnom smislu mi smo poraženo društvo. Ne bunimo se protiv iskrivljenog prikaza prošlosti. Nema uznemirenosti zato što nam je Batajnica na sat vremena peške od centra Beograda.
Nečasni pojedinci mogu imati različita uverenja, ali sistematsko izluđivanje (gaslighting), to jest insistiranje da je gore dole ili crno belo ubedljivo je više rasprostranjeno na desnoj strani spektra.
Miša Brkić u Danasu izlaže poznate teze divljačkog neoliberalizma kome smo svedoci poslednjih godina. Gotovo se može osetiti mržnja prema radnicima Srbije koja izvire iz njegovog relativno kratkog teksta.
Ljude koji su blokadom puteva i raskrsnica iskazali revolt zbog cena goriva prekorio je podsećanjem da jedu najjeftiniji hleb u regionu. I da su, naravno, oruđe u rukama opozicije, jer pokušavaju da sruše vlast.
Novi magazin – Evropska unija nema geopolitičke ciljeve. Ovo mnogi nisu razumeli kada je izbila kriza u Ukrajini. EU je posmatrana simetrično sa Rusijom, mada je Ukrajina za EU tržište, a za Rusiju teritorija.
Blokade puteva organizovane su širom Srbije. Za zaustavljanje saobraćaja režim je optužio opoziciju, koja nije u stanju ni da kontroliše izbore, a kamoli da organizuje proteste na teritoriji cele zemlje.
U nedelju 27. maja sledbenici ekstremno desničarske partije Alternativa za Nemačku (AfD) okupili su se u centru Berlina. Da su izbori danas, ova partija bi verovatno dobila više od sadašnjih 14 odsto glasova.
Svako ko putuje kroz zapadnu Evropu, naročito leti, mora biti impresioniran bogatstvom i lepotom ovog kontinenta i kvalitetom života lokalnog stanovništva.
Mladina – Odlukom da se dokine zabrana pobačaja Irci su poručili da Katolička crkva više neće odlučivati o sudbini žena, koje su od 1983. mogle zbog pobačaja dobiti kaznu do 14 godina zatvora.
„Beograd me je boleo 20 godina“, rekla je Daša Drndić (1946-2018). Svaki povratak pozleđivao je ožiljak beogradske nemilosrdne tetovaže, koji je kroz njenu prozu vijugao kao dugi trag prošlosti.
Imamo frtalj ili dva autonomije univerziteta, ali ni frtalj autonomije Vojvodine, jedva frtalj demokratskih institucija (kad ode Poverenik ni toliko), a do Evropske unije imamo još dva frtalja puta.
Širi-uži izbor fotografija za autorovu buduću izložbu o Alžiru… Djamâa Sidi Ramdane je u srcu Kazbe, alžirske opasne četvrti: Ne vodi te u Kazbu neko ko poznaje Kazbu, nego neko koga poznaju u Kazbi…
Magarac je u Srbiji, pored nesavršene zamene za konja uvek bio i politička ličnost, mada ga to nije zanimalo. Ušao je u skoro sve izreke i dosetke koje obrazlažu položaj naše političke životinje (čoveka).
Šta bi bilo kad niko od naših sportista ne bi osvojio nijedno zlatno odličje, ni srebrno, ni bronzano? Bi li naše bivstvovanje imalo ikakvog smisla, bi li se takav život mogao izdržati, i koliko dugo?
Posle glasanja „na zvonce“ i besmislenih amandmana, dočekali smo da Odbor za pravosuđe predloži Skupštini da prekrši Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije.
Levica treba da shvati da je evrozona postala sredstvo suzbijanja rasta u južnoj Evropi u korist Nemačke. To treba i javno da kaže, jer je to istina. Ovako taj moćni argument prepušta gomili rasista i galamdžija.
Odgovor na kritiku Dejana Ilića: Pobuna nije dobro sredstvo ako je cilj socijalna pravda. To je jedno opravdanje demokratije, koje je doprinos socijaldemokrata na osnovu iskustva u prošlome veku.
Ministarka saobraćaja i infrastrukture nedavno je trijumfalno najavila rešenje za sve naše probleme – javno-privatna partnerstva. Navela je primere spalionice u Vinči i koncesije za aerodrom „Nikola Tesla“.
U slučaju Babčenko služba bezbednosti Ukrajine je u uslovima masovnog emitovanja lažnih vesti primenila „igru sa smrću“. Nisam uveren da će u informacionom ratu protiv Rusije to Ukrajini doneti pobedu.
Neverovatno je da je kulturnoj istoriji 20. veka potreban podsetnik da je Beket bio član francuskog pokreta otpora i da je svoja remek dela napisao neposredno posle Drugog svetskog rata i Holokausta.