Rezolucije
Građane Srbije bi se ovom rezolucijom obezbedili od toga da ih njihova država ubuduće ne izloži posledicama sličnih povreda međunarodnog prava.
Robovi grobova
Službene politike Hrvatske i Srbije u većoj mjeri računaju na aktivni angažman mrtvih nego živih.
Latinka Perović – intervju
Novosti
Istoričarka Latinka Perović u samostalnom srpskom tjedniku Novosti, razgovor vodio Bojan Munjin.
Građansko novinarstvo u Iranu
Previranja u Iranu nisu rezultat izborne krađe u junu prošle godine, već posledica 30 godina brutalnosti, poniženja i frustracija.
Nekoliko refleksija o filozofiji hitlerizma
Više od zaraze ili ludosti, hitlerizam je buđenje elementarnih osjećaja. Filozofija hitlerizma nadmašuje filozofiju hitlerijanaca. Ona dovodi u pitanje sama načela civilizacije.
Izgubljeni u rasejanju
Hrvatski su glasači razborito izabrali onog finog gospodina Ivu Josipovića. Došlo je vreme otrežnjenja.
Čekajući Gazdu
Opšti tonus je pao. Niko ne protestuje, ne izlazi na barikade, svima je sve postalo svejedno. Narodom je ovladala ravnodušnost, tmurna i hladna kao oblačan zimski dan.
Povratak u budućnost
Tadić je konačno prelomio i izgovorio da rezolucija o genocidu u Srebrenici mora biti doneta u parlamentu Srbije, jer je to „moralni čin“ prema žrtvama.
Devet teza o Srbima u Hrvatskoj
Autor svečano ne mari kako će tvrdnje koje slede biti protumačene po jednim i drugim nacionalistima. Neke stvari treba reći hladno promišljeno, otvoreno i bez sentimentalnosti.
Utrka za maršalovu vilu
Ne da nam ne treba katolik, nego nam nikakav predsjednik Republike nije potreban u operetnoj državici, koja puca po šavovima i pušta na sve strane. Hrvatska je sebe, naime, shvatila preozbiljno, što je prvi preduvjet da se ispadne smiješan.
Književnica Dubravka Ugrešić
Dubravka Ugrešić za srpski tjednik Novosti, razgovor vodio Vladimir Arsenijević.
Rezolucija koja teče
Nemoguće je dobro misliti o Ratku Mladiću i osuditi događaje u Srebrenici kao genocid. Nemoguće je opravdavati rat u BIH i imati samilost za 8.000 srebreničkih žrtava.
O Proglasu 200 istaknutih ličnosti
Ponovo je otvorena rasprava o tome da li Srbija treba da uđe u NATO. Deo interesovanja javnosti usmerio se i na političke motive ove inicijative. Međutim, sâm tekst Proglasa do sada nije bio predmet posebne pažnje. Šta u njemu zapravo piše?
Cité Soleil
Sve što se ukazalo nakon što se gusti beli dim razišao, predstavlja tragediju epohalnih razmera koja se još uvek lagano odvija pred očima čitavog užasnutog sveta.
Berlusconijev Babilon
Ne samo u Berlusconijevoj Italiji nego u sve više zapadnjačkih industrijaliziranih zemalja demokracija se svodi na zbunjujuću slobodu upotrebe medija.
Tko je glasao za Josipovića?
Za razliku od matice domovine, koja izabrala SDP-ovog kandidata Josipovića, Hrvati u BiH sjevernokorejskom su većinom od 92 posto glasali za Milana Bandića.
Berza smrti
Ako na kraju krajeva sve ispadne toliko očigledno da čak i mi poverujemo u srebreničku strahotu – ko sme da nam nameće kolektivnu odgovornost?! I ovo malo krivice, da ne kažem nelagode, koju čestiti ljudi hteli ne hteli povremeno osete, nestaće baš zato što je neko drugi okrivljen!
Revolucija ruke što daje
Rousseau kaže: “Prvi kojemu je, nakon što je ogradio neko zemljište, palo na um reći – ‘ovo je moje!’, ustvari je osnivač građanskog društva (société civile)”.
Nagrađena odlučnost
Čitateljke i čitaoci Delovog nedeljnika Jana proglasili su Slovenkom godine ministarku za unutrašnje poslove Katarinu Kresal.
Gaza i izraelski mirovni pokret
Šetali smo sedam minuta u vidokrugu žitelja Gaze, a onda su nas opkolili: vojska, policija, pogranična policija, jedinice za razbijanje demonstracija, amfibijsko vozilo iz mora i jedan vojni helikopter.
Apeli i vapaji naši
Potpisali su apel neki, njih 200 “intelektualaca” – dao bi Bog da ih toliko imamo. Pariz i njegovi časopisi nemaju ni polovinu od toga.
Dve deklaracije – jedna manipulacija?
Model dve deklaracije više će poslužiti nametanju novih iluzija i biti predmet šićardžijske trgovine iza koje ne stoji iskrena namera da se genocid u Srebrenici shvati i prihvati onako kako je to učinila Evropa.
Tamo Preko
Ležim, infuzan i konfuzan, zacevčan kao kiborg, ustati ne mogu do daljeg, perspektiva je, dakle, ta koja mi je mestom i položajem zadata: kvadratić neba i fragment drveta.
Početak koji ne obećava
Štrajk u elektrani koja proizvodi više od pola godišnje produkcije struje u Srbiji „uspešno se završio“ gotovo pre nego što je i počeo.
Hronologija 2009.
Da vidimo šta nam se događalo u godini duge devetke, u kojoj se potvrdilo da nekome olovo pliva, dok drugome i slama tone.
E-novine pred gašenjem?
Dragi prijatelji, portal www.e-novine.com nalazi se pred zatvaranjem. Već mesecima se borimo za opstanak, samo zahvaljujući donacijama čitalaca uspeli smo da nekako preživimo.
Prilog raspravi o crkvenom kalendaru
Antonić kritikuje Blic i tvrdi da je „baš uoči Božića, Blic zabeležio blistave trenutke svog EU-prozelitizma, zahtevajući čak i promenu crkvenog kalendara, a sve u ime čuvenih evro-integracija.“
Jemen – duhovi prošlosti
U izveštavanju o „ratu protiv terorizma“ zapanjuje me činjenica da se u skoro svim reportažama ignoriše istorija – kao da se radi o sukobu koji se događa van vremena.
Indeksacija
Ovo izgleda nije jasno: kada više nema smisla imati sopstveni novac i bolje je preći na tuđi, recimo na evro? Drugim rečima, kada monetarna politika postaje beskorisna?
Dom duhovne otvorenosti
Pri razmatranju evropskog identiteta možemo početi sa znakovima našeg vremena. Takav je znak ukidanje smrtne kazne u EU. Francuski filozof Jean-Pierre Faye odlučno izjavljuje: Evropa postoji tamo gdje više nema smrtne kazne. Kako je došlo do njena ukidanja?
Bojazan
Razlog zbog kojeg 200 intelektualaca zahteva referendum o članstvu Srbije u NATO jeste bojazan da bi do tog učlanjenja moglo doći na prevaru, da bi se izigrala volja naroda.
Vreme testiranja
Stiče se utisak da se premetačina u stanu državnog sekretara za ljudska i manjinska prava tiče isključivo njega i organizacija koje su povodom incidenta reagovale par sati kasnije.