Ideologija zluradosti
„Ruši se Boing, Koka-Kola, Epl – sve te čuvene američke kompanije doživljavaju pravi debakl“ – s neskrivenom radošću nam saopštava voditelj.
Panika
Panika se širi Srbijom. Neko zarađuje na udžbenicima koje su škole dobile besplatno i tako potkrada državu. Država mora da se odbrani. Inspekcija mora da deluje.
Srebrenica – rat sećanja
14. i 16. septembra: sudski zapisi, film Izjava 710399, govore: Dubravka Stojanović, Vesna Rakić Vodinelić, Dejan Ilić, Soeren Keil, Refik Hodžić, Mirko Klarin, Srđan Šušnica.
Seoba naroda ili najezda prognanika?
Banka – Ako je ovakva kriza dostatna za skidanje univerzalizacijske pozlate s državne realnosti Evrope (kako to pokazuje Orban), napredak nije bio ni približno onakav kakvim se je činio.
Sve češći toplotni talasi
Beležimo nagli rast broja toplotnih talasa. Projekcije, na osnovu klimatskog modela, kažu da će ih biti još više, kako bude rastao uticaj ljudi na klimu.
Savez za misao i posao
Novi list
Nitko iz te koalicije, pa tako ni svi zajedno, nikome u ovoj prenezaposlenoj zemlji ne bi mogao jamčiti da će dobiti ikakav posao. Nikome osim – kao i do sada – sebi i svojima.
Upravljanje rizikom
Novosti – Knjige su zadržane u MUP-u i sada se nalaze na veštačenju. Albanolozi se smenjuju u kancelarijama Stefanovićevog ministarstva i pokušavaju da procene stepen virulencije krijumčarene robe.
Udbaška lektira
Novi list
Priznanjem da je vrijeme na Pantovčaku kratio iščitavanjem “detaljnog popisa suradnika Udbe i KOS-a” Josipović je iskompromitirao i sebe i Karamarka u čiju je obranu progovorio.
Populisti
Populizam je više retorika nego ideologija. On govori o borbi dobra protiv zla i zahteva proste odgovore na teška pitanja. On ne trpi nagodbe i kompromise od kojih se sastoji demokratija. (tekst iz 2015, tema Populizam)
Iranska pretnja
Od kada je u Beču potpisan nuklearni sporazum između Irana i Grupe 5+1 (pet članica SB UN sa pravom veta i Nemačke), svetom se šire olakšanje i optimizam.
Hegemonijski mozaik
Iz nove knjige „Mediji, ideologija i kultura“: Zašto su nezavisni/kritički mediji preživeli dikataturu, ali je neizvesno hoće li preživeti u demokratiji, pitanje je koje još nije istraženo.
Izborijada
Najavljuju nam se vanredni parlamentarni izbori koji će, ako se raspišu i treći put za tri godine, postati gotovo redovna godišnja manifestacija, nešto kao Gitarijada i Slaninijada.
Posebna vrsta populacije
Predsednik Srbije je gledaocima kazahstanske televizije pokušao da objasni problem izbeglica sa Bliskog istoka koje su se u uputile ka zemljama Evropske unije.
Čudovište
Stručnjaci pred ruševinama kineskog sloma podsećaju na lekare iz Asteriksa koji se savetuju oko bolesnikovog kreveta.
Kako pričati o nesreći
Školegijum
O nesreći u Černobilu 1986. i pokušajima da se njene posledice prihvate kao deo svakodnevnog iskustva od koga zavisi naš opstanak na planeti.
Tumačenje Kur’ana
Republika – Indijski i egipatski reformisti novijeg vremena žele da dokažu kako Kur′an ne sprečava razvoj modernog društva; on po njihovom tvrđenju čak anticipira moderno učenje prirodnih nauka.
Seksizmom protiv “zgroženosti”
Petrović svoju odbranu Danasa zasniva na tezi da fašističke izjave nisu fašističke ako dolaze od anonimnih ljudi koji nemaju društvenu moć.
Kina, FED i berze
Novi magazin – Niko ne zna šta se tačno događa, mada naravno svi imaju mišljenje o tome zašto akcije na kineskoj berzi, a i u Evropi i SAD gube vrednost.
Trolovi
To kuljanje ludila iz slabo kontrolisanih glava je zapravo stvaranje folklornih priča pred našim očima, i trebalo bi ih klasifikovati, žanrovski odrediti i preuzeti brigu za neke od autora, recimo psihijatrijsku.
Bunt u ekspres loncu
U Nišu su na delu dva bunta građana. Učesnik sam i u jednom i u drugom. Bunt običnog sveta nišliskog, matorog i umornog, ukazuje na to da život u srpskoj pustinji nije sasvim usahnuo.
Dragi pokojnici, vratite se u Rusiju
Rusija često traži da se pepeo njenih emigranata vrati kući. Nekoliko puta je u tome uspela – i time se na sav glas hvalila kao pobedama na bojnom polju istorije.
Propast rublje
Odluka o smanjenju nominalne vrednosti juana za 5% je događaj globalnih razmera, a puzeca devalvacija rublje koja je izgubila više od 100% svoje vrednosti, za svet ne znači apsolutno ništa.
Dević i Devići uveoci
Natalija Dević je u stvari samo svojim rečima prepričala ono što svakodnevno zagovara – ovim ili onim povodom, na ovaj ili onaj način – veliki deo srpske intelektualne elite.
Brutalni američki ep
Ovog leta sam prvi put pročitao dugačku poemu Charlesa Reznikoffa Svedočenje: Amerika (1885-1915): rečitativ, zasnovanu na hiljadama strana sudskih spisa tokom tri decenije na prelazu 19. u 20. vek.
Viktimizacija zločinaca
Meštani Velike Drenove, rodnog sela Dobrice Ćosića, najavili su bojkot nastave kada škola u tom selu ponese njegovo ime. Kao razlog se navode zločini Rasinskog partizanskog odreda za vreme 2. svetskog rata.
Ne migranti nego banke
Osetljivi Sigmar Gabriel je nasilnike nazvao „čoporom“. Zapamtimo ovu reč koja označava kraj politike u Nemačkoj: desničari se ograđuju od imigranata, a ostatak društva od desničara.
Migraciona paraliza
Tri su uzroka migracija u Evropu: ekonomska neizvesnost na Zapadnom Balkanu, previranja na Bliskom istoku i građanski ratovi u Africi. Intenziviranje rata u istočnoj Ukrajini bi bio četvrti uzrok.
Haubicom na novine
Mladina
Udarni medijski komentatori pridružili su se hajci na grešnog autora bogohulne pjesmice „Lijepa naša haubico“, uz otvoreni poziv na linč izdavača Novosti, Milorada Pupovca.
Dnevnik
Radio Slobodna Evropa
I posle 30 godina važe reči Žaka Delora da su “Balkanci siročići Evrope”, jer ni tada ni sada Evropa nije uspela da mehanizme koje je sama ponudila učini delotvornim.
Dan nestalih
U nedelju 30. avgusta obeležava se Međunarodni dan nestalih osoba. FHP podseća da je Srbija propustila da istraži i kazni odgovorne za masovne grobnice kosovskih Albanaca u Srbiji.
Duplo dno Srbije
Medijska manipulacija idejom ZSO (Zajednicom srpskih opština) kao malom republikom srpskom može postati najozbiljniji problem u normalizaciji odnosa Prištine i Beograda.
Kašnjenje
Novi magazin
Razgovor o “nagradi” zaposlenima i penzionerima ostavljen je za oktobar – jer se i dalje postavlja pitanje da li će Vlada uspeti da reformiše javni sektor i javna preduzeća.