Devet teza o Srbima u Hrvatskoj
Autor svečano ne mari kako će tvrdnje koje slede biti protumačene po jednim i drugim nacionalistima. Neke stvari treba reći hladno promišljeno, otvoreno i bez sentimentalnosti.
Autor svečano ne mari kako će tvrdnje koje slede biti protumačene po jednim i drugim nacionalistima. Neke stvari treba reći hladno promišljeno, otvoreno i bez sentimentalnosti.
Ne da nam ne treba katolik, nego nam nikakav predsjednik Republike nije potreban u operetnoj državici, koja puca po šavovima i pušta na sve strane. Hrvatska je sebe, naime, shvatila preozbiljno, što je prvi preduvjet da se ispadne smiješan.
Dubravka Ugrešić za srpski tjednik Novosti, razgovor vodio Vladimir Arsenijević.
Nemoguće je dobro misliti o Ratku Mladiću i osuditi događaje u Srebrenici kao genocid. Nemoguće je opravdavati rat u BIH i imati samilost za 8.000 srebreničkih žrtava.
Ponovo je otvorena rasprava o tome da li Srbija treba da uđe u NATO. Deo interesovanja javnosti usmerio se i na političke motive ove inicijative. Međutim, sâm tekst Proglasa do sada nije bio predmet posebne pažnje. Šta u njemu zapravo piše?
Sve što se ukazalo nakon što se gusti beli dim razišao, predstavlja tragediju epohalnih razmera koja se još uvek lagano odvija pred očima čitavog užasnutog sveta.
Ne samo u Berlusconijevoj Italiji nego u sve više zapadnjačkih industrijaliziranih zemalja demokracija se svodi na zbunjujuću slobodu upotrebe medija.
Za razliku od matice domovine, koja izabrala SDP-ovog kandidata Josipovića, Hrvati u BiH sjevernokorejskom su većinom od 92 posto glasali za Milana Bandića.
Ako na kraju krajeva sve ispadne toliko očigledno da čak i mi poverujemo u srebreničku strahotu – ko sme da nam nameće kolektivnu odgovornost?! I ovo malo krivice, da ne kažem nelagode, koju čestiti ljudi hteli ne hteli povremeno osete, nestaće baš zato što je neko drugi okrivljen!
Rousseau kaže: “Prvi kojemu je, nakon što je ogradio neko zemljište, palo na um reći – ‘ovo je moje!’, ustvari je osnivač građanskog društva (société civile)”.
Čitateljke i čitaoci Delovog nedeljnika Jana proglasili su Slovenkom godine ministarku za unutrašnje poslove Katarinu Kresal.
Šetali smo sedam minuta u vidokrugu žitelja Gaze, a onda su nas opkolili: vojska, policija, pogranična policija, jedinice za razbijanje demonstracija, amfibijsko vozilo iz mora i jedan vojni helikopter.
Potpisali su apel neki, njih 200 “intelektualaca” – dao bi Bog da ih toliko imamo. Pariz i njegovi časopisi nemaju ni polovinu od toga.
Model dve deklaracije više će poslužiti nametanju novih iluzija i biti predmet šićardžijske trgovine iza koje ne stoji iskrena namera da se genocid u Srebrenici shvati i prihvati onako kako je to učinila Evropa.
Ležim, infuzan i konfuzan, zacevčan kao kiborg, ustati ne mogu do daljeg, perspektiva je, dakle, ta koja mi je mestom i položajem zadata: kvadratić neba i fragment drveta.
Štrajk u elektrani koja proizvodi više od pola godišnje produkcije struje u Srbiji „uspešno se završio“ gotovo pre nego što je i počeo.
Da vidimo šta nam se događalo u godini duge devetke, u kojoj se potvrdilo da nekome olovo pliva, dok drugome i slama tone.
Dragi prijatelji, portal www.e-novine.com nalazi se pred zatvaranjem. Već mesecima se borimo za opstanak, samo zahvaljujući donacijama čitalaca uspeli smo da nekako preživimo.
Antonić kritikuje Blic i tvrdi da je „baš uoči Božića, Blic zabeležio blistave trenutke svog EU-prozelitizma, zahtevajući čak i promenu crkvenog kalendara, a sve u ime čuvenih evro-integracija.“
U izveštavanju o „ratu protiv terorizma“ zapanjuje me činjenica da se u skoro svim reportažama ignoriše istorija – kao da se radi o sukobu koji se događa van vremena.
Ovo izgleda nije jasno: kada više nema smisla imati sopstveni novac i bolje je preći na tuđi, recimo na evro? Drugim rečima, kada monetarna politika postaje beskorisna?
Pri razmatranju evropskog identiteta možemo početi sa znakovima našeg vremena. Takav je znak ukidanje smrtne kazne u EU. Francuski filozof Jean-Pierre Faye odlučno izjavljuje: Evropa postoji tamo gdje više nema smrtne kazne. Kako je došlo do njena ukidanja?
Razlog zbog kojeg 200 intelektualaca zahteva referendum o članstvu Srbije u NATO jeste bojazan da bi do tog učlanjenja moglo doći na prevaru, da bi se izigrala volja naroda.
Stiče se utisak da se premetačina u stanu državnog sekretara za ljudska i manjinska prava tiče isključivo njega i organizacija koje su povodom incidenta reagovale par sati kasnije.
Sada je prilika. Za LDP i Ligu pre svih, jer za civilni sektor je važnije da se rezolucija o Srebrenici usvoji nego čija je to inicijativa.
Pretnje kojima je Marko Karadžić već bio izložen očigledno nisu ozbiljno shvaćene od strane državnih organa. Obijanjem njegovog privatnog stana smatramo da je njegova bezbednost dovedena u pitanje.
Osnovna struja kritike protiv Josipovića (sem one dežurne: obojiće nam Lijepu Našu u crveno) je to da je mlak, preblage naravi, mekušac, štreber i slični izrazi preispitivanja njegovog maskuliniteta.
Opšti izbor sudija je završen. Rezultati su poznati. Razlozi nisu. Slutim da su u montaži. Dok ona traje, reč treba da čeka. Moja neće, jer je pokreću mane koje se vide „iz aviona“.
Kad ove novine budu u tvojim rukama, čitaoče dragi, već će se znati ko je novi predsednik Hrvatske, pa će o tome pisati pametniji od mene.
Kao najjeftinije sredstvo za provođenje masovne sterilizacije u logorima smatrano je godine 1943. ozračivanje rendgenskim zrakama. No nije bilo sasvim izvjesno hoće li na taj način postignuta neplodnost biti trajnom. Za opit smo doveli jednog muškog i jednog ženskog zarobljenika zajedno.
Nepoznate osobe provalile su u stan državnog sekretara za ljudska i manjinska prava Marka Karadžića.
Minibar je dizajniran kao lutkina kuća za odrasle muškarce. Muškarci vole te svoje “unučiće”, u svakom obliku.