Kao i Tadić, ni Pajtić ne pokazuje kapacitet da napusti ideologiju velikosrpskog nacionalizma. Umesto strateške preorijentacije, Pajtić nudi taktičke koalicije protiv vlasti. Najupadljivija je teza o „srpskoj Srbiji“, koju je publika dočekala kao odustajanje od evropskog usmerenja.
Zamislite situaciju u kojoj bi Srbija sa takvom politikom zaista imala nekog uticaja izvan granica svoje teritorije. Onda biste mogli da zamislite i kako je građanima Srbije koji su pod direktnim uticajem takve vlasti.
Biznis i finansije – Mnoge plemenite namere uništene su onoga trenutka kad su počele da pokazuju efikasnost drugačijeg pristupa problemima. Ubili su ih snažni vladajući interesi kojima promene ne idu u korist.
Vlada Srbije treba stalno da daje pare Er Srbiji i koliko god da daje, to se ne računa kao povećanje državnog kapitala u kompaniji, niti kompanija ima obavezu da taj novac vrati. Najsumnjiviji deo Ugovora je onaj u kome Etihad daje naloge srpskoj Vladi da Er Srbiji i Etihadu obezbedi monopolski položaj na aerodromu Nikola Tesla.
Zašto vlast ima potrebu da nas ubeđuje kako protiv sebe ima novinare, tajkune i međunarodnu zajednicu, što kuju neke klozetske zavere kojima bi da obore vlast, kao da se vlast obara novinarskim tekstom u malom tiražu, a ne parlamentarnim izborima?
Zaustavljanje nove krize biće teško u svetu u kojem su trgovina i finansijska tržišta postali oružje u diplomatskom ratu i u kojem antiglobalističke stranke s desnice i levice imaju značajno veću podršku – dok globalni poredak izgleda već iscrpljeno i ofucano.
U ovom konfliktu je upitno da li vojna sredstva uopće mogu doprinijeti njegovom rješavanju. Samo pogled u međunarodno pravo nam može ukazati na put ka trajnom miru između Izraelaca i Palestinaca; mir koji može nadživjeti sljedeći prekid vatre, putem ukidanja okupacije.
Ponekad se izražava čuđenje da u zemljama koje imaju dugu istoriju neefikasnih država i u privrednom, a ne samo u užem smislu očuvanja bezbednosti i zaštite vladavine prava, svejedno ima uspeha ideologija o prednosti javnog nad privatnim, manje-više u svemu.
Monitor – Učešće Strelkova u vojnim operacijama oko Višegrada je bio proizvod napora koje su bosanski Srbi uložili da na svoju stranu privuku dobrovoljce iz Rusije, Ukrajine i Grčke. To je rađeno na platformi tobožnje ugroženosti pravoslavlja i slovenstva u Bosni i Hercegovini.
Ne bi trebalo da nas iznenadi ako uskoro naiđemo na tekst od istog autora gde reč više neće biti o „Kroacija Erlajnsu“, već o „Er Srbiji“. Nije stvar samo u tome što bi izvođač mogao promeniti nalogodavca, nego i u tome što bi mu se u tom slučaju moglo omaći da mimo volje napiše istinu.
Fudbalski savez Rusije je jedini sportski savez koji u svoje članstvo nije primio klubove sa Krima i iz Sevastopolja. I bez obzira na već davno izglasani ustavni zakon po kojem su preuzete ove oblasti, s ruskim fudbalom se one još uvek nisu orodile.
Ako bi se Vašington primorao da postane deo „međunarodne zajednice“ i poštuje međunarodno pravo i norme, to bi bila najveća pomoć tragičnim palestinskim žrtvama dugogodišnjeg nasilja i ugnjetavanja.
Ma koliko se Siniša Mali trudio da ubedi javnost kako između dva dokumenta nema nikakve razlike, može se slobodno reći da su to suštinski različiti dokumenti. A „glavni krivac“ za to razlikovanje je – Evropska komisija.
Razgovorom o obrazovanju odraslih sada dominira isključivo prezrivi pogled na nepismene i nekompetentne mase, koje treba ubrzano izbaciti na tržište rada.
Krajnja desnica je vrlo raznolika i kreće se od otvoreno nacističkih stranaka do integrisanih buržoaskih sila. Zajednički su im šovinistički nacionalizam, ksenofobija, rasizam, mržnja prema imigrantima i Romima, islamofobija i antikomunizam.
Možda je srpska strana zaista mislila da ne prodaje imovinu, već kupuje rusku političku podršku, što je još gori prigovor od onoga da je sklopljen štetan komercijalni posao.
Nemačka bi trebalo da igra novu ulogu u svetu. To otprilike ovako izgleda: podržavamo kijevsku vladu koja puca na sopstveno stanovništvo, Izraelu isporučujemo raketne bacače i nuklearne podmornice, a sada hoćemo da intervenišemo u Iraku.
Dvije vaspitno-obrazovne knjige koje je još 2000. godine izdala Cetinjsko-primorska mitropolija otkrivaju da je fundamentalizam odavno ugrađen u sistem vrijednosti koje propagiraju sveštenici Srpske pravoslavne crkve.
Zašto je predsednik vlade lično morao da čita delove iz donedavno tajnih ugovora, kao da su svi ostali građani Srbije nepismeni, pa on mora da im čita naglas pred spavanje?
Novi magazin – Srbija bi teorijski mogla nešto da „profitira“ na leđima ruskih sankcija prema Zapadu, ali pri tome treba imati na umu i ono što bi mogla da izgubi na Zapadu ukoliko se tamo neko zainati da nam pokaže „pošto košta“ navodna neutralnost.
Ovde imamo Dvejna, radnika u porodici sa dve plate, koji je držao korak ispred ofšoringa i automatizacije, radio četiri decenije i umro bez ikakve ušteđevine, sa neotplaćenim stambenim kreditom većim od vrednosti kuće i 6.000 dolara zaduženja na kreditnoj kartici.
Pančevac – Vučić nam je saopštio da nikako ne valja to što se dobrovoljci iz Srbije bore po tamo nekim ukrajinskim vukojebinama i da će on njima stati na rep. Zna on vrlo dobro da su ti „četnici” ostatak ostataka Šešeljevih natražnjaka i da mu ne misle dobro.
Oslobođenje – Bakiru ostaje objasniti kako to Erdogan može biti “naš predsjednik”, i što će onda, pored živog i zdravog “našeg predsjednika”, nakon 12. oktobra biti Predsjedništvo BiH, a što u njemu Bakir Izetbegović.
Ministar obrane podsjeća na strašne opasnosti koje su u vrijeme „Oluje“ prijetile hrvatskim ratnicima. Od koga to? Od zmija! – nimalo zajebantski piše ministar i pojašnjava da su odvažni momci, samo u jednom danu ubili njih čak 68. Zmija, dakako.
Etnička pripadnost ujedinjuje eksploatatore i eksploatirane, a radnici, seljaci, poštena inteligencija i sama ideja rada izbrisani su iz svakidašnjeg života kao komunističko smeće.
Viktor Orban je najavio raskid sa liberalnom demokratijom i pokazao koju je stranu odabrao u novoj geopolitičkoj i ideološkoj borbi između Rusije i Zapada. Podržao je Putinov model vladavine i preuzeo vodeću ulogu u procesu političke regresije u istočnoj Evropi.
Ako se dozvoli širenje talasa antisemitskih incidenata evropski Jevreji će se uskoro naći u nezavidnom položaju. Već sada ima evropskih gradova u kojima Jevreji na ulici ne nose tradicionalnu kipu i traže od svojih prijatelja iz Izraela da ne govore glasno na hebrejskom.
Nije se oglasio nijedan domoljubni stožer ogorčen pri samoj pomisli na autohtonu hrvatsku svinjetinu koja će pred ruske carinike stići kao srpska prasetina, zakićena ćiriličnim logotipom, i sloganom „3HA CE – PRASE!“.
Da li ćemo zimus dobijati ruski gas ne zavisi od nas nego od Ukrajine. A ni Južni tok ne zavisi od nas nego od Bugarske. Hoću da kažem da ništa – ni Južni tok, ni gas za ovu zimu – ne zavisi od nas, niti od naših dobrih osnosa s Rusijom.
Hebrejski izraz yorim u’vochim, u doslovnom prevodu „pucanje i plakanje“, koristi se kao podrugljiv opis običaja izraelske levice da jadikuje nad strahotama ubijanja Arapa, dok ponašanje njene zemlje i armije čiju uniformu i dalje nosi ostaje nepromenjeno.
Sa Lorin Bekol je, mogli bismo reći, konačno umro film noir zasnovan na ženskoj zlobi. Ona je sistematski dekonstruisala nameru Holivuda i otvarala potpuno nove horizonte za demoralisane, neurotizovane i u potrošački kalup sabijene žene ne samo u Americi, nego i drugde u svetu.
Svemoćni premijer je za optužbe protiv njegove desne ruke, ministra unutrašnjih poslova, rekao da „su nešto najgluplje što je ikada čuo“. Niko iz nauke se ne usuđuje da proveri ove čak i laicima uverljive optužbe o lažnim doktoratima. U tom bi se slučaju verovatno razotkrile i druge važne ličnosti čime bi se urušio celi sistem.
