Umereni ton kojim Srbija prati godišnjicu Srebrenice uzgredna je posledica zabrane sećanja na stare epizode iz biografije premijera Aleksandra Vučića, zaključno sa danom kada je u asistiranoj političkoj reinvenciji započeo novi život evropskih vrednosti.
Kako to čovek ostaje jedan na jedan sa tim bezumljem, sa tom bezumnom mišlju da on ima pravo da ubije drugog čoveka – čak i ako je u pravu.
Politika laži koja se vodi u Srbiji, u dugom kontinuitetu, sa Vladom Aleksandra Vučića dospela je u fazu sublimacije, kada marketing budućnosti, napustivši čvrsto tlo nastoji da kreira novu stvarnost.
Novosti – Ne budemo li se ponašali onako kako zahtijevaju porobljivači, završit ćemo među porobljenima! – upozoravaju nas. Nedostaje napomena da među porobljivače, uz europske bankare i briselske tehnokrate valja ubrojiti figure poput Ivice Todorića ili vlasnika Jutarnjeg lista.
Novi magazin – Podaci za ovu godinu nisu ohrabrujući. Bruto domaći proizvod je stagnirao u prvom tromesečju ove godine, u poređenju sa istim periodom prošle godine, a malo je verovatno da je drugi kvartal bio bolji .
Svi se i dalje igraju velike škole: roditelji ohrabruju decu da studiraju, deca se upinju da upišu fakultete, univerzitetski radnici izigravaju autoritete i niko otvoreno ne kritikuje klasu političara koja sistematski podriva obrazovno zdanje i izvrgava ga ruglu.
Jedna ministarka brani protivzakoniti način na koji će Zakon o radu biti donet. Kori Udovički se, u stvari, upustila u delikatan posao tumačenja famozne „narodne volje“.
Biti levičar ili tražiti pravdu u jevrejskoj državi smatra se zločinom, civilno društvo se smatra izdajničkim, istinska demokratija zlom. Najveći problem nisu skinhedi – to su pobožni prevrtači očima, barabe, ekstremni desničari i naseljenici.
Današnje naše oligarhije nalikuju mladim cincarskim trgovcima koji su sultanima otomanskim, da bi im se umilili, balzamovane lešine-lutke svojih roditelja slali, ubjeđujući ih da su živi.
Doktorska teza gospodina Siniše Malog jedan je od najgorih plagijata sa kojim je srpska javnost imala prilike da se do sada susretne.
Nama sunce izlazi u Arapskim emiratima. Njihov bi novac i altruizam trebalo da od Srbije naprave Mali Dubai, blještav i blesav kao sva ta moderna hamburger arhitektura od Brazila preko Kazahstana do Kine.
Premijer je odlučio da preko 2.000 hektara državnog zemljišta u Kuli, koje trenutno zakupljuju individualna poljoprivredna domaćinstva po ceni od 400 € po hektaru, da „Arapima” u zakup, mimo javnog tendera i zakona, po ceni od 250 € po hektaru.
Tradicionalno hrišćanstvo je za Bjukenena fanatično i militarističko, a takva je prema njegovom mišljenju i Putinova Rusija. Drugim rečima, borbena vera hrišćanske mladosti sada se nalazi u Moskvi.
Princip političke komplementarnosti spojen sa zakonom Ždanova, pretvara našu televiziju u najopasniju instituciju u zemlji, mašinu za proizvodnju rata, a televizijske nameštenike primorava na „preterivanje“, katkad čak i na štetu svog glavnog poslodavca.
Ministarstvo odbrane SAD potrošilo je ogroman novac na proučavanje ptica koje imaju veoma neobičnu sposobnost da tokom seobe ostanu budne čak i do sedam dana. Cilj je stvaranje besanog vojnika. On će biti preteča besanog radnika ili potrošača.
„Beograd na vodi“ nametnut je kao nužnost ekonomskih reformi, pa su i izmene urbanističkog plana Beograda predstavljene kao optimalan tehnički dokument o kojem ne može biti rasprave. Građani možda ipak imaju primedbi.
Novosti – Lagunino “Vreme smrti” se u šleperima odaslalo na sve strane regiona, preko granice i bez carine. Na glavnom trgu u Banjaluci moguće je kupiti ceo komplet po ceni od 50 KM.
Umjesto da pripremi kakvu-takvu klimu gostoprimstva i da pokaže da razumije znakove vremena, nadbiskup Bozanić odvaljuje trostruki šamar novoimenovanom mitropolitu zagrebačko-ljubljanskom dr. Porfiriju Periću.
Između ubistva Franca Ferdinanda u Sarajevu i austro-ugarske objave rata Srbiji proteklo je tačno mesec dana. Evo kako je jedna opskurna zavera dovela do samoubistva čitave jedne civilizacije.
Sva trojica su mogla da budu uspešni i bez ”doktorata” koji su ih sada kompromitovali. Samo da nisu bili alavi, i samo da pri tome nisu potcenili pojedince i javnost.
Obamino samoljubivo prekrajanje istorije može samo da ohrabri neokonzervativce koji smatraju da će oklevanje Vašingtona da negde pokrene akciju ubrzati slabljenje američke moći i izbijanje opšteg haosa.
Neobično mi se dopao komentar Vesne Rakić-Vodinelić Pornotropos. Moje primedbe se ne odnose ni na poruku ni na kvalitet pomenutog priloga, već samo na – u osnovi minornu – tačnost podataka. Đavo je, doduše, u detaljima.
Velikog meksičkog pesnika Oktavija Paza posetio sam na dan kad je njegova zemlja igrala protiv Italije na Svetskom prvenstvu 1994. Uopšte ne pamtim šta je Oktavijo pričao, ali pamtim rezultat. Meksiko-Italija: jedan–jedan.
Blerovo bogaćenje od korporacija i diktatura degradiralo je instituciju premijera. Njegova uloga mirovnog emisara na Bliskom istoku je uvreda za ljude tog regiona. Otkaz Bleru je sada i moralna i demokratska nužnost.
Ništa ovde više nema veze sa istorijom, politikom, demokratijom, društvenim položajem klasa, žena, manjina. Sve ovde ima veze samo sa takozvanom politikom, koja je zapravo pornotropološka bolest.
Nova Makedonija
Na nasilnim protestima koji su uzdrmali makedonsko društvo, pobedili su naručioci i izvršitelji petostrukog ubojstva – jer njihov cilj nije bio oduzimanje tih pet života; cilj je bio strah i nepoverenje u ionako podeljenom društvu.
Shkëlzen Maliqi je o Kosovu i o albanskom pitanju iznosio ono što doista misli, bez rezervnih stavova, bez mračnih namjera i bez potrebe za grudobranom i kvalitetno iskopanim rovom.
Hrvatska se uporno odriče demokratskih standarda za račun katoličkog fundamentalizma, sa Slovenijom će „ratovati“ zbog sto litara mora, ali će zato Vatikanu dopustiti neometano zadiranje u njen sveti suverenitet.
Iako je tekst doktorske disertacije pre svega odgovornost autora i mentora, kad se pokaže ozbiljna sumnja da je izvršeno plagiranje, to postaje i odgovornost univerziteta od koga potiče doktorska diploma.
Radni odnos je delikatna ravnoteža dve strane koje po prirodi njihovog položaja nisu jednake. Predložene promene Zakona o radu ne poznaje takvu ravnotežu. Više nalikuju spisku lepih želja poslodavaca, koje su ispunjene preko svih realnih očekivanja.
Đilas se više brinuo o tome kako da zadrži mesto gradonačelnika nego o stranci koju je vodio. Na isti način se sada i Pajtić upinje iz petnih žila da ostane na čelu pokrajinske vlade, dok mu je obnova stranke u drugom planu.
O tome šta uče studenti državnog Pravnog fakulteta u Novom Sadu govori i činjenica da su pokrenuli peticiju za “donošenje zakona o rezervisanim zanimanjima”. To bi moglo biti oprošteno svim drugim studentima, ali ne i studentima pravnog fakulteta.
