Mogućnost jastoga
Oslobođenje – Čorba u restoranima institucija BiH je samo marku i pol, grah s kobasicom dvije i pol, a biftek jedva pet i pol maraka. Tko voli, ima i jastoga: eno ga za devedeset maraka.
Na istoj strani
Odgovor Jovani Gligorijević: U tekstu „Jezik, batine, štangle i pesnice“ grubo se izvrće smisao mog teksta i pripisuju mi se moralno problematični stavovi koje apsolutno nigde nisam zastupao.
Banalnost dobra
Banka – Proslave kraja II. svjetskog rata zanemaruju da pobjednik nije uvijek u pravu i da se do pobjede stiže i zločinima. U najboljoj maniri podgrijanoga hladnog rata, Zapad i Istok su se takmičili u prisvajanju bolje prošlosti.
Rehabilitacija ratnog zločinca
Odluka suda je došla kao poručena u nastojanjima da se pridobije poverenje Bošnjaka i Sarajeva, jer nema bolje stvari koju Srbija može da ponudi regionu/regiji od umivenog Draže Mihailovića.
Rehabilitacija D. Mihailovića i ljudska prava
Demokrati, muslimani, pripadnici neslovenskih manjina, žene, siromašni, svi oni su žrtvovani u beogradskom obračunu sa Nirnberškim procesom.
Rehabilitacija na Dan pobede
Novi magazin – Viši sud u Beogradu je gotovo u dan na 70-u godišnjicu oslobođenja Jugoslavije od fašizma rehabilitovao Dragoljuba Mihailovića.
Aleksandar Hemon – intervju
Došao je u Zagrebu predstaviti „Knjigu mojih života“. I u SAD je objavio novu knjigu „Kako su nastali ratovi zombija“: glavni junak je scenarist koji uleti u nevolje nakon što se spetlja sa udanom studenticom iz Bosne.
Šminkanje obrazovnog „mrtvaca“
Predlog zakona o udžbenicima, koji je upravo povučen iz procedure za usvajanje, dan pre nego što je o njemu trebalo da se raspravlja u skupštini, jeste bio loš. Dobro je što je povučen.
Srbija i njen jug
Iz novog izdanja Fabrike knjiga: “Koji dijalekat je najpravilniji” je pitanje koje ne bi trebalo postavljati. Kada neko govori ili piše književnim jezikom, ne bi trebalo da bude moguće odrediti odakle dolazi.
Redu ne trebaju organi reda
Tekst Rade Stijović Jezik ne voli stege, ali voli red, objavljen 9. maja u Politikinom kulturnom dodatku, tipičan je normativistički tekst, pa se može čitati kao katalog opštih mesta u normativnoj srbistici.
Jezik i politika
Moji preci su Ukrajinci iz Zaporožja, Jevreji iz Litvanije i Grci i Nemci sa Krima. Govorim ruski, u Moskvi sam završio srednju školu i jedan od mojih predaka je imao rusko prezime. Da li to znači da sam Rus?
MMF je bio “majka Mara”
MMF je otišao, a mi smo ostali da se zabavljamo svojim jadom: 31. maja prestaje da važi zaštita od poverilaca preko 150 preduzeća u restrukturiranju, koje je Zakon o privatizaciji štitio kao dužnike.
Bilježnica Robija K.: Dan pobjede
„Ko je tu koga pobjedija za Dan pobjede?“ Ja sam njemu šapnijo: „Neam blage! Sigurno naši njihove!“ Dino je šapnijo: „Ko su naši, a ko njihovi?“ Ja sam šapnijo: „Neam pojma! Naši su stoposto Hrvati!“
Prav(n)a podvala
Blog Mijata Lakićevića – Zastupnici rehabilitacije Draže Mihailovića svoj stav u javnosti najčešće obrazlažu tvrdnjom da se tu ne radi ni o istorijskoj, ni o političkoj, ni o ideološkoj stvari, nego o “čisto pravnom” pitanju.
Prosternacija
Predstavnici Kuće ljudskih prava su se 11. maja 2015. sastali sa predsednikom vlade. Ovaj sastanak je neobičan, jer organizacije koje čine Kuću zaista jesu NEvladine i nisu paravan za podršku vladi.
Na čijoj strani
Milovan Šuvakov je pokušao da reguliše poslovanje privatnih obrazovnih firmi. Iako njegovi napadači nisu identifikovani, ministar Verbić je izneo sumnje da iza napada stoje „obrazovni tajkuni“.
Terorizam i kapitalizam
Novosti – Milorad Dodik bi pre svega morao da se zapita šta je uzornog građanina, medicinskog tehničara po obrazovanju, navelo da uzme pušku i pokuša suludi obračun s policijom.
Luzeri, sretan vam Dan pobjede
Slobodna Dalmacija – Najveću pobjedu u svojoj povijesti Hrvati slave poluilegalno i moraju se pravdati zašto su se onako masovno borili protiv Hitlera.
Šta se događa sa Grčkom
Novi magazin – Posle pobede Sirize došlo je do sporazuma koji je izgledao ostvarivo. Onda su nastali problemi i napretka više nije bilo. Sada stvari izgledaju gore iz dva razloga.
Italija: Politički tapis roulant
Italijanski premijer Renci spada u političare koje niko ne može da smisli, ali koji imaju najviši rejting. Sem njega, imam u vidu Putina, Orbana, Vučića… Oni su nada promašenog dela sveta.
Ili si gorostas ili si goropad
U goropađenju naravno prednjači premijer. Poslednji put se razgoropadio kada nas je obavestio da, po običaju, nešto ne da. Ovoga puta nije bilo reči o tome da ne da nekoga iz kabineta, već nešto na Kosovu.
Kratak odgovor
Odgovor Igoru Maglovu: Verujem da nešto može da se uradi i pre nego što nastupi “apsolutno uništenje”. Sistem može i treba da se menja pre nego što se njegovi destruktivni potencijali do kraja ostvare.
Неподношљива лакоћа одласка
Да би у ЕУ било шта постигао са образовањем стеченим у Србији или БиХ, онај ко је одлучио да оде мора да буде међу бољима из своје генерације.
Mitovi po narudžbini
Nema sumnje da je Lepehin upoznat sa podacima po kojima Rusija premašuje sve evropske zemlje po broju ubistava na 100 hiljada stanovnika i da je prva u svetu po potrošnji heroina.
Alkari i čast
Mladina
Počasni član viteškoga društva Alka je i Mirko Norac, inače dvostruko osuđeni ratni zločinac koji je zbog likvidacije srpskih civila osuđen na 15 godina zatvora.
Antifašizam tumara Srbijom
Istoričarke Branka Prpa i Dubravka Stojanović za DW odgovaraju na pitanja: Zašto se u Srbiji obeležava Dan pobede u Drugom svetskom ratu?
Preko crte
Dogodio se sistemski diskontinuitet. Pre i posle slučaja Saše Jankovića ništa više nije i neće biti isto. Peti oktobar nas je ukrcao na civilizacijski brod, a sada smo se s ruba tog broda survali u varvarstvo.
Koja istina?
Predsednik vlade ima važnija posla, tolike stvari u Srbiji treba dovesti u red, što bismo se bavili Jankovićem, ili ombudsmanom, ili jednim od Jankovića – koliko ih uopšte ima? Jankovića, a i predsednika vlade.
Čista zemlja
Novosti – Srbi kao permanentna prijetnja potrebni su samo zato da bi se moglo „djelovati hrvatski“, oni su one slamke spasa, jer hrvatstvo i nije ništa drugo nego mlaćenje prazne slame.
Rasa, klasa i nejednakost
Prosečni životni vek većine Afroamerikanaca iz Baltimora je kao u nekoj zemlji trećeg sveta. Ali i prosečni životni vek siromašnih belaca je sličan onom u postkomunističkoj Rusiji devedesetih.
Na čijim ćemo greškama učiti: svojim ili tuđim?
Na primeru iz Britanije se vidi kako pomoću izbornog sistema jedna stranka 30 odsto glasova pretvara u natpolovičnu parlamentarnu većinu.
Zapelo kod restrukturiranja
Novi magazin
Šef Fiskalnog saveta uporno veruje da državno rukovodstvo ima nameru da ekonomsku politiku vodi u racionalnom javnom interesu.
