Još smo disali danas
Sve dok mi se nije javila Ferida Duraković, sa vešću o smrti Dubravke Ugrešić. Ne sme se tako otići, bez Nobelove nagrade, dok se Sloveni međusobno ubijaju, dok svi sve zabranjuju.
Sve dok mi se nije javila Ferida Duraković, sa vešću o smrti Dubravke Ugrešić. Ne sme se tako otići, bez Nobelove nagrade, dok se Sloveni međusobno ubijaju, dok svi sve zabranjuju.
Povodom smrti Dubravke Ugrešić (1949 – 2023) ponavljamo esej koji je autorka pročitala na skupu „Muzealizacija Jugoslavije“ 2. decembra 2018. u Domu omladine u Beogradu.
Porazno su slabi pokušaji potčinjenih da ograniče moć vrhovnog vladara, čiji se primat bespogovorno priznaje, s tim da i bespravno potčinjeni imaju svoje bespravno potčinjene.
Spremni smo na borbu za uspostavljanje društva u kome postoji sistem i pravosuđe, kao poseban deo tog sistema, odvojen od izvršne vlasti. I na kraju ćemo pobediti.
Umesto da se Vidić i Obradović, kao ljudi ogromnog ugleda, iskoriste za promociju Srbije i jačanje njene pozicije u Evropi, ne samo u sportu nego i uopšte, oni se blate i ponižavaju.
Šta god da se dogodi u subotu u Ohridu, imaćemo ovde propoved o pobedi a o tome će govoriti pobednik lično. Pre svega, da još ništa nije gotovo i da je u tome naša prednost.
Kao Vučić, i žitelji Srbije upiru prstom jedni u druge. Iza svake optužbe za izdaju stoji mržnja prema Albancima. Ne bi ta optužba bila tako teška da nema te strašne mržnje.
Možda je i nama potrebna nulta tolerancija? Da više ne čekamo na korake između neželjenog dodira do kobnog trenutka kada više ne možeš ništa, jer te nema među živima.
Puzajući aparthejd sa okupiranih teritorija polako se širi Izraelom kroz parlament i seriju antipalestinskih zakona, koje niko ne tretira kao povredu ljudskih prava.
Glumci su improvizovali, tražeći način da predstave osećaj da je rat, koji im je preokrenuo živote, sada postao način života, da je životu istovremeno dao smisao i oduzeo ga.
U toku je izbor članova visokih pravosudnih saveta, a javnost posebno interesuju oni koje bira parlament. Kandidati se sami prijavljuju, uvereni u svoju istaknutost i pravnu ekspertizu.
Govor na Debati o Evropi – Ovo danas je bitka za preraspodelu prošlosti. Kako se budućnost potrošila kao sirovina, populisti i nacionalisti počeli su da obećavaju prošlost.
Ekonomski argumenti i pretpostavka da država uvek čini ono što kapitalisti žele idu u prilog nastavku globalizacije. Ali dovoljno snažna „ratna alijansa“ bi mogla obrnuti proces.
Sve zajednice prikazane u seriji su manjkave: zajednica je izneverila pojedinca i on odbija da joj bude privržen. Solidarnost su potisnule transakcije.
Teško je shvatljivo koliko je malo pažnje javnosti privukla nedavna izjava ministra odbrane da nam je „nasušno potrebno jedinstvo države, crkve i naroda, jedinstvo vojske i crkve“.
Debata o sudbini dve građevine koje svedoče o složenosti evropske prošlosti, pokušaj je da se ta istorija prepravi da bi nam se nametnuli mitovi koji će upravljati našim životima.
Novosti – Kada se radi o hrvatskoj politici prema BiH i hrvatskoj politici u BiH, postalo je izlišno nagađati tko je čiji eksponent, tko je karcinom, a tko metastaza.
Govor održan na trećem protestu podrške zamenicama tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, sa pismom koje su Bojana Savović i Jasmina Paunović uputile okupljenim građanima.
Promocija Vučićevog „pokreta“ vraća u fokus pitanje kako regulisati promotivne aktivnosti funkcionera, kojima se promovišu učesnici na izborima pre njihovog raspisivanja.
Mrtvi radnici su idealni da budu optuženi za neoprezno ponašanje, da su bahati, nespretni, pijani, dok jadan poslodavac ne može da se izbori sa ljudima koji namerno ginu na radu.
Zašto pokret za državu nije bar svenarodni? Zašto sad odustati od poslovične megalomanije kad znamo da bi ova vlast, da je Bil Gejts, kompaniju nazvala Macrohard a ne Malimekani.
Mladina – „Univerzitet“ u Prijedoru ima prostorije iznad prodavaonice auto dijelova, a diplome su kupcima davane i na benzinskim pumpama. Naravno, riječ je prije svega o rodbini političara.
Iz arhive, povodom 20 godina od atentata na Zorana Đinđića – TV film iz 2011, govore Srđa Popović, Vesna Pešić, Beba Popović, Žarko Korać, Dubravka Stojanović, Miloš Ćirić, Ivan Kuzminović…
Laibach više od 30 godina nastupa sa dvosmislenošću. A znamo da Muze ironije i cinizma po svojoj volji zaćute za vreme rata, jer znaju kako strašno mogu biti zloupotrebljene.
Zašto je Indija na udaru stranih sila? Zato što bivši kolonijalisti i neoimperijalisti ne mogu da podnesu naš prosperitet i sreću. Ili bar tako naša vlada želi da verujemo.
Deutsche Welle – Kada Apelacioni sud donese odluku u postupku započetom 2015, biće to prva pravosnažna presuda u Srbiji za ubistvo novinara.
Na osnivačkom skupu Narodnog pokreta za državu u Vranju govoriće osnivač, uz masovnu podršku ubogog juga Srbije. Država opstaje samo kao mera za jednačenje sa vladarom.
Sa zamrznutim sukobom kao priželjkivanom budućnošću, ostajemo u prošlosti. To je Vučićeva politika, i smešna je srpska desnica (tobože opoziciona) kada mu u tome ide naruku.
Ako se sad odustane od zahteva, novu priliku da se borimo za zaista nezavisno sudstvo i zaista samostalno tužilaštvo, i u zakonodavstvu i u praksi, možemo očekivati za 10 godina.
Možda je pitanje sankcija trenutno – prihvatanjem Evropskog plana za Kosovo – stavljeno ad acta, ali nema sumnje da će se u nastavku pregovora Beograda i Prištine ponovo pojavljivati.
Kada se dešava puč unutar sistema to može biti vrlo zbunjujuće. Naizgled je sve normalno. Nema tenkova na ulicama i nikakav general ukrašen zlatnim ordenjem ne prekida tv prenose.
Stvari se ne menjaju preko noći zabranama i žestokim kažnjavanjem. Zabrani mora prethoditi objašnjavanje, edukacija, kampanje, razgovori i dogovori sa ugostiteljima, poskupljenje cigareta…